046623.jpg (113 KB)

Хрватски званичници на церемонији "Колона сјећања" у Вуковару наговијестили план: Пленковић тражи отварање архива и податке о несталима. Јоксимовићева: Србима би било боље да су Хрвати дуже преговарали

Званичници из Загреба искористили су учешће у "Колони сећања" у Вуковару да поново изнесу низ оптужби на рачун Србије и запријете новим условима и блокадама на европском путу Србије.

Међу најгласнијима су били хрватски премијер Андреј Пленковић и предсједник Сабора Горан Јандроковић, који тврде да не постоји политичка воља у Србији да се доставе подаци о несталима и захтијевају да Београд отвори архиве.

На питање да ли ће Загреб, који од 1. јануара преузима предсједавање ЕУ, блокирати приступне преговоре Србије, Пленковић је узвратио да је "пут Србије у ЕУ и овако и онако стриктан, пун услова":

- Приступања ЕУ ће бити дуг процес.

Јандроковић је упозорио да је Хрватска чланица ЕУ и да "постоје механизми којима може да се послужи када се ради о преговарању било које државе која претендира ући у чланство ЕУ":

- Актуелна политика Србије није добра и не користи поверењу на овим просторима нити побољшању односа двију држава. Хрватска је била жртва великосрпске агресије и да није било Милошевићеве политике ратови се не би догађали и не би било великосрпске агресије на Хрватску.

На поруке званичника из Загреба реаговала је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је узвратила да је "процес приступања Србије ЕУ дуг, између осталог, и зато што пут Хрватске у ЕУ није био дужи и захтјевнији":

- Зато је ЕУ, поучена искуством, како њени представници и кажу, пооштрила критеријуме. Да је процес приступања Хрватске био дужи и захтевнији, можда би владавина права и права Срба у Хрватској била боља, можда би и животни стандард био виши, и не би толико људи одлазило из Хрватске.

У Загребу, иначе, у сриједу почиње Конгрес Европске народне партије (ЕПП), са ког се очекују поруке охрабрења за регион Западног Балкана, а на којем ће Доналд Туск бити изабран за предсједника. Међутим, послије изјава хрватских званичника посљедњих дана, које су додатно затегле односе са Србијом и довеле до одустајања предсједника Александра Вучића да дође на конгрес - поставља се питање колико су искрене тврдње да ће Хрватска држати политику проширења високо у агенди свог предсједавања ЕУ.

Предсједник Одбора за спољну политику Европског парламента Дејвид Мекалистер поручио је у понедјељак да "стабилност Западног Балкана значи и стабилност читаве Европе":

- То је и у нашем интересу. Утолико је важније да Хрватска, у договору с Њемачком, која ће након ње предсједавати Савјетом ЕУ, посебну пажњу посветити управо том региону - рекао је Мекалистер, и додао да све земље Западног Балкана имају отворену перспективу учлањења.