ТРЕБИЊЕ I Електропривреда, умјесто да буде стуб развоја Републике Српске и Херцеговине, у служби је само једне партије и од ње користи има тек неколицина људи, који је извлачењем новца за куповину избора и прекомјерним запошљавањем „партијских војника“ систематски уништавају, тврди Небојша Вукановић.
Некадашњи новинар, данас политички коментатор, те савјетик у кабинету копредсједавајућег Представнишког дома ПС БиХ, представио је вечерас ново издање „Гласа комуне“ посвећено Електропривреди Републике Српске, односно, како тврди, начинима систематског пљачкања и уништавања најважнијег привредног ресурса Херцеговине и РС.
На 20 страна издање доноси избор текстова у којима је, каже Вукановић, до детаља описао начин функционисања система извлачења новаца из јавних предузећа у електроенергетском сектору, те по први пут објавио бројну документацију јавних набавки „која потврђује злоупотребе вриједне десетине милиона марака“.
Вукановић истиче да три велика енергетска система у нашој регији - РиТЕ Гацко, ХЕТ и ХЕ Вишеград годишње произведу електричне енергије вриједности више до 200 милиона КМ или више од 2 милијарде КМ за посљедњу деценију, а да за то вријеме „у Херцеговини није направљено ништа“.
„Зато је годишњи буџет за плате запослених повећан са 112 милиона КМ у 2006. години на 238 милиона у 2014. години. За осам година партијски војници СНСД-а коштали су 650 милиона КМ или 'појели' двије хидроелектране Дабар. Врло упозоравајуће и што сваки Херцеговац мора да зна“, подвлачи Вукановић.
Вукановић је истакао да је систематским уништавањем за само девет година РиТЕ Гацко на берзи изгубила вриједност за чак сто пута: 2007. године овај енергетски гигант вриједио је 979 милиона КМ, док је садашња вриједност гатачке терме тек 9,8 милиона КМ.
„Уколико се наставаи овакав тренд финансијског исцрпљивања електроенергетског сектора у Херцеговини – Електропривреда ће бити за некоико година толико урушена да ће је најпосле и приватизовати, а чиме ће Херцеговина остати без свог јединог привредног ресурса“, упозорио је Вукановић.
Највећи проблем је, каже он, што на „до сада невиђене злоупотребе“ у овом сектору нико не реагује – што су „институције заробљене“, а грађани на изборима давају легитимитет истим властима, јер у околностима када је гласови купују обећањима и новцем „не постоји ни минимум услова за фер изборе“.
„Нажалост, нико неће да се бори против таквог накарадног система. Сви желе да буду дио њега – неко за посао, за функцију, неко за ситан поклон. Ако наставимо да продајемо будућност своје дјеце за 50 или 100 марака - изгубићемо и посљедње шансе за спас“, закључује Вукановић.
Гдје има енергетике, има и СНСД-а
Вукановић напомиње као врло индикативно да је владајући СНСД на посљедњим изборима остварио превагу управо у мјестима гдје су сједишта херцеговачких електроенергетских предузећа или одакле је запошљаван партијски кадар.
„Милорад Додик је на изборима 2014. година у Требињу добио 2.200 гласова више него четири године раније. По хиљаду гласова више од свог противкандидата добио је у Невесињу и Вишеграду, а 500 више у Билећи. У Фочи, гдје нема електроенергстеког предузећа, Додик је добио 900 гласова мање у односу на 2010. То најбоље показује како су се новцем из електроенергетских предузећа купили избори“, истиче он.
Р.С.
