8844.png (2.32 MB)

Некадашња ускотрачна пруга, којом је чувени „ћиро“ деценијама повезивао Требиње са другим крајевима, данас има нову улогу у туристичкој понуди нашег града. Њеном трасом пролазе бројни домаћи и страни бициклисти, док старе жељезничке станице и други сачувани објекти свједоче о времену када је жељезница била једна од најважнијих саобраћајних и привредних веза Херцеговине. О могућностима туристичког коришћења овог насљеђа, али и идејама за његову ревитализацију, у новембарском издању емисије „Водич кроз Требиње" говорили су портпарол Туристичке организације града Требиња Никола Кокић и туристички водич Симо Радић.

Кокић је, осврћући се на туристичку сезону, истакао да Требиње биљежи континуиран раст броја ноћења и да би 2026. година могла бити најуспјешнија до сада. Уз добре туристичке резултате, настављене су и бројне промотивне активности, међу којима су представљања на међународним сајмовима туризма, припреме нових промотивних материјала и пројекти усмјерени на унапређење туристичке понуде.

„Изузетно смо задовољни туристичким резултатима, јер је сваки мјесец у овој години био статистички успјешнији од истог мјесеца прошле године. За првих десет мјесеци забиљежено је око 219.000 регистрованих ноћења, чиме смо се већ приближили укупном прошлогодишњем резултату од 220.000. Очекујемо да бисмо до краја године могли достићи и 250.000 ноћења, што би био апсолутни рекорд. Ипак, добри резултати су и обавеза да наставимо да развијамо туристичку понуду, привлачимо нове госте и обезбиједимо да раст туризма не буде пролазна појава, већ континуиран процес“, истакао је Кокић.

Говорећи о некадашњој жељезничкој инфраструктури, Кокић је навео да је најзначајнији досадашњи искорак њено прилагођавање циклотуризму. Некадашња траса ускотрачне пруге, позната као Ћирова стаза, данас омогућава туристима да на бициклима упознају природне љепоте, културно-историјско насљеђе и аутентична херцеговачка села.

„Наша туристичка организација један је од партнера у обнови, адаптацији и популаризацији Ћирове стазе, чији је дио кроз Требиње уређен прије неколико година и прилагођен бициклистима. Од Завале, преко Поповог поља и Требиња, па све до Јазине, на траси дугој око 60 километара, туристи могу да уживају у изузетним пејзажима, посјете херцеговачка села, винарије и друге занимљиве локалитете. Посебно нас радује што ову стазу користи велики број странаца, љубитеља бициклизма и активног одмора. Ипак, наша жеља је да се некадашња жељезница још више туристички валоризује, да можда једног дана поново добијемо воз који би пролазио Поповим пољем, али и да се стара жељезничка станица на Ложиони претвори у музеј или интерпретациони центар који би посјетиоцима представио живот овог краја у вријеме ћира. За такве пројекте потребна су значајна средства, али вјерујем да би они били изузетно занимљиви туристима“, навео је Кокић.

Туристички водич Симо Радић подсјетио је да је жељезница у Требиње стигла 15. јула 1901. године, у вријеме Аустроугарске монархије, када је прва композиција дошла на стару станицу у данашњој Ложиони. Првобитна пруга повезивала је Требиње са Габелом, док је 1931. године изграђена и траса према Билећи, која је касније омогућавала жељезничку везу са Црном Гором.

„Жељезница је некада била много више од превозног средства. Она је за становнике Поповог поља и Требињске шуме значила живот, могућност трговине, одласка на пијаце у Требиње и Дубровник, али и везу са члановима породица који су живјели у Мостару, Сарајеву и другим градовима. Због тога је њено укидање 1976. године за многе било изузетно болно. Старији људи причали су ми како су становници села, па чак и дјеца са наставницима, излазили да испрате посљедњи воз, бацали цвијеће на пругу и са сузама се опраштали од ћира. Нестанком жељезнице многи крајеви изгубили су важну везу са свијетом, а то је, вјероватно, допринијело и постепеном одумирању појединих села“, испричао је Радић за Радио Требиње.

Он је подсјетио да је жељезничка инфраструктура током деценија доживљавала бројне промјене, укључујући измјештање пруге и станице 1966. године, изградњу жељезничког моста и тунела у Полицама, док су поједини објекти и дијелови старих траса сачувани до данас. Посебно занимљивим сматра некадашње жељезничке станице, чија архитектура и историја могу представљати значајан туристички потенцијал.

„Туристе веома занимају стара жељезничка здања, њихова архитектура и начин на који је пруга грађена. Посебну пажњу привлаче камени потпорни зидови, које су градили домаћи мајстори, као и некадашње станице, од којих је свака имала своје особености. Стара станица у Требињу је репрезентативан објекат, а занимљиво је и да је Хум некада био једно од најважнијих жељезничких чворишта, кроз које је дневно пролазило око 60 путничких и теретних композиција. Имамо добре примјере како се овакви објекти могу сачувати и добити нову намјену. Станица у Равном претворена је у хотел који је задржао оригиналну архитектуру, док је она у Завали постала угоститељски објекат. Страни туристи посебно позитивно реагују на такве примјере, јер кроз њих упознају и историју жељезнице и херцеговачку традицију. Вјерујем да би се и у Требињу могло урадити нешто слично, мада треба имати у виду да су многи некадашњи жељезнички објекти приватизовани, што додатно усложњава њихову обнову“, објаснио је Радић.

Иако су за потпунију ревитализацију некадашње жељезничке инфраструктуре потребна значајна финансијска улагања и рјешавање имовинско-правних питања, саговорници су сагласни да ово насљеђе има велики туристички потенцијал. Ћирова стаза већ привлачи посјетиоце, док би обнова старих станица и представљање историје жељезнице могли додатно обогатити понуду Требиња и Херцеговине.

Емисију припремила Биљана Медар.