Субота, 25. јул, Културни центар, 20:30 часова

PLAKAT TB HORIZONТ.png (1.73 MB)

ГРАДСКО ПОЗОРИШТЕ ТРЕБИЊЕ

Жељко Милошевић

КАПУТ НИЈЕ ТИЈЕСАН

Редитељ: Жељко Милошевић

Асистент редитеља: Дарко Куртовић

/Трајање представе: 65 минута/

Играју:

Глумац I: Дарко Куртовић

Глумац II: Владимир Самарџић

Глумац III: Зоран Јакшић

Службеница: Ана Миладиновић

Музика: Вук Миливојевић

Сцена: Радивој Милић

Костим: Жељко Милошевић

Плакат и фотографије: Јован Видаковић

Подршка у реализацији представе: Милица Салата и Митар Милићевић

Ријеч аутора и редитеља

„За умјетност никада није било сјајно вријеме. Било је лоше. Било је лошије. Јеб`га, данас је лошије.“

Да ли данас, у овом времену таквом какво је, и којем свједочимо прихватајући га пречесто као дефакто, постоји начин, сценски чин или умјетнички поступак који би био препознатљив или пак скренуо пажњу на себе и истински, бар у њиховој самоћи, пробудио мисао разумијевања код оних који су мајстори свих кројева колективизма и сљедбеништва, али и игнорисања и кажњавања другачијег, да се запитају, да застану над судбином, над путем у који се њиховим чином (чињења или нечињења) укалупљује мисао, индивидуалност, различитост, умјетничка слобода? Не знам, али сам сигуран да се о томе мора говорити, неопходно је указивати, играти, јер капут није тијесан, ако га таквог не скројимо.  

***

Комад „Капут није тијесан“ је персифлажна трагикомедија, у којој је коришћен текст „Идиот“ Музе Павлове, те дијелови текстова „Моцарт и Салијери“ Александра Сергејевића Пушкина и „Амадеус“ Питера Шефера.

Kaput nije tijesan 1.jpg (366 KB)

О редитељу и аутору текста

ЖЕЉКО МИЛОШЕВИЋ (Требиње, 15. мај 1965.)

Дипломирани комуниколог. Студирао журналистику на сарајевском универзитету до 1992. године, те општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету универзитета у Источном Сарајеву.

У позориштима региона, аматерским и професионалним (Босанско народно позориште Зеница, Народно позориште Источно Сарајево, Шабачко позориште...) до сада је режирао 64 представе, а од тога 29 представа за дјецу.

Аутор је 13 драма, од чега 10 за дјецу; три су објављене у књизи “Њежни снови” у издању “Задужбина Петар Кочић” Бања Лука - Београд, а тренутно се игра шест његових текстова на сценама региона у професионалној продукцији.

Као актер, има готово 50 премијера, а играо је и неколико мањих улога у ТВ и филмским остварењима.

Добитник је више награда и признања на домаћим и међународним фестивалима, како за глумачка тако и за редитељска, драматуршка, сценографска и костимографска остварења.

Селектовао, био члан и предсједавао у више састава жирија позоришних фестивала аматерског и професионалног нивоа.

Добитник међународне награде за допринос развоју драмског одгоја у БиХ “Грозданин кикот” за 2016. годину, као и признања за животно дјело, за допринос драмском стваралаштву у БиХ, које су му додијељене на позоришним фестивалима у Коњицу и Мостару.

Идејни је творац, сценариста и водитељ ТВ серијала “Херцологија” и ТВ квиза “Галиот”, те више радио емисија.

Поезија му је објављивана у више листова и часописа, док су, својевремено, неке пјесме превођене на македонски, словеначки и албански језик.

Оснивач је Културне сцене “Мале ствари” у оквиру које 2006. покреће и интердисциплинарни фест Дани Малих ствари, фестивал професионалног позоришног стваралаштва малих форми/малих сцена. Фестивал је, нажалост, угашен након 18 година.

Такође, суоснивач је једне од првих независних културних сцена БиХ Алтернативе “Rhinocervus”, 1986. године. Ова сцена је окупљала више од 50 младих стваралаца из различитих области умјетничког израза и интезивно је дјеловала до 1990. године.

Ради у ЈУ Културни центар Требиње као управник Градског позоришта Требиње.

Kaput nije Тijesan 2.jpg (698 KB)

О Градском позоришту Требиње

Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих и шездесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално „Народно позориште Требиње“.

По гашењу „Народног позоришта“ позоришно стваралаштво наставља се под окриљем КУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.

Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при КУД-у интезивно дјелују независне трупе „Алтернатива Риноцервус“ и „Вирус“, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, тада називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси са драмским предзнаком... Док се представе и други програми изводе, поред сала тадашњих Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.

Градско позориште Требиње основано је 2009. године при ЈУ Центар за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Културни центар Требиње.

Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо побједничке представе на фестивалу ФЕДРА „Лаки комад“ (Небојша Ромчевић) 2012. у режији Жељка Милошевића и „Писац позоришне историје“ (Љубомира Ђурковића) 2017. у режији Слободана Маруновића, док је представа Шева или славуј (Ефраим Кишон) у режији Жељка Милошевића, на Фестивалу Фестивала 2009. године, освојила пет Златних маски и по први пут у историји требињских позоришта овјенчала се и оном најзначајнијом - Златном маском за најбољу представу у цјелини. Овај успјех је поновљен на 66. Фестивалу Фестивала, 2023. године представом „Помрачење“ у режији Милоша Лучића, те на 68. Фестивалу Фестивала 2025. са представом „Сироти мали хрчки“ по тексту Гордана Михића и у режији Жељка Милошевића.

Градско позориште Требиње, поред редовног поклањања пажње аматеризму, имало је и неколико успјешних продукцијских „излета“, реализујући представе са професионалним префиксом.