163777.jpg (135 KB)

Након привременог побољшања епидемиолошка ситуације у Републики Српској и примјетног пада броја инфицираних, са релаксирањем мјера и опуштањем грађана услиједио је нагли пораст новообољелих.

Да разлога за бригу још увијек има, иако је међу новим случајевима највећи број лица млађе животне доби, потврдила је и начелница Клинике за инфективне болести Универзитетско-клиничког центра Републике Српске, проф. др Антонија Верхаз.

- И код короне, као и код грипа, претпоставља се да ће лица млађе животне доби имате лакше клиничке слике, али не смијемо допустити да нас та претпоставка завара. Клиничка слика ове инфективне болести и код лица млађе животне доби може да се развије у тешку форму болести, када лијечење захтјева подршку респиратора и смјештање пацијента на интензивну његу - рекла је др Верхаз.

У интервју за бањалука.нет, проф. Верхаз је говорила о могућим узроцима повећаног броја новообољелих, терапији која се користи у лијечењу КОВИД-19, као и предвиђањима даљег тока пандемије.

Након привременог пада броја заражених услиједио је нагли раст новообољелих. Поједина мишљења чак указују да је ријеч о могућем новом таласу. Шта Ви видите као главни узрок овакве појаве?

Не можемо рећи да се ради о другом таласу, јер први талас још увијек није прошао. Што се тиче овог првог таласа, ми можемо рећи да је он прошао тек када једно одређено вријеме не будемо имали новозаражених особа и када нам КОВИД одјељење буде без пацијената. Сматрајући да ће доћи до пада заражених, почетком јуна дошло је до релаксирања мјера, а самим тим и опуштања грађана. Све то допринијело је да имамо значајан пораст броја инфицираних на дневном нивоу. Наравно да ми, стручњаци из ове области желимо да знамо разлоге оваквог пораста. Оно што претпостављамо јесте да је дошло до опуштања становништва у смислу да смо током маја, априла и половине марта били пријемчљивији на препоруке Инститита за јавно здравство и епидемиолога, да смо држали физичку дистанцу, носили заштитне маске, рукавице и да није било окупљања. Међутим, у посљедњем периоду заиста смо свједоци да долази до масовних окупљања грађана, чак можда и већег броја, преко 50 људи на једном мјесту и да често у окружењу можемо видјети људе који не носе маске. Попуштање мјера и одбацивање маски сигурно је у коначници резултирало већим бројем инфицираних, а наравно са тим и обољелих у Универзитетском клиничком центру и осталим нашим болницама у Републици Српској.

Вирус корона је на простору Републике Српске присутан скоро пола године. Уколико упоредимо понашање вируса у организму на почетку епидемије са тренутним манифестацијама код заражених, шта можемо примјетити?

Доста се у јавности и медицинској и општој, сада и по друштвеним мрежама може прочитати и чути да је вирус мутирао, да је изгубио неке своје карактеристике или добио нове, а самим тим и да се промијенила клиничка слика пацијената. Клиничка слика се није промијенила, симптоми су и даље повишена тјелесна температура, губитак чула окуса и мириса, што кинески љекари нису напомињали као симптом, а код нас је веома чест. Први пут се спомиње у Италији, гдје смо имали драстичан скок броја инфицираних и веома неповољну епидемиолошку ситуацију. Затим, симптоми су бол у мишићима, гребање у грлу и гушобоља, главобоља и кратак дах, пролив. Лица млађе животне доби се сада много више састају, имају партије, журке и наравно да на тим скуповима долази до контаката, опада пажње и долази до ширења вируса, због чега имамо већи број обољелих, нарочито из ове категорије друштва. Иако не можемо рећи да је то значајно, међу зараженим имамо мањи број особа старије животне доби. И код короне, као и код грипа, претпоставља се да ће лица млађе животне доби имате лакше клиничке слике, али не смијемо допустити да нас претпоставка завара. Клиничка слика ове инфективне болести, као и свих осталих се може посматрати кроз градацију од асимптоматских случајева, то су особе које немају никаквих симптома, затим благе клиничке форме, средње тешке клиничке форме до особа са тешким и озбиљним компликацијама које захтјевају подршку респиратора и боравак у јединици интензивног лијечења. Ми немамо параметре или критеријуме који би унапријед указали да ће нека особа имати лакшу или тежу клиничку форму болести, а ток болести може да се искомпликује и код млађих људи, што смо имали прилику и видјети. Та мисао, која провејава задњих дана да је сада лакша клиничка слика не смије заварати, зато што ми једноставно не знамо код кога ће болест имати тежи, а код кога лакши клинички ток и свакако не смијемо ризиковати.

