IMG_5967

ТРЕБИЊЕ/ ЧАПЉИНА │ Пројектом „Ревитализација ускотрачне пруге „ћиро- бициклирање кроз историју“, који се финансира новцем ЕУ, преко ИПА фондова, умјесто возова ускотрачном пругом од Чапљине у БиХ до Kонвала, преко територије Требиња, од 2017. године требали би пролазити бициклисти.

„Пројекат подразумјева неку врсту музеја на отвореном",  каже за портал Радио Требиње Ана Солдо, менаџер пројекта.

Солдо каже да је планирано да се на свакој некадашњој жељезничкој станици поставе табле са обавјештењима и фотографијама из времена када је ћиро повезивао ове крајеве.

"До старих фотографија смо тешко дошли, јер је годинама траса којом је пролазила парна локомотива вођена као војни објекат који је забрањено фотографисати. „Ћиро“ је некада, једном седмично из Дубровника долазио и до пећине Вјетренице у Поповом пољу, која ће бити уврштена у нову бициклистичку стазу", истиче она и додаје:

"Цијелом трасом кроз Херцеговину су и еколошки заштићена подручја, а најзанимљивији објекат је тунел у селу Чваљина, дуг пола километра, гдје се смјестила колонија од око 10 хиљада слијепих мишева. Претпоставља се да се колонија, услед сталног вјетра, преселила из пећине Вјетреница, а жељезнички тунел је постало највеће станиште слијепих мишева у Европи. Они бораве у тунелу и у љетном и зимском периоду“, објашњава Солдо.

MINOV Драгана Минов

Драгана Минов из требињске Туристичке организације истиче за портал Радио Требиње да је овај пројекат од заједничке користи.

Удруживањем туристичке понуде залеђа Дубровника и других познатих туристичких дестинација, подстичу се групе посјетилаца да обиђу и херцеговачке градове и општине, па број посјета у будућности може само расти“, каже Минов.

„Ћирова траса“ је само један од неколико пројеката у које су преко агенција за предузетништво и развој „Линк“ и „Редах“ укључене сусједне општине у залеђу јадранског приморја, Требиње, Љубиње и Равно, а у циљу одрживог развоја туризма.

Вриједност пројекта, који су крајем прошле године потписали представници општина и градова у залеђу јадранског приморја, је 650 хиљада евра, од чега ће 350 хиљада бити утрошено у Херцеговини, а остатак у Хрватској.

Планирано је да се стаза очисти и уради потребна инфраструкура за бициклисте на некадашњој железничкој прузи, постави туристичка сигнализација, осигура стаза и покрије ГПС картом, као и да се ураде мјеста за одмор бициклиста и пунктови гдје би се поправљали бицикли.

ruski hodicasnici Руски ходочасници у Завали

Сунчица Пешић