Како почиње, а никада не престаје риболовачка страст одлично зна Требињац Радослав Пујић или само Рашо, како га сви у граду познају. Момак кога ћете увијек лако наћи, са штапом забаченим у воду и вјечитим осмијехом који непогрешиво указује да је пред вама истински риболовац. Четрдесет једна му је година, а у риболову је свега пет мање, 36. Човјек, дакле, који је више провео на ријекама, језерима и морима него, рекли бисмо, било гдје друго. Онај, који за риболов живи цијелим бићем!

Скоро четири рибарске деценије, много успомена и капиталних примјерака, попут и ове пастрмке, 5,400кг, уловљене само два дана након оборен.jpg (493 KB)

Скоро четири рибарске деценије, много успомена и капиталних примјерака, попут и ове пастрмке, 5,400кг, уловљене само два дана након обореног рекорда

Сат времена разговора протекао је за трен. И то је тако када се нађете лицем у лице са било ким коме сваки дамар куца за оно што воли. Са таквим, посебним људима, који поред силних рекорда, медаља, успјеха, једино броје задовољство, тај трен вјечности и апсолутне среће, као мјеру  вриједности када изнова надмашују себе. У свој својој спонтаности, срдачности и са вјеродостојним причама, имали смо осјећај да смо и сами доживјели сваки његов сан и риболовачки тријумф.      

„Почео сам да пецам са пет година. Из рибарске сам фамилије у којој су ми оба дједа и два стрица били страствени рибари. Од стрица сам као мали добио скуп поклон – јапанску машиницу „Шекспир сигма“. Од силног одушевљења једва сам чекао да забацим. Мој отац је знао шта је Требишњица и није ми дао штап док не научим да пливам. Када сам савладао, предао ми је штап и тада је све кренуло. У исто вријеме, мој стриц, који се бавио вараличарењем, донио ми је торбе и кутије разних вјештачких мамаца, што ме још више привукло риболову“, отпочиње Рашо своју причу, евоцирајући вријеме на прве рибарске забачаје.

Попут својих вршњака волио је бицикла и лопту, али му је одлазак у риболов ипак био милији. Растући у насељу Брегови, на свега неколико метара од Требишњице, наравно да је сваки слободан тренутак гледао да искористи на ријеци. Са свега седам година увелико је пецао сам.

„Риболов ми је био и остао непревазиђен! Од 1991. године кренуо сам озбиљније да пецам и са 10 година сам ловио као велики. Прву велику рибу ухватио сам на малу куглицу хљеба, пастрмку преко мјере, да бих након пар година, у четвртом разреду основне школе, на Требишњици упецао пастрмку од килограм и 100 гр. Родитељи ми нису вјеровали да сам је сам упецао. Свој први улов, то усхићење и радост могу поредити са новим рекордом ове године, пастрмком коју сам недавно ухватио на Билећком језеру!“

И управо пастрмка тешка 6 кг и 600 гр, дуга 76 цм Рашов је нови лични рекорд, али и испуњена давна дјечачка те риболовачка жеља. До сада је више пута пецао пастрмке преко пет до скоро шест килограма тежине, да би сада опет надмашио самог себе и по седми пут премашио рекорд.

„Невјероватан осјећај! Још више јер сам ловио прибором за потоке и рјечице, намијењеним за такмичења, са малим варалицама до два – три грама. Лептирастом варалицом сам уловио неман! Отишао сам чисто да пробам и посрећило ми се. Борба је трајала десетак минута, она је извлачила 30 м од обале у једном правцу, ја сам попуштао силк да ми не прекине. Мислио сам да је мања док ми није пришла до обале. Од прошлог рекорда дужа је за један цм, али има већу главу и стомак. До ове рибе ухватио сам на десетине пастрмки од 2 до преко 3 кг. Дуго ми је рекорд била пастрмка преко 4кг, коју сам препарирао, а касније поклонио Музеју Херцеговине. Прије четири године, 2018. упецао сам пастрмку од скоро 6 кг и 75 цм коју препарирану чувам кући за успомену, за сва времена, као подсјетник на први велики улов!“