Многи страхују да би здравствени систем могао доживјети колапс уколико би се вирус корона проширио и на значајан број медицинских радника. Како изгледа рад у Клиници за инфективне болести у периоду пандемије вируса корона? Колико се пацијената тренутно лијечи и да ли имамо животно угрожене пацијенте?

У овом тренутку на Клиници за инфективне болести преко 40 пацијената је на лијечењу. Ти пацијенти су збринути према Протоколу за лијечење обољелих од новог корона вируса Републике Српске, које смо ускладили са протоколима свјетских ауторитета, прије свега кинеских љекара који имају највеће искуство, италијанских, али и осталих. Пацијенте лијечимо по савременим протоколима, али треба нагласити да специфичног лијека за КОВИД-19 нема. Такође, пацијенте лијечимо са симптоматском терапијом, дајемо им витамине, са супортивном терапијом, код неког та терапија даје учинак, међутим има и пацијената који на све наше терапијске напоре остају без клиничког одговора. Рад на Клиници за инфективне болести која је претворена у КОВИД болницу је изузетно тежак јер имамо велики прилив пацијената, не само у овом тренутку, него од почетка марта ове године и током априла и маја смо имали велики број пацијената који је прегледан и који се лијечио у клиници. Ситуација је због наглог раста броја новоинфицираних и даље забрињавајућа. С друге стране, крај пандемије се не наслућује, не само код нас, него и региону и свијету, гдје се биљежи пораст броја обољелих. Поред тога, ми радимо у заштитној опреми, која је врло компликована за обући, постоји прецедура облачења и свлачења заштитних одијела и опреме. То су непропусна одијела, изузетно је топло у њима радити. Ми већину посла са пацијентима, што се тиче љекарских визита завршимо већ у раним јутарњим сатима, међутим сестре се по цијели дан смјењују на одјелу, јер је потребно његовати пацијенте, и укључивати терапију. Немогуће је да будете више сати у том одјелу и рад у њима је изузетно напоран. То је нешто што би код људи требало да пробуди солидарност и да их мотивише да се придржавају прописаних епидемиолошких мјера, како би се та епидемија свела на што мањи број новоинфицираних на дневном нивоу. У овом тренутку не можемо говорити о колапсу здравственог система, али о умору и замору здравствених радника свакако, јер четири мјесеца су заиста била врло активна и динамична.

Колико често долази до теже клиничке слике код пацијената млађе животне доби?

Они ријеђе имају упале плућа, али једноставно немамо прецизно дефинисани параметер на основу којег можемо закључити код кога ће се развити тежа клиничка слика. Већина наших пацијената има упалу плућа. То су вирусне упале плућа, које су код неких искомпликоване бактеријским упалама, али постоје наравно и друге компликације које се могу јавити у току ове болести, а најгора је развитак респираторне инсуфицијенције и одлазак пацијената на интензивну његу, гдје мора имати подршку респиратора.

Ношење маски такође је нешто што збуњује грађане. Док поједини стручњаци тврде да нас заштитне маске неће сачувати, други пак сматрају да је у томе кључ очувања здравља. Према мишљењу струке, колико нас маске могу сачувати и да ли можда грађани гријеше када избјегавају да их носе?

Значај маске је огроман. У прилог томе говори и чињеница да из КОВИД болнице немамо обољелих међу особљем које ту даноноћно ради. Ми током цијелог радног времена носимо маску, а у жаришту смо инфекције и сваки дан по 12 сати радимо са пацијентима, то су довољни аргументи да се каже да је ношења маски заиста значајно.

Свјетски медији су на основу доступних истраживања писали да је забиљежено преко 100 мутација вируса корона. Шта то конкретно значи за потенцијално заражене, али и оне који су се опоравили од КОВИД-19? Постоји ли могућност да вирус мутацијом ослаби или се мутације односе на још агресивнију појаву ове заразе?

