Удружење бебе Снежана Мисита.jpg (207 KB)

Широм Европе од 2016. године у новембру се обиљежава недјеља стерилитета. Циљ кампање је подизање свијести о важности очувања менталног здравља на путу ка потомству те разбијање предрасуда и потешкоћа које изазива.

Све више говора о овом проблему данашњице доводи и до све чешћег рјешења. Зачеће уз помоћ процедуре вантјелесне оплодње одавно није табу тема, а радост парова који се остваре као родитељи је немјерљива.

Удружење „Бебе“ Требиње, које дјелује на нивоу Источне Херцеговине, од свог оснивања 2010. године до данас свједок је многих остварених снова о потомству, као и свих борби да до њега дође. За непуних 14 година поносни су на 184 бебе, а само у овој години /2023./, и на њих седам.

„На нашу велику радост и ову годину ћемо памтити по броју новорођних беба. Имамо их седам до сада, а до краја године очекујемо још порода и то је наш највећи успјех! Такође, радује нас и чињеница да се отворено прича о стерилитету и борби за потомство“, каже Снежана Мисита, предсједник Удружења „Бебе“ Требиње.

Како истиче, у посљедње вријеме у просторије Удружења не долазе само брачни парови који имају проблем са зачећем, него и читаве породице са жељом да се информишу како да помогну члановима породице или пријатељима.

„Слободно могу да кажем да смо сви укључени у рјешавање проблема и заједнички све иде брже и лакше. Када смо основали Удружење били смо срећни када би нам се у мјесец дана јавио један, а камоли два пара, док је сада много другачије. Свакодневно нам се јављају парови. И мушкарци су почели да долазе сами да се информишу. Дакле, жене више не носе сав терет. Пуно тога се промијенило и сваким даном је све боље. Када смо се основали нисмо имали никаква права, а када данас размислим, стварно могу рећи да, захваљујући свим дивним људима који нам помажу све ове године, можемо бити поносни на наш успјех – наших 184 беба у Херцеговини! Овај број говори много сам за себе, али и сугерише да се о стерилитету треба говорити што чешће и што гласније, како бисмо имали још више беба“.

У марту ће „Бебе“ обиљежити 14 година рада. Од почетка, али и свега кроз шта су прошли, најтеже је било, присјећа се Снежана, задобити повјерење људи да им се прикључе у борби за потомство.

„Прво смо ми испричали своју причу, иступили јавно са проблемима. Када су људи схватили да у тој борби нису сами, онда смо добили и повратну реакцију. Тиме се и свијест почела мијењати. Никада никога нисмо осуђивали, али сви они који нису чули за проблем стерилитета, у окружењу нису имали пар који се са овим бори или се једноставно сами са тим нису суочили, нису могли, не само помоћи, него нису знали да ли треба помоћи и како. Сада све иде доста лакше. Заједно дјелујемо, има нас више и добили смо помоћ и подршку, не само на локалном, него и на републичком нивоу“.

Удружење „Бебе“ Требиње данас има учлањених 290 родитеља, односно брачних парова, док је од оснивања кроз њихове просторије прошло и преко 1.000 породица. Изузев из Требиња и Источне Херцеговине, свакодневно им се јављају и брачни парови из цијеле БиХ.

„У БиХ још увијек немају оваква удружења па све чешће контактирају нас, а ми се трудимо да им будемо на располагању. Колико је значајно што нам се све више људи јавља јер им тако лакше можемо помоћи и упутити их шта и како даље, толико је, нажалост, са друге стране то показатељ и колико их се суочава са стерилитетом. Да ли је у питању све већи проблем или се разбила срамота, не знам, али буде дана да нам дневно дођу по три до четири пара“, каже Мисита и додаје да је важно контактирати Удружење из разлога што се парови тако на вријеме информишу о читавој процедури, а затим и упуте гдје даље.

