Сриједа, 22. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ТРЕБИЊЕ
Гордан Михић: “СИРОТИ МАЛИ ХРЧКИ”
Режија: Жељко Милошевић
Асистент редитеља: Дарко Куртовић
/Трајање: 70 минута/
Играју:
Дарко Куртовић – други службеник и министар
Зоран Јакшић – први службеник и предсједник Владе
Владимир Самарџић – начелник Министарства
Бојан Нинковић – портпарол Министарства
Адаптација, костим и сценографија: Жељко Милошевић
Ауторска музика: Вук Миливојевић
Видео у представи: Јован Видаковић
Лектор: Олгица Цице
Сликарски радови: Радивој Милић
Техничка подршка: КЦ Требиње
О представи
"Сироти мали хрчки" је друштвена сатира коју је Михић написао прије више од 50 година. Ова комедија представља причу о обичном малом човјеку, али и шире - о односима у структурама власти и моћи.
Два ситна службеника државног министарства досађују се у канцеларији и измишљају небулозне приче да би прекратили вријеме. Између њих избија свађа која расте до неслућених размјера.
Ова прича тиче се нас, човјековог унутрашњег и друштвеног живота, оног што је људска суштина, потреба, како у времену прије и за вријеме њеног настанка, тако и времена које данас живимо.
Премијера и награде
Премијера представе била је другог јула ове године у Културном центру Требиње, а до сада је, уз једно репризно играње у нашем граду, изведена и у Доњем Вакуфу те Бугојну.
На недавно завршеном 53. Театарском фестивалу БиХ ФЕДРА, Жељко Милошевић освојио награду за најбољу режију, а Владимир Самарџић је проглашен за најбољег глумца фестивала.
О писцу
Гордан Михић (19. септембра 1938, Мостар - 11. августа 2019. године. Београд) потиче са села Поплат, у општини Берковићи.
Био је и редовни професор на Факултету драмских уметности, гдје је предавао филмски сценарио.
Његова дјела су бројни сценарији за филмове и серије који су ушли у историју домаће кинематографије. Неки од њих су: "Самци", "Кад будем мртав и бео", "Вране", "Камионџије", "Чувар плаже у зимском периоду", "Повратак отписаних", "Лептиров облак", Пас који је волео возове", "Мала ноћна музика"; "Дошло доба да се љубав проба", "Балкан експрес", "Јагуаров скок", "Варљиво лето '68", "Сиви дом", "Дом за вешање", "Заборављени", "Танго аргентино", "Отворена врата", "Горе доле", "Црна мачка бели мачор", "Она воли Звезду", "Војна академија", "Немањићи"...
За своја дјела добио је бројна признања и награде. Четири пута је освојио Прву награду за сценарио, на фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи.
Такође, добитник је Златне арене на фестивалу у Пули и Кристалне призме за свеукупан допринос домаћем филму.
О редитељу
ЖЕЉКО МИЛОШЕВИЋ (Требиње, 15. мај 1965.) Дипломирани комуниколог.
Студирао журналистику на сарајевском универзитету до 1992. године, те општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету универзитета у Источном Сарајеву.
До сада је режирао 33 представе по текстовима Нушића, Стефановског, Ромчевића, Б. Србљановић, Борхеса, Булгакова, Јонеска, Кољаде, Музе Павлове, Мрожека, Марка Камелотија, Ефраима Кишона и других, те 26 представа за дјецу.
Као актер на сцени, има више од 40 премијера, а играо је и неколико мањих улога у ТВ и филмским остварењима.
Добитник међународне награде за допринос развоју драмског одгоја у БиХ “Грозданин кикот” за 2016. годину, као и признања за животно дјело, за допринос драмском стваралаштву у БиХ, које су му додијељене на позоришним фестивалима у Коњицу и Мостару.
Добитник више награда на домаћим и међународним фестивалима, како за глумачка тако и за редитељска, драматуршка и сценографска остварења.
Идејни је творац, сценариста и водитељ ТВ серијала “Херцологија” и ТВ квиза “Галиот”, те више радио емисија.
Селектовао, био члан и предсједавао у више састава жирија позоришних фестивала аматерског и професионалног нивоа.
Аутор је десет драма, од чега осам за дјецу; три су објављене у књизи “Њежни снови” у издању “Задужбина Петар Кочић” Бања Лука - Београд, а у припреми је нова збирка драма за дјецу. Поезија му је објављивана у више листова и часописа, док су неке пјесме превођене на македонски, словеначки и албански језик.
Оснивач је Културне сцене “Мале ствари” у оквиру које 2006. покреће и интердисциплинарни фест Дани Малих ствари, фестивал професионалног позоришног стваралаштва малих форми/малих сцена.
Такође, суоснивач је једне од првих независних културних сцена БиХ Алтернативе “Rhinocervus”, 1986. године. Ова сцена је окупљала више од 50 младих стваралаца из различитих области умјетничког израза и интезивно је дјеловала до 1990. године.
Ради у ЈУ Културни центар Требиње као управник Градског позоришта Требиње.
О Градском позоришту Требиње
Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих и шездесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално „Народно позориште Требиње“.
По гашењу „Народног позоришта“ позоришно стваралаштво наставља се под окриљем КУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.
Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при КУД-у интезивно дјелују независне трупе „Алтернатива Риноцервус“ и „Вирус“, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, у то вријеме називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси са драмским предзнаком...
Док се представе и други програми изводе, поред сала тадашњих Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.
Градско позориште Требиње основано је 2009. године при ЈУ Центар за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Културни центар Требиње.
Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо побједничке представе на фестивалу ФЕДРА „Лаки комад“ (Небојша Ромчевић) 2012. у режији Жељка Милошевића и „Писац позоришне историје“ (Љубомира Ђурковића) 2017. у режији Слободана Маруновића, док је представа Шева или славуј (Ефраим Кишон) у режији Жељка Милошевића, освојила пет Златних маски и по први пут у историји требињских позоришта овјенчала се и оном најзначајнијом, Златном маском за најбољу представу у цјелини 2009. године на Фестивалу Фестивала. Овај успјех је поновљен на 66. Фестивалу Фестивала, 2023. године представом „Помрачење“ у режији Милоша Лучића.
Градско позориште Требиње, поред редовног поклањања пажње аматеризму, имало је и пар успјешних продукцијских „излета“ реализујући представе са професионалним префиксом.
