Фиктивна непостојећа хидроелектрана Дабар, која је по првим најавама већ требала бити на мрежи, трећи изборни циклус је предмет најприземније манипулације Херцеговцима. Kада је основао предузеће 2011. године и када је злогласног бившег министра пољопривреде Радивоја Братића именовао за директора, Додик је обећао да ће хидроелектрана бити завршена и на мрежи 2016. године. Исто је поновио 2012. па 2014.. Умјесто да сада свечано пали турбине и пушта у рад хидроелектрану, Додик организује свечаност полагања камена темељца и почетка радова на тунелу...
Често се питам јесу ли Херцеговци толике наивне овце којима један шарлатан отима новце и у недоглед продаје исте јефтине форе. За 10 година његове владавине од Требиња до Вишеграда произведено је и у Лакташе однесено 2 милијарде марака електричне енергије, а од силних новаца у Херцеговини су саграђена свега 2 тунела и 10 километара пута... Све што је рекао и обећао Херцеговцима Додик је слагао, али они упорно и даље као наклане овце иду вуку под зуб да их доврши. Не само да није саградио обећани други блок термоелектране у Гацку, хидроелектрану Дабар, Мрсово и Дубровник 2, брзу пругу од Требиња до Никшића и Чапљине, Фабрику синтетичног уља у Билећи (за коју је положио камен темељац такође у изборној кампањи 2010. скупа са Бранком Тупањцем), текстилног Николу Теслу и електрични аутомобил, аеродром, туристичка насеља, хотеле, ризорте (ко би се сјетио свих обећања и Потемкинових села...), већ је дотукао и сравнио са земљом и оно мало привреде и индустрије што је било у Херцеговини до његовог другог силаска на функцију 2006. године.
Психолози ће вјероватно дуго прочувати као риједак феномен како је пропорционално броју превара и однесеног новца расла популарност и број гласова СНСД-а у Херцеговини, али питање је да ли ће упркос поданичком менталитету, негативној селекцији и масовном исељавању образованих успјети одредити тачну дијагнозу и дати прецизан одговор. Судећи према стотинама „лајкова“ на друштвеним мрежама и изливима одушевљења због нове најаве радова и полагања камена темељца, не треба сумњати да ће и ујутро масе Невесињаца и Херцеговаца похрлити да честитају и пожеле срећу предсједнику у новим радним побједама. То што ће проћи урушеним новим путем од Берковића до Невесиња који се распао чим се угасио ваљак ХП инвестинга, што је предузеће ХЕ Дабар и формално угашено и што држава без ММФ-а и обвезница нема новаца да плати обавезе из 2014. а не да обезбједи 100 и кусур милиона дворском неимару Слободану Станковићу да копа тунел, никог не интересује и не брине. Важно је да се након представе сједне под шатор са циркузантима, да се радови залију хладним пивом и врућом јагњетином, и да весеље почне раном зором јер предсједник раније мора да лети на састанак у Београд. Сутрашња церемонија у Невесињу је још један доказ да референдум није ништа друго до опасан спин и још једна предизборна патка гласачима у Републици Српској.
Након толико понављања све се унапријед зна, а једино је још непознаница да ли ће владика Григорије већ сутра да позове Невесињце и Херцеговце у памет и да гласају за „доброг човјека“, или ће као 2014. кршећи закон и предизборну шутњу тек у суботу пред отварање кутија да одржати прикладан предизборни говор? Послије година упорног писања, истраживања и раскринкавања помислим да је Херцеговцима све узалуд.
И док у Добоју Додик отвара нову термоелектрану, ауто-пут, нову болницу и упркос томе губи сваке изборе, међу наивне Херцеговце довољне је да понесе лопату и на вријеме каже Луки да мало рјеђе и масније замјеша једну врећицу цемента и мало пијеска. Ако и сада са лопатом и врећом цемента на исту фору превари Херцеговце онда му у октобру не преостаје ништа друго него да проспе мало земље из хеликоптера, кад полети са чувеног требињског хелиодрома носећи новце из Електропривреде у Лакташе, и са владиком отпјева „Вјечнаја памјат земљо Хумска“.
Небојша Вукановић