Како подсјећа, за све налазе и анализе више није потребно путовати у друге градове јер се све претраге до поступка вантјелесне оплодње могу обавити у требињском Дому здравља и Болници. Брачни парови остварују право на три бесплатна покушаја вантјелесне оплодње у Бањалуци на нивоу РС, као и четврти на нивоу Града Требиња, односно осталих источнохерцеговачких општина.

„Посебно сам поносна на четврти покушај оплодње о трошку Града Требиња, а тако и осталих општина у Херцеговини. Да ли је ријеч о суфинансирању или износ иде у цјелости то зависи од општине и правилника на основу кога се издвајају средства за вантјелесну оплодњу. Правилник Града Требиња направљен је према социјалној карти брачног пара и посебно ми је драго рећи да нико до сада није одбијен!“

У односу на почетке рада Удружења, а нарочито још и прије, Снежана Мисита сматра да је у Републици Српској учињен велики помак по питању зачећа вантјелесном оплодњом. Ипак, мишљења је да би се неке ствари могле и побољшати.

„У вријеме моје борбе са зачећем било је знатно теже. Ништа није било законом регулисано и све трошкове смо сносили сами. Све што је сада омогућено је изузетна олакшица и велика ствар за све те парове. Не могу да будем нескромна и да кажем да би још једна бесплатна процедура била добра, али можда би било добро да се продужи старосна граница жена које подлијежу бесплатном покушају. Сада је то право могуће остварити до 40. године, док од 40. до 42. Фонд здравства РС плаћа 50 одсто и исто толико сноси брачни пар. Знамо да се људи мало касније одлучују на брак и било би фино да се и код нас, као и у Србији омогући бесплатна вантјелесна оплодња до 45. године“.

Уз трошкове претрага који прате сваки брачни пар на путу до зачећа, значај бесплатне вантјелесне оплодње је огроман, истиче Мисита, нарочито са психичке стране.

„Може се узети кредит да се уради поступак вантјелесне оплодње. Међутим, по повратку, са чињеницом да жена мора да мирује, дакле не иде на посао, а уз све остало са чим се носи, брзо дође прва рата кредита. У том периоду, наравно, мора се живјети, плаћати рачуне и, наравно, враћати кредит. Тада само мислите хоће ли успјети и то је огроман психички притисак. А када се добије новац за поступак, растерећинији сте јер знате да нема те прве рате, ни сваке сљедеће па иако нисте радили тај мјесец. То је велика олакшица. У већини финансијски стимулисаних случајева добили смо резултате баш због тога што људи нису подизали кредите, нису се секирали“, јасна је предсједница Удружења „Бебе“ и сама мајка близанаца, које је, након више покушаја, добила процесом вантјелесне оплодње.

Из личног искуства, самим тим и са много разумијевања, позива сваки брачни пар који има било каквих проблема да не чекају, већ да се јаве у Удружење, како би заједнички пребродили сваку ситуацију.

„Једино богатство које остаје иза нас су дјеца, не само за брачни пар и породицу, него за цијело друштво. Усрећује ме свака наша беба и са радошћу желим да кажем да је Удружење однедавно богатије за дјевојчицу, коју је на свијет донијела трудница од 49 година из прве вантјелесне оплодње о трошку Града Требиња. Дакле, све је могуће! Када помислим да нам прво дијете од њих 184 сада има 12 година, то је заиста велика радост! Сјећамо се и наше 100. бебе и надам се да ћемо брзо славити и број од њих 200. Памтимо и другу годину по оснивању Удружења када смо дијелили седам пакетића, а пар година затим у свадбеном салону преко стотину! Растемо, и то је најважније и најљепше што смо остварили! Било би лијепо да сваки град има своје Удружење јер је заједно много лакше дјеловати. До тада, ми смо ту за свакога у заједничкој борби за потомство“, закључује Снежана Мисита, предсједник Удружења „Бебе“ Требиње.