Кулинарство и посластичарство, занимања су која се сврставају у праву умјетност, а овај епитет у потпуности и оправдавају, ако сагледамо колико креативности је потребно за бављење овим послом. Раме уз раме прати их и туризам па ове професије посљедњих година напредују и траже све више квалификованих радника. Када се томе придода чињеница да Требиње припада оним градовима у којима се ова занимања изучавају кроз средњу школу и да је све више омладине који се према њима односе са респектом, јасно је зашто је крајем прошле године Центар средњих школа Требиње номинован у Топ 3 за награду „Звијезда туризма БиХ“ у гастро понуди, међу 80 кандидата у 10 категорија.
Захваљујући ентузијазму и преданости професора и ученика, препознати су труд, залагање и, наравно, љубав па је, такође, јасно и зашто је вреднован њихов рад. Професорице стручних предмета и практичне наставе у струци угоститељство и туризам, Маја Чечур и Богданка Јанковић, заједно са својим ученицима апсолутно су оправдале све оно на чему раде протеклих година. Колико да најбоље мотивишу ђаке, толико и да се свијест о значају ових занимања подигне на виши ниво, због чега из године у годину свједочимо да је интересовање свршених основаца за професије из области угоститељства и туризма у ЦСШ Требиње све веће.
„Поред одавно постојећих занимања трећег степена образовања кувар и конобар, од прије шест година имамо и комбинована одјељења кувар – посластичар и пекар – посластичар, те од прошле године и кулинарски техничар четврти степен. Дакле, пет занимања у струци угоститељство, односно шест, уз туристичког техничара на смјеру туризам. У односу на претходне године, када је било много предрасуда према занимањима у угоститељству, посебно 3. степена, данас су ствари другачије, што ме радује. Ученицима у првом разреду одмах кажем да требају бити задовољни што су ово уписали, да ће много тога научити и чим матурирају имати посао. И не само тада, него и раније јер већ након првог разреда раде сезонски. Слободно могу рећи да смо стигли до тога да су ове професије не само перспективне, него и популарне“, каже Маја Чечур, професор на смјеру угоститељство и туризам у Центру средњих школа Требиње.
Како истиче, све је више ученика са одличним успјехом, чак и носилаца Вукове дипломе који искључиво бирају ова занимања.
„То су дјеца која су одлучила чиме у будућности желе да се баве. Ми ове године имамо одјељење кулинарског техничара, четврти степен и заиста сам одушевљена њима! Као да су четврти разред и већина их је овдје баш зато што то желе. А чим имамо ученика који је уписао оно што жели онда ми можемо да радимо с њим и таква дјеца и успију“.
Богданка Јанковић и Маја Чечур, професорице стручних предмета и практичне наставе у ЦСШ Требиње
Поред дјеце са ставом и јасном перцепцијом шта желе од живота, све би ипак било немогуће да се и професори не дају максимално. Као и у сваком односу па тако и у овом, пресудни су међусобно поштовање, уважавање и размјена мишљења и идеја. Можда је у релацији ученик професор таква сарадња још израженија јер када се ради о младим људима са сновима и амбицијама веома је важно, ако имају потенцијала, њихове идеале његовати. Ове двије професорице, неупитно је, у томе су изузетне.
Непрекидно раде на промоцији угоститељских занимања, организују презентације слатких и сланих јела које њихови ученици припремају, доводе познате куваре, а покренуле су и секцију „Окуси Херцеговине“ из које су произашле, сада већ добро познате посластице.
„Путем секције наша школа промовише чување традиционалних херцеговачких намирница кроз њихову примјену у модерним посластицама и сланим специјалитетима. Истраживањем тржишта локалних намирница, ученици су пронашли њихову примјену у модерним јелима која су изазавала одушевљење свих који су их пробали. На тај начин дјеца стичу знање и вјештине да локалне намирнице користе за припрему модерних јела, допринесу очувању традиције хране, као и да модерно и традиционално могу да иду заједно. Тако су настале наша херцеговачка туфахија, бомбица Херцеговка, сладолед и коктел од нара, лијена пита, цицвара коцке и други специјалитети и посластице“, упућује нас Богданка Јанковић, такође професор на смјеру угоститељство и туризам у Центру средњих школа Требиње.
Како наглашава, да би се развила визија код дјеце, пресудна је пракса, али и тимски дух, неопходан за плодоносну атмосферу стварања.
