Удружење обољелих од малигних болести Источне Херцеговине „Вјера, луча, нада“, у Требињу дјелује нешто више од годину дана, а за то вријеме организовали су низ активности на побољшању статуса онколошких пацијената. Сам назив удружења сугерише о снажној симболици огромне снаге, воље и жеље за животом. А колика је та борба, најбоље знају људи који се са њом ухвате у коштац, због чега их је важно озбиљно схватити и омогућити им право на лијечење, те самим тим и право на живот.

ĐURO MASLEŠA.jpg (214 KB)

Ђуро Маслеша - секретар Удружења

Суочени са основним проблемом, чекањем на лијечење, своју причу покренули су како би били она неопходна свјетлост на путу вјере и наде до оздрављења. Јер, могуће је оздравити када се дјелује правовремено.

„Наш основни циљ је борба да се укине листа чекања у Закону о здравственој заштити Републике Српске, која је донесена у септембру 2022. године и која нас је буквално уназадила“, каже доктор Ђуро Маслеша секретар овог Удружења, и сам у процесу лијечења.

Како истиче број обољелих непрекидно је у порасту, а због листе чекања, људи губе драгоцјено вријеме, пресудно код оваквих стања.

„Чекање и овакве дијагнозе никако не иду заједно! Задњих година у Херцеговини је примијетан пораст обољења за 10 до 15 процената, само у малом Љубињу је прије десетак дана пријављено шест новообољелих, што су страшни подаци. Зато је важно да се листа чекања што прије укине! Боримо се и за то да се листа лијекова, односно количина која иде преко Фонда здравственог осигурања РС прошири бесплатним лијековима“, јасан је доктор Маслеша.

На жалост, додаје, обје процедуре иду веома споро.

„Имали смо комуникацију и са Министарством здравља РС и са Фондом, упутили им десетак дописа, међутим једини одговор који добијамо је цитиран закон. Цитирање закона није рјешење. Рјешење је рад на промјени закона, да се тај фамозни члан врати на старо, а тиме и листа чекања једном заувијек укине!“

Како из личног искуства наводи, чекајући свој биолошки препарат да се са 37. мјеста на листи квалификује за Фонд здравственог осигурања РС, пола својих планираних терапија морао је, на разне начине да обезбиједи сам. У таквој незавидној позицији, на жалост, није једини.

„То је трајало четири мјесеца и огромна већина пацијената је у истој ситуацији, велики број њих уопште не прима терапију док не избије на листу чекања јер не може да је приушти, што значи да изгубе огромно, драгоцјено вријеме. Ово је вишегодишња прича која тражи континуитет у раду, нешто што иде кроз институције и системе, а ми морамо наћи савезнике у држави да схвате значај нашег проблема и да једном ријешимо ову ситуацију. Нисам песимиста и надам се да ћемо за годину до двије доћи до рјешења“.

Поражавајућа статистика о новим случајевима болести, све више и међу млађом популацијом са једне стране, а скупи лијекови са друге, неопходни за опоравак пацијената са дијагнозом малигнитета, према доктору Маслеши довољно сугеришу са каквим проблемом се константно суочавају.

„На жалост, све је више обољелих и међу младима, што је трагично. Карцином више није обољење карактеристично за старију популацију и највише ме погађа када на лијечењу видим малу дјецу до људи од 20 година. А лијекови су ужасно скупи. Биолошки и имуногенетски лијекови најновије генерације коштају од 800 до 7.000 евра, па ко то може себи приуштити? Ми имамо чланове који примају ову врсту терапије и веома добро знамо са чиме се носе. Удружење је финансијски успјело помоћи нешто више од 20 пацијената новцем који смо прикупили, што јесте резултат рада, добре воље и намјере, али истовремено тек кап у мору и још увијек недовољно за помоћ свима којима је новац неопходан за лијечење“.

ИДЕЈА СА ВИШИМ ЦИЉЕМ
„Интересантно је како је кренула идеја око формирања удружења, али и самог назива. Примајући терапију на Онколошком одјељењу Нада Ђурић, сада предсједник нашег удружења, затим Игор Шкеро и ја, разговарали смо како да урадимо нешто да побољшамо статус онколошких пацијената. Родила се идеја да се организујемо, придружила нам се и Милана Готовина, наш предсједник Управног одбора, и брзо смо кренули. Око правних формалности и докумената су нам помогли Град Требиње и њихове структуре, заједно са Тањом Томић Шкеро. Половином маја 2023. године формирано је удружење. Ни сам наш назив „Вјера, луча, нада“ није случајан. Биле су три идеје. Нада Ђурић је рекла „вјера“, Игор Шкеро „луча“, а ја „нада“ и онда смо схватили да би најбоље било то спојити у једно, јасно алудирајући са чиме се суочавамо“.

