ТРЕБИЊЕ l Епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије критиковао је јутрос у храму Светога Архангела Гаврила у Хрупјелима пуштање гласне музике по требињским угоститељским објектима до касно у ноћ, јер, како каже, не смијемо дозволити да неколико кафанџија град претворе у Шабачки вашар.
Подсјетивши да у граду живе и стари и болесни, да су и нека дјеца болесна, али да је и оним здравим потребан сан, владика је прецизирао да се синоћ, у 1 сат иза поноћи, у граду помијешало десет музика из угоститељских објеката који су пуштали „неку луђачку музику“, што је и њему самом, уморном и исцрпљеном, јако сметало.
„Ја сам јуче ујутру рано морао да идем у Горње Храсно, па сам поподне морао да идем у Билећу, па сам дошао касно кући и требао да се одморим за ову службу, али до 2 сата нисам могао да заспим од неке лудачке музике, мијешало се десет неких музика исто као да смо се у лудницу претворили“, рекао је владика Григорије.
Апеловао је да се неки ред ипак мора знати, јер је ово град културе и, како каже, „хоћемо да будемо и јесмо град култа“.
„Ово гдје се данас налазимо - то је култ око кога се све врти и око кога се све изграђује у овим Хрупјелама. Зато смо и подигли ову цркву, да нас учи да поштујемо један другога, а онај ко хоће да слуша гласну музику нека је слуша, а нека на то не ћера друге који су уморни, болесни, мали, који сутра имају посла“, нагласио је владика Григорије.
Превенствено апелујући да се има поштовања за сан и одмор дјеце и болесних, владика је нагласио да је увијек потребно себе стављати иза онога другога и да онога другога стављамо испред себе јер је он наш живот, он је наша радост, он је наш брат, наша сестра.
„И због тога смо данас пресрећни што смо овђе на овој кули у Хрупјелама која се претворила у кулу – не царску, не спахијску, не беговску, него у кулу Христову и архангелску“, додао је владика Григорије, присјетивши се како се годинама црква изграђивала, како се и данас на њој ради, а хрупјелски домаћини су од скромне свечаности током година данас направили красну богоугодну свечаност и она ће свако године бити све љепша.
Вукановић: Владика држи бесједу грађанима, који нису ни најмање одговорни Преосвештени владика Григорије, током бесједе у Цркви Светог Архангела Михаила у требињском насељу Хрупјела, критиковао је прегласну музику у Требињу и рад појединих угоститеља. Kако преноси требињски портал „Сарансак“, владика се жалио да због прегласне лудачке музике која се чује до касно у ноћ не може мирно да спава у граду и одмори се од напорних обавеза. Владика и ја смо ријетко када истомишљеници, али овај пут се потпуно слажем са владикином иницијативом и сматрам да полиција, бројне инсепкцијске службе и институције морају ефикасније да раде свој посао, обезбједе поштовање закона, јавни ред и мир. Град који жели да оствари значајне приходе од туризма мора да нађе баланс између забаве и провода за младе, који треба да се организују у дискотекама са одговарајућом опремом и звучном изолацијом, и неопходног мира и реда за грађане и госте.
Чудно је једино што владика држи бесједу грађанима, који нису ни најмање одговорни и који сами на неки начин испаштају због буке, неправде и нерада институција. Свима је познато да је већина гласних угоститеља присталице владајуће странке, неки од њих су и кандидати на одборничким листама, па би владика умјесто вјерницима слово требао да држи Луки Петровићу и од њега затражи да апелује и умири своје страначке колеге. Владика ме умногоме подсјећа на кнеза Милоша Обреновића, који је такође био реформатор, европејац, веома модеран и неконвенционалан владар за своје вријеме, који је од својих поданика тражио да тјерају друге птице око конака како ми нервозни кнез могао мирно да спава.
Питање је да ли би владици Григорију сметала гласна музика да умјесто у центру Требиња, живи у неком манастиру као остале владике. Иако већина грађана ћути и суздржава се да гласније прокоментарише владикине трансформације, ипак многима за очи упада чињеница да владика Григорије не живи у манастиру, као остале владике и монаси Српске православне цркве, већ да има нову и луксузно опремљену резиденцију у центру Требиња. Владика је прије неколико година скинуо мантију, у јавности се појављује у елегантним одијелима и осталој световној гардероби, и по стилу и начину живота не разликује се много од својих вјерника. Свакако није на мени да судим и доносим закључке, и не знам да ли се некада о овом питању расправљало на Сабору наше Цркве. Ипак сматрам да би умјесто што критикује вјернике и тражи од њих да трпе и подносе терет живота у тоталитарном неуређеном друштву, владика свој ауторитет и пријатељске везе са моћним политичарима и привредницима требао да искористи како би се поправила тешка ситуација у друштву и положај већине вјерника.
Сарансак/Небојша Вукановић
