Понедјељак, 21. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
Позориште “Стеван Сремац” Црвенка
Николај Кољада
“Полонеза Огинског”
Превод: Новица Антић
Адаптација текста, костим и режија: Милена Павловић
Сценографија, свјетло и избор музике: Дејан Ђерић Ђенка
/Трајање: 80 минута/
ЛИЦА:
Тања: Цвијета Јовановић Мучалица
Дима: Милорад Бјелан
Људмила: Гордана Мештер
Сергеј: Зоран Радуловић
Дејвид: Мирослав Малацко
Тон мајстор: Зоран Драгићевић
Мајстори свјетла: Алексеј Нађ и Биљана Бјелан
Шминкерка: Жељка Јелић
Техника: Јожеф Керекеш
Кројачки радови: Оливера Јововић и Славка Максимовић
Испицијент: Ружица Ђурин
Организатор: Милан Вујаковић
О Позоришту „Стеван Сремац“ Црвенка
Позориште “Стеван Сремац“ Дома културе Црвенка основано је 1946. године, од тада ради у континуитету и једно је од најбољих аматерских позоришта у Србији и региону. У оквиру позоришта ради дјечији ансамбл, омладински и вечерњи ансамбл, и једно је од ријетких аматерских позоришта које школује свој будући вечерњи ансамбл.
Представе дјечијег ансамбла су посљедње двије и по деценије узастопно проглашаване најбољим или су биле међу прва три мјеста на покрајинским и републичким фестивалима, али и на фестивалима међународног карактера.
Ништа лошији није ни одрасли ансамбл, који броји на хиљаде освојених награда. Оно што се издваја је то да је ово аматерско позориште добитник највећег броја „Златних маски“ на „Фестивалу фестивала“ у Требињу, које окупља сваке године најбоље представе из бивше СФРЈ. Поред покрајинских, републичких и међународних награда, позориште је добитник награда „Зраци културе“ и „Искра културе“, за допринос култури у општини Кула односно у Аутономној покрајини Војводини.
О квалитету овог аматерског позоришта говори и то да је наступало на многим професионалним сценама (Народно позориште Београд, Звездара театар, Српско народно позориште, Позориште младих, Новосадско позориште, Народно позориште Сомбор, народно позориште Суботица, Народно позориште Стерија).
Глумци овог позоришта, поред заједничких награда освојених на бројним фестивалима, и појединачно су најнаграђиванији глумци аматери у Србији, а позориште је са својим представама гостовало и у Краљевини Данској, Словачкој, Словенији, Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини.
Премијерно извођење и награде
Представа „Полонеза Огинског“, аутора Николаја Кољаде, у режији Милене Павловић, премијерно је изведена 14. децембра 2024. године у извођењу ансамбла позоришта "Стеван Сремац" Дома културе из Црвенке. Од своје премијере, ова представа је имала бројне изведбе и остварила запажена учешћа на фестивалима широм Србије.
Овај снажан драмски комад брзо је стекао признања стручне јавности и публике, а круна досадашњег успјеха стигла је кроз освајање престижних награда. Полонеза Огинског је побједник 61. Фестивала аматерских позоришних друштава Војводине, као и 66. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије (РФАПС).
На 66. РФАПС-у, представа је овјенчана Златном плакетом за најбољу представу, чиме је стекла право учешћа на реномираном Фестивалу фестивала у Требињу. Такође, стручни жири је додијелио награду за најбољу режију Милени Павловић, награду за најбоље глумачко остварење фестивала - Цвијети Јовановић Мучалица, награду за најбољу женску епизодну улогу Гордани Мештер, награду за најбољу мушку епизодну улогу Зорану Радуловићу. Уз то, жири публике је такође препознао Милену Павловић као најбољег редитеља фестивала.
Поред награђених глумаца, у представи играју и Милорад Бјелан и Мирослав Малацко, док техничку подршку и квалитет извођења осигурава уигран технички тим у саставу: Биљана Бјелан, Алексеј Нађ и Зоран Драгићевић.
Трајући 80 минута, „Полонеза Огинског“ је доказ да аматерско позориште може досећи врхунски уметнички ниво и оставити снажан утисак како на публику, тако и на стручну јавност.
Ријеч редитеља
„Полонеза Огинског“ је универзална прича о носталгији, повратку из туђине у домовину, коју свако ко је избјегао доживљава на свој начин - прожет сјећањима из дјетињства и у суочавању са стварношћу и чињеницом да „ништа није као што је било“, неминовним буђењем из сна и одрастањем.
Радња комада „Полонеза Огинског“, најпознатијег савременог руског драмског писца Николаја Кољаде, смјештен је у транзиционо вријеме посткомунистичке Русије у Москву, у коју се, послије 10 година, главна јунакиња Татјана Даниловна враћа из Америке, из Њујорка, са пријатељем транвеститом Дејвидом, кога је упознала на лијечењу од депресије. Она свој стан, некадашње богате московске зграде, у којем је живјела са покојним родитељима као амбасадорско дете, затиче руиниран и раскомадан, полупразан, јер су њена служинчад са села, у похлепи за грађанским урбаним животом, распродала сав намјештај и раскућила све што се дало раскућити. Разочарана у своју прву љубав Диму, због које се вратила у своју домовину и у немогућности да се прилагоди новонасталим околностима у којима куварица газдује, а слуга влада, Татјана доживљава нервно растројство, али и необично исцјељење, односно ослобађање од своје прошлости.
О редитељу
Милена Павловић (1972.) дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности 1993. године.
Од 1996. године стални је члан глумачког ансамбла „Београдског драмског позоришта“, првакиња од 2023. године. Добитник је значајних театарских и филмских признања на домаћим и међународним фестивалима: награде за младу глумицу на фестивалима у Нишу, Ужицу и Вршцу, Гранд приx „Татјана Лукјанова“, добитник многобројних годишњих и колективних признања.
Од 2000. године бави се писањем и режијом у матичној кући, као и у другим театрима широм земље. Између 15 редитељских остварења, најзначајније представе су: „Троје“, „Љубав итд“, “Пијаниста”, “Госпођица Јулија”, „Зла жена“, „Пера Пан“, “Тајни дневник Вирџиније Вулф”, „Дрекавац“, “Крцко Орашчић“, „Расло ми је бадем дрво“ и др. Представа „Пера Пан“ проглашена је за најбољу представу на фестивалу „Звездариште“, по оцјени публике 2007. године, а представа „Тајни дневник Вирџиније Вулф“ добила је годишњу награду за најбољу представу СНП-а 2010. године.
Поред многобројних драматизација романа, написала је и двије драме: „Сиријска ружа“ и „Ти си ти, а ја сам ја.“