Удружени у истој борби, чланови „Вјере, луче, наде“ до сада су покретали низ успјешних акција, напомиње доктор Маслеша. Од реновирања Онколошког одјељења Болнице Требиње, радионица, семинара, хуманитарних вечери до вечери захвалности за донаторе, одржане крајем септембра у кафе - бару „Хедонија“ у Требињу.  

„Жељели смо да се на овај начин захвалимо онима који су од почетка уз нас и да их замолимо за континуитет у раду, нама веома битан док се спорна законска одлука о листи чекања не промијени. Од момента наше прве кампање, упознавања друштвене заједнице са нашим радом, прикупљања донаторских средстава, ангажманом око реновирања Онкологије до одзива свих јавних установа и институција у граду, веома позитивно ме изненадила реакција свих и вратила ми вјеру у људе. Због тога смо одлучили да се свима коју су били, а и даље су уз нас захвалимо на њиховом доприносу. Вече захвалности је успјешно прошло. Било је то прикладно дружење хуманих људи, стотињак гостију, захваљујући којима је постигнут јако значајан финансијски ефекат за Удружење. Захвални смо власницима и особљу „Хедоније“ који су нам изашли у сусрет и као донатори, те музичарима Ранку Слијепчевићу и Микију Перкушићу за пријатну атмосферу “.

ВЕЧЕ ЗАХВАЛНОСТИ ЗА ДОНАТОРЕ

Представници Удружења са докторима онколозима требињске болнице на Вечери захвалности донаторима.jpg (392 KB)

Представници Удружења са докторима онколозима требињске болнице на Вечери захвалности донаторима
Удружење „Вјера, луча, нада“, приредило је 23. септембра у кафе - бару „Хедонија“ у Требињу Вече захвалности за донаторе и хумане људе, који су рад удружења помогли од његовог оснивања до данас.
Нада Ђурић, предсједник удружења подсјетила је на њихов главни циљ – укидање листе чекања у Закону о здравственој заштити и повећање броја терапија које обезбјеђује Фонд здравственог осигурања РС.
„Са нама у нашој борби овдје су сви људи добре воље, који су нам помагали протеклих нешто више од годину дана, колико постоји наше удружење. Првенствено, у реконструкцији онколошког одјељења, али и при куповини лијекова за пацијенте, те око трошкова које пацијенти имају приликом одласка на прегледе и дијагностику. Уз подшку Града Требиња смо обезбиједили и смјештај за пратњу онколошких пацијената на лијечење и терапију“.
Милана Готовина, предсједник Управног одбора Удружења рекла је да поред финансијске помоћи , удружење прије свега пружа психолошку подршку онколошким пацијентима.
„Из личног искуства знам да је много теже кроз све то пролазити сам, него уз помоћ и подршку чланова удружења. Ми смо се скупили као тим и боримо се против истог противника. Тренутак суочавања са чињеницом да сте болесни је веома тежак, али све је у вашој глави и све зависи од вас. Планирамо наставити са хуманитарним акцијама, а увешћемо и едукације као вид превентиве“.

Вече захвалности 2.jpg (522 KB)

Др Мирко Колак, интерниста онколог и шеф Службе за онкологију истакао је да сваке године биљеже пораст броја обољелих од карцинома.
„На жалост, све више оболијевају млађе генерације. Удружење се бори за боље услове онколошких пацијената и за њихово лијечење. Свједоци смо да у свијету постоје бројни лијекови за ова обољења, који код нас још увијек нису доступни или су доступни у ограниченим количинама. Онколошко одјељење је реновирано, али наше стварне потребе ће бити ријешене кроз нову болницу“.
Током ове вечери, приказан је и ретроспективни десетоминутни документарни филм аутора Небојше Колака - о досадашњим резултатима рада „Вјере, луче, наде“, а додијељене су и захвалнице донаторима удружења.

Као једну од најзначајних акција коју је Удружење реализовало у протеклом периоду, доктор Маслеша издваја реновирање Онколoшког одјељења требињске Болнице.