Ученички специјалитети
„Предмети у стручним школама најбоље се уче кроз праксу, гдје ученици развијају креативност, уче се тимском раду, прихватају мишљења и идеје других ученика. Пракса је дјеци јако важна што се тиче струке. Пустимо их да сами смисле, измијене рецепт, да комбинују укусе. Посластичарство и кување сами по себи су умјетност и потребно их је посматрати као умјетничку форму у којој се комбинују ароме, мириси, укуси, текстура, стимулишући различита осјећања, на исти начин као што умјетници комбинују боје и облике и подстичу емоције. Ова занимања доста су напредовала од времена када сам ја ишла у школу. Тајна доброг рецепта је само љубав према послу, а међу нашим ученицима има је много, што ме заиста радује!“
Смишљајући нове рецепте, користећи традиционалне намирнице а стварајући нове, другачије производе, улазак у Топ 3 за „Звијезду туризма БиХ“, Богданка сматра заједничким признањем за труд и истрајност, односно, управо резултатима тимског рада. На причу о креативности и слободи изражаја ученика надовезује се Маја Чечур, апострофирајући да је она нужна како би дјеца још више развила љубав према позиву за који су се веома рано опредијелили, додајући да их је све на чему раде подстакло да се пријаве за „Звијезду туризма БиХ“ у гастро категорији.
„Очекивале смо да наш труд неће остати незапажен, али да ће се толико издвојити, нисмо могле ни претпоставити. Не само да смо освојиле симпатије јавности и заузеле треће мјесто међу свих 10 категорија, него смо и по одлуци стручног жирија номиноване међу најбољих три за гастро категорију на нивоу БиХ. Биле смо одушевљене и то нам је заиста било велико признање! Посебно, што смо били једина школа која је уопште ушла у такву конкуренцију и то са секцијом која постоји свега три године. Они су били одушевљени да се ми бавимо тиме, да постоји школа која нешто такво ради. Није нам жао ниједног дана рада, нарочито када смо видјели огромну радост код ученика. За нас је огроман успјех да смо уопште доспјели у ранг са свим тим људима који су се пријавили. То нам је отворило многа врата, узели су нас за примјер школе како се ради, што нам пуно значи и успјели смо да се издвојимо као школа у коју вриједи улагати“, истиче професорица Чечур.
ПРЕСУДНА КРЕАТИВНА СЛОБОДА
„Наша школа одавно је препознатљива по кетеринзима које радимо. Град Требиње нас ангажује када год им треба свечано послужење. Управо кроз кетеринг ученици науче много јер ми ту припремамо доста тога што није у наставном плану и програму и ту до изражаја долази креативност, декорисање, уређивање, припремање сале, сервирање. Дакле, учимо их да размишљају о свему, од набавке до обраде намирница и послужења. Оно што нас је издвојило управо је наша секција у којој истражујемо локалне намирнице у модерним посластицама и специјалитетима и смишљамо своја јела. Ученицима дајемо доста креативне слободе на пракси, када видимо да су знање усвојили. Схватиле смо да дјецу треба одмах укључити јер се тако најбоље сналазе. Пустимо их и они тада имају воље и жеље, долазе са новим рецептима, а није им тешко ни да са нама раде викендима па и током распуста, ако је потребно. Дамо им прилику, посебно при изради декорација, да искажу себе, да их подстакнемо, а важно их је похвалити и цијенити њихов рад и труд. Буде и конструктивних критика да их усмјеримо правилно, научимо и изведемо спреман кадар. Ми у просвјети морамо бити свјесни да не можемо више држати час као што је то било прије 20 и више година. Промијенила су се дјеца, толико су информисани, у неким доменима и више од нас и морамо се прилагодити њима и наћи начин да их у школи заинтересујемо, укључимо да сами раде и стварају“, јасна је Маја Чечур, професор на смјеру угоститељство и туризам у Центру средњих школа Требиње.
Осим у смјер угоститељства, Маја и Богданка заједно са осталим колегама улажу много и у рад са туристичким техничарима из чега су произашле измјене наставних програма за занимања кувар и туристички техничар, за шта су добили сагласност Министарства просвјете и културе РС.
„Код кувара, као новину, увели смо изучавање националних јела, а код туристичких техничара, у завршни разред увели предузеће за вјежбу гдје ученици оснивају своју туристичку агенцију и током школске године у њој раде на различитим позицијама. Та туристичка агенција, рецимо, израђује планове и програме за наше школске излете и путовања. Такође, прошле године сам са ученицима туристичког смјера радила сувенир за конкурс Града Требиња и освојили смо симпатије и похвале за инвентивност, а у оквиру изборног предмета и видео „Јесен у Требињу“ који је емитован на РТРС-у“, напомиње Маја, чија је огромна страст према позиву, нарочито у афирмацији ових занимања и мотивацији ученика малтене опипљива.
Зато јој, након деценије искуства у просвјети, вјерујемо када каже да су струке угоститељство и туризам доспјеле гдје и припадају.