Што се тиче мутација, ми баш и немамо релевантне доказе да је он мутирао. Неки вируси показују већу или мању склоност мутацијама, али за саме мутације треба вријеме. Ово је ипак неко кратко вријеме да би он на неки начин извршио неку драстичну мутацију. Сигурно је да вирус није ослабио што се може видјети и по бројкама који нама сваки дан пристижу, а огледају се у броју новоинфицираних, броју хоспитализованих и број умрлих. Ми и даље имамо на дневном нивоу извјестан број новоинфицираних, хоспитализованих, а број умрлих који највише забрињава јавност у цијелом свијету из дана у дан расте, тако да не можемо говорити о слабљењу вируса.

У многим земљама је отпочео процес тестирања на присуство антитијела у организму. Да ли је оваква активност предвиђена и у Републици Српској и да ли постоје нова сазнања о врсти и могућностима стицања имунитета код лица која су пребољела вирус?

С обзиром да за ову болест знамо од децембра 2019. године, много је непознаница, у овом тренутку оно што нас највише интересује јесте да ли ће антитијела која се стварају након инфекције бити заштитна и да ли ће, и колико дуго штити организам од поновне инфекције. Ми не можемо дати релевантне податке, јер су за то потребна испитавања, и медицинска и немедицинска јавност ће морати мало да причека на овај одговор. Иначе серолошке реакције и испитивање заштитиних антитијела ће се радити у Републици Српској, у сарадњи Медицинских факултета у Бањалуци и Фочи са Институтом за јавно здравство. Ми заиста у овом тренутку не можемо рећи какав ће тип тог имунитета бити, дуготрајан, краткотрајан или сезонски. На то тек треба да добијемо одговоре, али надамо се да ће та антитијела да буду заштитна.

Одређене европске земље почеле су са тестирањем вакцине против вируса корона на добровољцима. Иако за сада нема нежељених ефеката, грађани су и даље скептични по том питању. Какво је Ваше мишљење о допиносу вакцине у превенцији вируса корона и који су то лијекови, кортикостероиди који су тренутно доступни у УКЦ-у и који се користе у лијечењу пацијената код којих се утврди инфекција?

Што се тиче лијечења, ми по Протоколу имамо Хидроксиклорокин, имамо симптоматску и супортивну терапију. Већину лијекова који су прописани протоколом имамо, а Протокол је јаван и доступан свима, на сајту Медицинског факултета. Наши ауторитети су се потрудили да се набаве ти лијекови. Вакцина дефинитивно јесте најефикаснији начин да спијечимо неку инфективну болест, ми сви гледамо широм отворених очију чекајући ту вакцију, јер знамо да она доноси велики бољитак, а то је прије свега да можемо вакцинисати популацију и држати ширење инфекције под контролом. Међутим, тешко је говорити када ће вакцина доћи. Све фармацеутске куће су у фази испитивања, али потребно одређено вријеме да вакцина прође све веома строге захтјеве Европске агенције за лијекове и медицинска средства. Потребан је период тестирања да се докаже ефикасност али и сигурност вакцине. Паралелно се гледа и да вакцина поред ефикасности и помоћи пацијентима не буде и штетна по приматеља.

Какве су Ваше прогнозе када је у питању даљи ток пандемије и шта савјетујете грађанима?

Што се тиче пандемије, ми ћемо током цијеле године вјероватно имати посла са Ковид19. Ток пандемије и то се мора јасно нагласити, много зависи од опште популације, придржавања прописаних епидемиолошких мјера и одговорног друштвеног понашања. У моменту када немамо специфичног лијека нити вакцине, ово је најбољи начин контролисања епидемије. Препорука је да се држи физичка дистанца, ако припремате скупове боље то одгодити за нека боље времена, него сакупљати пуно особа на једном мјесту. Такође, ношење маски је јако битно, ја бих препоручила и у отвореном и затвореном простору, зашто што посљедњих неколико дана имамо велики број обољелих. Поред тога, обавезно прати руке, прозрачавати просторије и придржавати се свих мјера које епидемиолози препоручују. Ако бисмо имали сарадњу становништа и поштовање епидемиолошких мјера, ми бисмо засигурно дошли до стабилније епидемиолошке ситуације што је жеља свих нас.