Тренутак за памћење, са пастрком којом је изнова надмашио себе.jpg (427 KB)

Тренутак за памћење, са пастрком којом је изнова надмашио себе

Рашово искуство не зауставља се на ријекама и језерима. Вјешт је и по питању морског риболова па је тако ловио од ситне до крупније рибе, међу којима памти улове бранцина, гофа, али и паламиде од 2,300 кг. Попут ријека, како нам каже и море има своју драж. Њему, у неку руку значајну јер је по занимању кувар и успио је да своје двије велике љубави сједини.

„Радио сам неколико година у елитном ресторану у Хрватској и научио све финесе припремања морске хране, од најситније рибе до туне. Ту ми се остварио највећи животни сан, научио сам филетирати туну специјалним ножевима, онако како раде врхунски мајстори. Одржавао сам и туна шоу пред гостима. Нешто фантастично! Исфилетирати рибу од 70 – 80 кг за 15 минута не може свако. Успио сам да се дошколујем и то ми је веома значајно. Сљедеће сезоне планирам да идем сјеверније. Не волим статичност, исту рибу, исте начине припреме хране, већ желим знање да надоградим и унаприједим“.

Оно што нас је посебно импресионирало је да Рашо спада у категорију ријетких рибара који радо дијеле знање и искуство. Нисмо изненађени да му је највећа жеља да оснује школу риболова.

„Пуно кандидата има, много родитеља заинтерсованих и све више дјеце у риболову. Срце ми је пуно кад их сретнем и када желе да послушају мој савјет. Животни сан ми је да дјеца излазе у природу, да развијају еколошку свијест, да постану и бољи риболовци од мене. Нисам се бавио само једним видом риболова, много тога знам и жао ми је да знање не прослиједим на млађе. Билећа је прошле године организовала Малу школу риболова у оквиру СРД „Билећа“. Био сам почасни гост. Скоро 100 клинаца се пријавило, а чак су и људи из Требиња питали да доведу дјецу. Био сам предавач и ништа љепше у животу нисам доживио од тог сусрета са много узбуђене дјеце. Донио сам пун сто варалица, од великих за сома до најмањих за поточиће. Требиње је већи град и могу само замислити како би таква школа овдје изгледала“.

Варалице које је показао у сусједној Билећи, а које често и радо поклања, вјештачки су мамци које сам прави деценијама уназад. До сада их је направио на десетине хиљада, само ове године преко 2.500 комада мушица.

Рашов најновији рекорд, пастрмка тешка 6,600кг, Билећко језеро.jpg (280 KB)

Рашов најновији рекорд, пастрмка тешка 6,600 кг, Билећко језеро

„Вараличарње је у мојој души, варалице су ми страст, обожавам да их правим и имам разних врста. То сам наслиједио од стрица. Некада сам куповао скуп прибор за риболов а сада пецам са два основна штапа и на безброј варалица. Свака вода диктира своја правила. Треба знати читати знакове на води, а страственом риболовцу за то је потребно свега пет минута. И онда се бира варалица, начин и приступ лова. Вараличарење се заснива на шетању, преласку више локација, чешљању већег дијела терена, динамичан је риболов и то ми се свиђа“, рече нам с осмијехом овај вјечити риболовац.

И поред тога што нема терена који у ближем и ширем окружењу није обишао и сматра их изузетним за риболов, постоје у његовим мислима још неке локације на којима би се, да му се укаже прилика, радо опробао.