„Много времена и труда улажемо у њихову промоцију и трудимо се да их представимо на разне начине. Како ће ученици доживјети ова занимања зависи од нас. Ми смо ту да их мотивишемо. Прелијепо је видјети дјецу која су поносна што иду у ову школу и што већ послије првог разреда негдје раде. Небитно је колики је то новац, већ колика је њихова срећа што су допринијели својој породици. На нама, професорима је да се ангажујемо и мијењамо свијест. Све прво креће од нас, а онда се покрећу ученици, родитељи, јавност. Наша школа има facebook страницу, You Tube канал, свој сајт и, показујући дјеци значај ових професија, успјели смо да их дигнемо на виши ниво у односу на претходне године!“
ИЗ ВИЗУРЕ УЧЕНИКА
Ана Кењић има 15 година и први је разред Угоститељске школе, смјер кулинарски техничар, 4. степен. Опредијеливши се за ово занимање, сматра да је направила одличан избор.
„Када сам видјела шта све овај смјер нуди одлучила сам се за њега и много ми се свиђа. Иако сам тек први разред доста сам научила, имам осјећај и више него што неки науче до четвртог средње из других школа, тако да једва чекам да видим до краја школовања како ће све бити. Пракса ми је много важна, пуно тога научимо о правом кулинарству. Специфично је, а посебно ми се свиђа што имамо могућност да правимо јела по својим идејама, попут сладоледа од нара за који нигдје нема рецептуре и по коме смо постали препознатљиви и одлично се пласирали за „Звијезду туризма БиХ“. Професорице подржавају нашу креативност и заједнички се усагласимо око свега. Волим кулинарство, а упоредо и енглески језик и спој то двоје вјерујем да су искуства која ћу моћи искористити у будућности. Оно што је по мени битно је да свако треба уписати школу коју воли, али знати и неке друге послове. Такође, мислим да је школа која нуди праксу најбољи избор у данашње вријеме“, паметно размишља ова млада дјевојка, која се највише проналази у изради слатких јела, хладне кухиње и декорација.
Са њом се слаже и седамнаестогодишња Ивана Кисин, матурант трећег разреда Угоститељске школе, смјер посластичар. Жеља јој је да упише четврти степен образовања истог смјера, а потом и сличан факултет.
„Све се свело на то да је срамота уписати трогодишњу школу или занат. Неки још увијек сматрају да је то понижавајуће, што је лоша предрасуда. Не знају колико је наша школа добра, да ми можемо и без факултета лако да нађемо посао јер много тога научимо и спремни смо да радимо. Нама је пракса од велике важности, једнако као и теорија коју учимо. Моја препорука свима је да упишу неку од ових школа јер је у њима будућност! Морам похвалити и наше професорице, Мају и Богданку! Увијек су ту да нам помогну, можемо за све да им се обратимо, радимо стално нешто ново, имамо доста креативне слободе, а оне све што предложимо уважавају. Заједно се консултујемо и креирамо разне идеје и рецепте. Од малена сам са баком, мамом и тетком била у кухињи и одатле је та жеља. Вољела сам да правим колаче и гледала сам како то оне раде. Било ми је привлачно, а уз професорице које су ме научиле много тога, сада ми је све само још занимљивије“, истиче ова ученица, која слиједи своје срце, а знајући чему стреми, не дозвољава коментарима околине да је обесхрабре.
Разговор у пријатној атмосфери завршавамо констатацијом да би сав труд ученика и професора био узалудан да немају подршку директорице, Недељке Илијић, која је, како нам кажу Маја и Богданка, увијек спремна да саслуша и радо прихвати сваку њихову сугестију.
„Директорица нас подржава у свему и то нам много значи. Никада нас није одбила. Подржава свакога ко има жељу да било шта ради и таква комуникација нама је пресудна. Отворена је за све идеје и без ње би нам било много теже“, закључују Маја Чечур и Богданка Јанковић.
Све ово говори да се ниједан човјеков пут не може изградити без добрих темеља. Били они из породице, школе или пословног окружења, важни су за сваки будући корак. Зато није изненађење да се за занимања из области угоститељства и туризма сваке године одлучују требињски, али и одликаши из цијеле Херцеговине. Дјеца која знају чему стреме, дјеца новог, модерног доба.
Куриозитет је податак да се за посластичара све више опредјељују и дјечаци, као и да је лани интересовање за упис на смјер кулинарског техничара био толики да је чак предато преко 50 докумената по првој жељи. Већ у првом року уписани су сви који су конкурисали за ове видове образовања, чиме је кристално јасно да струке угоститељство и туризам одавно више нису на маргини, него на мјесту које им заслужено припада!