„Од прикупљених 170.000 КМ, око 70.000 КМ утрошили смо за реновирање Онкологије, за шта је најзаслужнији Миодраг Мико Јеремић, који је од тог износа донирао половину. Кабинет предсједника РС донирао је опрему у вриједности 20.000КМ. У реновирању је учествовало 17 установа и приватних лица из Требиња. Дониране су климе, грејна тијела, столице, апарат за кафу и то је био заиста импресиван емпатичан одговор. Онкологија је сада пристојно одјељење, а особље на челу са доктором Колаком је нешто чиме сам позитивно затечен. Оно што ми имамо на Онкологији, третмани су у врху здравствене услуге. Остатак новца утрошен је за куповину лијекова оним пацијентима који то не могу да приуште за терапију, а таквих је преко 90 одсто. Одлуке о томе ко ће примити лијек не доносимо ми већ онколошки конзилиј на челу са доктором Колаком, а онда ми новац ако га имамо на основу те одлуке пребацујемо пацијентима“.

Како подсјећа, поред ових, Удружење је спровело и низ других активности, од едукативних предавања до културних садржаја.

„Докторица Јелена Средановић, врсан неуропсихијатар у Београду, држала је предавања о значају психолошке подршке породице пацијенту, изузетно значајне у процесу лијечења. На одјељењу Онкологије имамо два дивна психолога, двије дјевојке које константно раде са пацијентима, веома емпатичне и пожртвоване. Од културних догађаја организовали смо двије позоришне хуманитарне представе, за шта је заслужан Жељко Милошевић и позориште „Мале ствари“ те Културни центар Требиње. Игране су представе и приређен концерт са дјечицом, који је организовала наша чланица Милана Готовина, које су донијеле донаторски резултат. Трудимо се да будемо мултидисциплинарни у нашим активностима, како бисмо константно скретали пажњу јавности“.

Удружење „Вјера, луча, нада“ окупља пацијенте са свим врстама дијагноза малигнитета, а тренутно на нивоу Источне Херцеговине имају 350 чланова. До сада су потписали и више од 10 протокола о сарадњи са сличним удружењима на нивоу РС, како би у заједничком циљу што боље и лакше размјењивали податке, те организовали предавања, конгресе, семинере. У договору са општинама источне Херцеговине и Градом Требињем пружају и друге врсте помоћи пацијентима.

„Договорили смо да нам помажу око транспорта, донирања горива, те плаћања смјештаја пацијенту и пратиоцу. Постигли смо одличан резултат и све то колико - толико олакшава. Ми у удружењу имамо двије колоне чланова. Једну чине обољели и њихове породице који су чланови добровољно, а другу Клуб пријатеља удружења, који такође плаћају чланарину и помажу на разне начине“, објашњава секретар Удружења.  

Чланови Удружења „Вјера, луча, нада“ јединствени су у намјери да се са болешћу боре и изборе право које им припада – право на правовремено и лијечење достојно човјека. Према ријечима доктора Маслеше, већина пацијената задржала је позитиван дух, а то је, наглашава, кључно код оваквих дијагноза.

„Однос према болести је индивидуална ствар. Гледајући људе на одјељењу видим да већином имају позитиван став, ријешени су на борбу. Моја порука би била да су позитивна енергија и активности, докле год их је могуће проводити, нешто што нам живот чини квалитетнијим и продужава вијек трајања. За мој случај увијек кажем да мој живот није завршен, он је орочен финансијски, само не знам квалитет камате и дужину орочења, а то су двије ствари на којима ја морам радити. Подршка породице и пријатеља јако је битна ствар! Ако имамо позитивне све ове елементе, кроз оваква стања може да се иде. Упркос нашим дијагнозама, ми смо корисни друштвеној заједници. Ми нисмо паразити, а то показује наш рад. Човјек кроз оваква тешка стања научи доста и о себи, трансформише прилично навике, чак постане и бољи“.

Са плановима у будућем раду, Удружење „Вјера, луча, нада“ наставља и даље, те су 27. септембра у Требињу учествовали на Конгресу онколога, на коме су представили рад удружења, изашавши и изван граница Источне Херцеговине и Републике Српске. Константно имају чланове који дјелују на терену у Требињу и у сусједним општинама и, како напомиње доктор Маслеша, могуће их је увијек контактирати, придружити им се како би у већем броју лакше могли реализовати бројне хумане активности.

А до укидања закона о листи чекања и проширења листе са лијековима, како би сваком пацијенту било омогућено достојанствено лијечење, а не само битка за здравље, остаје им да свако на свој начин и заједничким снагама континуирано дјелују ка циљу који није неостварив!