„Међу прве три ми је Нови Зеланд, велики канали у којима је уловљена рекордна калифорнијска пастрмка од 21кг! Иста ова коју пецамо и код нас, само много већа. Монголија и Русија гдје обитава највећа слатководна риба из рода пастрмки Тајмен, наша младица, која тамо расте до метар и по дужине и неких 50, 60 кг тежине. И наравно, Аљаска и краљевски лосос, јединке ловљене до 50 кг тежине!“

Док ове снове не досања, а вјерујемо да хоће, Рашо љубав према риболову усмјерава на домаће терене. Свој на своме са изванредним умијећем и много важном карактерном особином – стрпљењем, овај надалеко познати рибар зна како се ужива и у ономе што му живот тренутно пружа. Због тога и слови за риболовца без конкуренције, али и оне врсте рибара чија је заљубљеност у сваки секунд изласка на воду толико опипљива да не можете да је не осјетите.

Препарирана пастрмка од 6кг уловљена 2018. успомена на први велики улов.jpg (627 KB)

Препарирана пастрмка од 6кг уловљена 2018. успомена на први велики улов

„За пецање треба огромно стрпљење, а најбитније је познавање воде. Знао сам пецати, не сатима, него данима. Некад кад видим огромну рибу знам да идем мјесецима на њено подручје док је не уловим или док она мене не превари. То је увијек 50 – 50, ко ће побиједити и у томе је чар риболова! До задњег тренутка не зна се да ли сте је извадили и то је адреналин, онај точкић који нас рибаре покреће напријед!“

У ПЕЦАЊЕ И ИЗМЕЂУ ГРАНАТА

„За вријеме рата, док су сви одрасли били на ратишту, ми, клинци смо на воду ишли сами. 1993. године истрчим преко моста Ива Андрића на прву позицију са степеницама. Први забачај и уловим огромну пастрмку. У том тренутку чујем гранате и једну како удара одмах до ХЕТ –а. Зграбио сам штап и рибу, трчао до зграде и улетио у подрум. Мама ми стоји на вратима сва унезвијерена, а ја улијећем с осмијехом и рибом, док около грува на све стране!“

ЕНДЕМСКА ПАСТРМКА У ТРЕБИШЊИЦИ

„Ток Требишњице задњих година веома је сачуван, добро порибљен и, за разлику од неких других ријека, наша је јако богата. У мријештилишту Миротињ имамо матичњаке рибе мекоусне пастрмке, ендемске, јако квалитетне врсте које нема нигдје у свијету него у Неретви и сада у Требишњици, што је за нас велики значај. Успјели смо да произведемо 200 до 300 ових јединки за даљу репродукцију и у три наврата њоме порибили Требишњицу и наш слив. Туристи су ме звали да им будем водич на ову пастрмку и док је сезона, стотине позива имам за овај вид туризма“.

ТАКМИЧЕЊА – БОГАТСТВО ИСКУСТВОМ И ПРИЈАТЕЉИМА

Двије године узастопно првак Требиња у риболову, учествовао на око 50 такмичења, власник скоро 20 златних медаља.jpg (471 KB)

Двије године узастопно првак Требиња у риболову, учествовао на око 50 такмичења, власник скоро 20 златних медаља

„На такмичења идем од 2007. и прво озбиљно у вараличарењу имао сам те године у Љубушком на Првом отвореном првенству БиХ. Ту сам упловио у такмичарске воде и упознао озбиљне рибаре из старе Југославије. И данас развијамо контакте, обилазимо такмичења, увијек се нађе екипа за дружење. Рибари су посебна прича, нас интересује само риболов, живимо за пецање и дружења за памћење. Зову ме буквално на све стране свијета. Познанствима и обиласцима разних мјеста научио сам каква опрема ми треба за сваку ријеку посебно јер је свака прича за себе. Обишао сам Зеленгору, Трновачко језеро, Маглић, комплетне рјечице око Гацка, читаву Западну Херцеговину, Требижан, Неретву, Буну, Брегаву... Што се тиче пецања пловком на удицу, у чему сам капитен већ 15 година у Требињу, имам скоро 20 освојених злата. Био сам на неких 50 такмичења, а на нашем сам два пута био првак Требиња“.