Понекад је тако незахвално бити новинар.
И фотограф такође.
У трагању за екипом глумаца из Бијелог Поља, који ће отворити овогодишњи Фестивал фестивала, нашли смо се испред хотела гдје су били смјештени глумци. Љубазна рецепционерка нам рече да није сигурна јесу ли у собама а ако јесу- онда сигурно спавају. “Нема шта, покуцаћемо”, рекох Муфи, нашем провјереном фотографу, који је на то само климнуо главом.
Покуцали смо на врата. Неколико пута. И баш кад смо хтјели да се вратимо необављеног задатка, кроз врата је провирила једна дама. Са врха Леотара се види да смо је пробудили. И да нас је опсовала не би, чини ми се, замјерили. Покушали смо да се договоримо за интервју. Нажалост, све је остало на покушају.
Спустисмо се на кафу, убијеђени да ћемо се и ујутру наћи. “Ваљда тада неће спавати”, помислих.
У трену се све промијени. “Мијановић, из билтена?”, упита човјек са осмијехом. “Ја сам Изет Еровић, директор Центра за културу из Бијелог Поља. Ми смо продуценти представе”, рече господин Еровић.
Разговор је могао да почне.

ОВДЈЕ СМО КАО КОД СВОЈЕ КУЋЕ

erovic Изет Еровић[/caption]

“Прво бих желио да нашим драгим Требињцима пренесем најсрдачније и најтоплије поздраве из Бијелог Поља. Овдје се осјећамо као код своје куће. Ми смо деценијама овдје. Ми заиста немамо конкуренцији у црногорском позоришном аматеризму. Очекујем да ће публика позитивно реаговати на нашу представу. Као продуцент, задовољан сам оним што сам имао прилике да видим током рада на овој представи, а сигуран сам да ће и публика бити пријатно изненађена. У представи играју четири провјерена глумца: Слађана Бубања, Сања Ћировић, Владо Томовић и Предраг Вукојевић. Ми смо се опредијелили за представу са мање глумаца, јер су такве поставке мобилније и приликом гостовања домаћинима је лакше да их угосте. Све што је било потребно за ову представу ми смо обезбиједили и сигуран сам да је квалитет завидан и да ћемо још једном показати да Бјелопољско позориште ради озбиљно. Усуђујем се да кажем да смо ми провјерена екипа, јер се ради о изврсним људима и глумцима. Једна права породица”, каже Изет Еровић. Стара је истина да Бјелопољско позориште има дугу традицију. Један вијек готово дугу. Имају брижљиву одњеговану публику, школу глуме из које регрутују кадрове и што је, за аматеризам најважније - безбрижност и финансијску стабилност. “Немамо проблема са подмлатком. Иако дође до смјене генерација, увијек неко искочи. Град Бијело Поље итекако води рачуна о позоришту. Ми немамо проблема са финансијама. Имамо више дјечијих позоришних представа, једну професионалну представу и ову аматерску представу. Имамо сопствени буџет који је, у овим временима, завидан, и ријетко ко се може са толиким буџетом похвалити”, каже Еровић.

ПРЕДСТАВА ЈЕ ОГЛЕДАЛО ОВОГ ВРЕМЕНА

bubanja Слађана Бубања[/caption]

“За себе слободно и са поносом могу да кажем да сам једним дијелом Требињка. Толико већ година долазим у Требиње - да га већ осјећам као свој град. И не само ја. Многи се слично осјећају. Био ми је велики изазов да глумим у адаптацији Јонесковог 'Часа'. Играм ученицу, али оно што је интересантно је да говоримо о времену садашњем и да је редитељ заједно са нама покушао да апсурде угради у ово данашње вријеме. У ствари, представа је огледало овог времена. И све те ствари публика ће вечерас итекако јасно видјети. Нажалост, ми у стварности живимо апсурд”, каже Слађана Бубања, један од тумача главних улога у представи.
Ако постоји максима која каже да представа припада глумцима те да они носе тај највећи терет ове изазовне позоришне умјетности – великој позоришној породици Бијелопољског позоришта је гарант да ће ова врста умјетности још дуго и успјешно трајати.
Више него заслужено.
И оправдано.

Р.М.
Фото: Јован Видаковић