Слање честитки некада је било редовна пракса, а у данашње вријеме модерних технологија наши суграђани се све мање одлучују да на овај начин честитају празнике.
Милица Банђур, референт за продају и маркетинг у требињској јединици Пошта Српске, за наш радио је рекла да је слање честитки у Требињу некада било масовније, али да и данас има оних који својим најмилијим честитају празнике на овај начин.
“У Поштама Српске радим 18 година и из прича колега сам чула да су се раније честитке слале у много већем броју, али и данас одређен број физичких и правних лица честита празнике на овај, да тако кажем, стари начин. То раде и одрасли и дјеца, најчешће они који неког свог имају у иностранству, а сви се једнако обрадују када им неко на овај начин честита празник”, наводи Банђур.
Она каже да у претпразнично вријеме радници поште имају пуне руке посла с пошиљкама пакета и, наравно, са писмима са Дједа Мраза.
“Велики број пакета примамо за слање, а велики број их и стиже у нашу пошту- од новогодишњих пакетића до разних поклона, из земаља окружења и из иностранства. Дјеца увелико шаљу писма са новогодишњим жељама, а Поште Српске су и ове године организовале традиционалу акцију ‘Пишем писмо Дједу Мразу’, у којој ће наградити малишане са 50 пакетића и три посебна поклона за оне који напишу најљепша и најкреативнија писма за Дједа Мраза. Сви малишани су позвани на дружење са другарима, добитницима награда и Дједом Мразом у нашој главној пошти, у четвртак, 26. децембра у 11 часова”, подсјетила је Банђур.
Поштар Здравко Јанковић каже да су, када је почео да ради, 1986. године, сви слали честитке те да су их у требињску пошту стизале пуне вреће.
“Знали смо да кажемо како честитке стижу од Светог Николе до Светог Јована и сваког дана би за сваку зграду била по пуна торба честитки. Писали су сви- комшија комшији, дјеца родитељима, бакама, дједовима, момци цурама, цуре момцима..., стизале су честитке из нашег и свих градова државе, али и из иностранства”, истиче Јанковић.
Он каже да су се сада сви навикли да честитају кратко телефоном, умјесто да пошаљу честитку.
“Много је мање честитки него раније, сада обично шаљу они који су у иностранству и пословни партнери. Сви се обрадују и изненаде када добију честитку, а онда и они узврате и обрадују неког, али није то масовна појава као некада”, наводи Јанковић.
Поште Спске сваке године имају богату понуду празничних честитки, па су тако и ове године припремили три формата са 40-ак празничних мотива, по цијени од 2,5 KМ. Уколико се одлучите да некога изненадите и обрадујете, честитајући им празник жељама које сте сами осмислии и написали, свратите на први шалтер поште и изаберите најљепше новогодишње и божићне мотиве за своје најмилије.
Цијели разговор снимљен у требињској радној јединици Пошта Српске послушајте у Јутарњем програму Радио Требиња, у четвртак, 26. децембра.
