Омогућити дјеци здраво одрастање – циљ је милијарди родитеља широм планете. Научно је доказано да су најважнији предуслови за остварење максималног развојног потенцијала дјеце – дојење и правилна исхрана, те вакцинација. Захваљујући вакцинама, под контролу су стављене многе, раније смртоносне болести, а на годишњем нивоу спријечи се до 3 милиона смрти.
Ипак, посљедњих годину дана, када је фокус здравствене заједнице усмјерен према епидемији КОВИД-19, редовна имунизација дјеце ненамјерно је гурнута у други план. Посљедице овога могу бити фаталне: од лошије здравствене слике појединаца, до веће смртности усљед појаве епидемије болести за које се мислило да су искоријењене.
Нажалост, и на плану редовне имунизације Босна и Херцеговина биљежи лоше резултате: чак 32% дјеце није у потпуности вакцинисано, а тај тренд расте.
Забрињавајући су подаци наведени у посљедњем извјештају Завода за јавно здравство Федерације Босне и Херцеговине о редовној имунизацији проведеној током 2020. Највећа стопа проценат имунизације је у случају вакцина које се дају још у породилиштима, против туберкулозе (95%) и хепатитиса (94%), што је и очекивано. Али како се календар вакцина помиче према старијем узрасту дјеце, тако опада и стопа имунизације.
Што је имунизацијска покривеност мања, већи је ризик од заразних болести. Стога на вакцинисање дјеце не треба гледати само као на индивидуалну одговорности родитеља, већ и на чин друштвене одговорности.
У наставку издвајамо одговоре на нека од најчешће постављених питања.
Шта су то вакцине и због чега се препоручје вакцинација?
Вакцине су медицински препарати који који стимулише имуни одговор организма да створи антитијела. Неке од болести од којих се можемо заштити вакцинама су морбили, дифтерија, полио, велики кашаљ, дифетерија и рубеола.
Одакле добијамо вакцине? Да ли су оне исправне и 100% сигурне за нашу дјецу?
Све вакцине које се користе у домовима здравља у Босни и Херцеговини су прошле ригорозне контроле од стране Свјетске здравствене организације, земље произвођача и Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ. Нема ни једног разлога за сумњу у квалитет вакцина. Све вакцине су набављене од произвођача који су пристуни на БиХ тржишту више деценија и доказали квалитет.
Kоје су могуће нуспојаве код вакцина? Да ли је нормално да дијете након примљене вакцине има повећану тјелесну темпретаратуру или му отекне рука?
Мала и краткотрајна температура је знак да организам почиње да реагује на вакцину и то је нормална, чак пожељна појава. И оток на убодном мјесту спада у очекиване поствакциналне реакције. Родитељи увијек приликом вакцинације добију информацију како да се односе према томе – хладни облози и сл. Само ако отеклина траје дуже од три дана и праћена је темпертуром преко 38.5 Ц треба се обратити љекару.
Да ли је истина да ММР вакцина може бити узрок аутизма?
Не, то је мит који се појавио прије 16 година, на основу фалсификовању резултата научне студије.
Лажне информације које се могу наћи на интернету или наратив који се шири у неформалним разговорима је да су вакцине опасне и да након вакцинације може доћи до озбиљних посљедица – аутизма, парализе, глухоће, епилептичних напада те смрти дјетета. Међутим, истина је да су компликације након вакцинације врло ријетке. Статистички, на милион примљених вакцина, само четири могу резултирати озбиљним алергијским реакцијама, а озбиљне компликације дешавају се у једном од сто милиона случајева.
Јесу ли вакцинисана дјеца угрожена од невакцинисане?
Дјеца која су потпуно вакцинисана нису угорожена. Међутим, увијек постоји проценат дјеце која нису примила све дозе вакцина, или их нису примила на вријеме и она су изложена ризику. Нема разлога да неко оболи због самовоље родитеља и одбијања вакцинације. Обухват вакцинама од 90 посто значи да је 10 посто дјеце и даље изложено ризику. Сви који немају апсолутну контраиндикацију, треба да се вакцинишу. Не смијемо никад заборавити да међу дјецом има оних који ради неких стања и болести, не могу добити вакцину. Али ако су њихови вршњаци вакцинисани у високом проценту, а то је изнад пожељних 95%, они ће бити јунаци, заштитиници својих пријатеља.
Трећи талас епидемије је у паду, шта учинити да спријечимо или што дуже одгодимо појаву четвртог?
Посљедњих неколико дана свједочимо осјетном смањењу стопе заражених корона вирусом у Босни и Херцеговини. Након алармантних вијести које су пристизале током кулминације трећег таласа епидемије КОВИД-19, чини се да је наступило толико жељено олакшање.
Јасно је да је период опуштања и те како потребан грађанима БиХ, уморнима од лоших вијести и страха од заразе. По анкетама проведеним у бх. медијима, око 35% испитаника изражава потребу за психолошком помоћи усљед посљедица које пандемија оставља на ментално здравље.
Све већи број вакцинисаних у свијету такође улијева оптимизам да ће пандемија ускоро бити прошлост, а свијет се вратити у неки нормалнији живот.
Ипак, потребна је свијест да смањење броја обољелих не значи да је вирус САРС-ЦОВ2 ишчезао. Вакцинација није магични штапић који ће тренутно ријешити проблем, с обзиром да вакцине дјелују постепено и треба времена да се развије ћелијски имунитет, а након тога и колективни. Досадашња искуства научила су нас да за избијање новог вала треба тек неколико дана неконтролисаног раста обољелих. Kако се то не би десило, потребна је одговорност свих нас.
Три једноставне мјере
Kако наука, тако и пракса, показале су да за индивидуално здравље појединца и превенцију ширења вируса велику важност има провођење три основне епидемиолошке мјере: ношење маске, држање физичке дистанце и редовно прање руку.
Маска која је исправно стављена и угодно затегнута преко уста и носа служи као физичка баријера којом штитимо себе и људе око нас. Амерички центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) наводи истраживања која процејењују да се ношењем маске у присуству других ризик од инфекције смањује до 70%.
Сама маска не може нас заштити од инфекције КОВИД-19, те је због тога потребно проводити и остале двије мјере – држање физичке дистанце од минимално метар, те често прање руку, наводи се и у упутама различитих Завода и Института за јавно здравство, између осталих ФБиХ, РС и Брчко Дистрикта
Доказано је да физичка дистанца у великој мјери штити од инфекције. Наиме, капљице које се избацују кашљањем и кихањем, па чак и говорењем, могу садржавати различите вирусе, па тако и корона вирус. Особе које се налазе у непосредној близини инфициране особе могу удахнути те капљице и тако се веома лако заразити, објашњавају свјетски експерти здравља, између осталог и Др. Антхонy Фауци, водећи амерички имунолог и медицински савјетник Бијеле куће.
И на крају, не смијемо заборавити оно што смо научили још у вртићу – често прање руку. Вода и сапун су наши савезници у борби против вируса, а уколико нисмо у могућнсоти, помоћи ће и средства за чишћење на бази алкохола. Смјернице различитих међународних организација као и локалних јединица заштите јавног здравља наводе да 20-30 секунди прања руку водом и сапуном у великој мјери помаже да сачувамо наше здравље.
Препоручљиво је и да се суздржимо од руковања, загрљаја и сл. с људима који не припадају нашем најближем кругу. Своју срдачност можемо изразити и другим лијепим гестама и ријечима.
Сви смо одговорни за превенцију и провођење једноставних индивидуалних епидемиолошких мјера, како бисмо допринијели здрављу читаве заједнице. Чувајући себе, чувамо и друге!
