У Музеју Херцеговине у Требињу завршена је четвородневна радионица на којој је било ријечи о законодавном оквиру и превентивним рјешењима за заштиту археолошке грађе, методологији за недеструктивне методе истраживања и реконструкције археолошке баштине те прекограничној сарадњи у борби против незаконите трговине умјетнинама.
Ова радионица, коју је у сарадњи са Музејом Херцеговине организовало Српско археолошко друштво, одржана је у оквиру пројекта „Цросс-Бордер-Херитаге-Бридге, који се реализује у оквиру програма „Цултуре анд Цреативитy фор тхе Wестерн Балканс.
Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине истиче да ове радионице имају за циљ упоређивање законских оквира Закона о културним добрима, правилника о археолошким истраживањима и уопште закона о музејској дјелатности, размјењујући искуства са колегама из Србије.
„Ово све радимо са надом да се шира јавност на неки начин упозна са археолошком баштином и свим изазовима које она носи са собом“, рекла је она.
На подручју РС је примјетна илегална трговина умјетнинама односно културним насљеђем.
„То је, на нивоу државе, велики проблем је зато што смо ми постали простор транзиције илегалне трговине археолошким насљеђем. Кријумчарење некретнинама је одмах послије трговине дрогом, људима и оружјем. То је један актуелан проблем којим се ми не бавимо. Истичемо улогу и ентузијаста који сами купују и користе металдетекторе иако то искључиво смију да користе само стручњаци. Тако да они налазе на терену неке материјале који завршавају на илегалном тржишту или у личним колекцијама. И нама се јављају појединци који нам нуде да откупимо неке материјале, у тим случајевима требало би то пријавити полицији али за сада то није пракса.Кривични закони су у складу са законима о културним добрима, сада је само највећи проблем практичне примјене тога и подизања свијести укупног становништва о значају археолошке баштине“, истиче Ивана Грујић.
О којим проблемима су разговарали на радионицама?
„Оно што је важно јесте да упоредимо ове законе који су углавном добро написани али је њихова примјена упитна. Археолози из Републике Српске овдје су имали прилику да изнесу проблеме са којима се суочавају. Први и основни проблем јесте што се налазимо на територији која је једна од богатијих када је у питању археолошко насљеђе, а број запослених археолога на цијелој територији РС не прелази 15. У Србији је то много боље организовано и систем заштите боље функционише. Посљедњих десетак година имамо и проблем нових инвестиција, у нашој земљи заштитна ископавања се скоро па и не одвијају, не постављају се услови инвеститорима да је претходно потребно истражити одређене локализације, презентовати или евентуално измијенити простор на коме се планира одређена инвестиција“, наводи она.
Ана Гавриловић, руководилац пројекта и секретар Српског археолошког друштва је истакла да државе Западног Балкана дијеле сличне проблеме када је у питању археолошко насљеђе.
„Један од резултата овог пројекта је штампани проспект који ће колегама у БиХ и Македонији служити као водиља како да се са неким од ових проблема суочавају у будућности. Фокус је да ове проблеме не можемо рјешавати појединачно него умрежавањем институција да би се поставио један нови стандард за културно насљеђе и како се оно третира“, навела је она.
Пројекат је подржан од Фонда за Западни Балкан, УНЕСКО-а и Европске уније.
