Правилан начин исхране је основни фактор оптималног раста и развоја човечијег организма и утиче на физичке и менталне способности људи. Нажалост, наша исхрана је углавном неправилна, са недовољно избалансираним оброцима у којима има превише масноћа, меса и угљених хидрата, а мало млијечних производа, воћа и поврћа. Срећом, о правилној исхрани се данас све више говори и све више се људи труде да живе здраво, да се хране здраво, као и да се баве физичком активношћу.

Докторица Наталија Комненовић, специјалиста хигијене - здравствене екологије.jpg (241 KB)

Према ријечима докторице Наталије Комненовић, специјалисте хигијене – здравствене екологије у Институту за јавно здравство РС Требиње, правилан начин исхране подразумијева уношење разноврсне групе намирница у одређеној количини јер свака индивидуа има своје енергетске потребе и према тим потребама треба да се храни. Веома је битан и ритам оброка односно да сваки дан у исто вријеме доручкујемо, ручамо и вечерамо, као и да имамо двије ужине. То су, наводи, основни принципи здраве исхране - умјереност, разноврсност и ритам оброка.

„Подједнако је битно да храну припремимо правилно што подразумијева да нећемо превише конзумирати пржену, поховану и запржену храну, већ да ћемо предност дати храни која је барена, припремљена на пари или печена у фолији. Значи, морамо да изаберемо начин припреме хране у којој неће бити нусефеката пржења“, прича докторица Комненовић.

Међутим, термин здрава храна не подразумијева само правилан избор намирница него и здравствено исправну храну што значи да је она прошла контролу прије доласка на тржиште. Иако се у посљедње вријеме намеће органска храна као најбољи избор, нарочито за дјецу, храна која је прошла критеријуме исправности неће лоше утицати на здравље човјека.

Докторица Комненовић посебно истиче важност правилног начина исхране у вртићима и школама јер је, како каже, лакше усвојити здраве навике у најранијем узрасту него у зрелој доби. Зато је веома поносна што је била дио пројекта увођења правилног начина исхране у Јавној установи „Наша радост“, која је, уз ОШ „Јован Јовановић Змај“, добила признање ПУПИ иницијативе.

„Са правилном исхраном треба почети још од малих ногу, у вртићима и школама. Иако дјеца у вртићу нису одмах прихватила здрав начин исхране, како вријеме одмиче све више им се допада. Наравно да увијек имате једно дијете коме се нешто не свиђа, али је присутно и труди се да једе у групи. Педагози већ знају како да једно дијете мотивише друго, дјеца уче једни од других, тако да мислим да ће они у будућности имати неке здраве навике које ми, данас, у зрелој доби немамо или покушавамо да их стекнемо, што није лако. Задовољна сам кад видим да се дјеца радују корпи са воћем јер знају да је воћни рођендан. Сваком родитељу и сваком у нашем тиму је драго кад види да се дијете радује банани или мандарини, а не некој чоколадици. То је велики успјех и надам се да ће то заживјети. Такође, дјеца у тинејџерској доби настоје да мјењају навике, да воде рачуна о исхрани, буду љепши, здравији, настоје да буду и физички активни, али много је лакше кад се те навике стварају од малих ногу“, прича докторица Комненовић.

Међутим, докторица наводи како се и код одраслих доста пробудила свијест о здравој исхрани и колико је она битна за нас и наше здравље. 

„Наши суграђани се све више труде да се хране здраво, у складу са својим могућностима. Ја сам љекарка која би жељела да се исхрана базира  према свом географском подручју, а ми у Требињу имамо разноликост здравих намирница те можемо да направимо правилан избор. Може се хранити здраво и јефтиније, па тако није неопходно да једемо лосос јер је и ријечна пастрмка у реду. Нисам за варијанту да се хранимо превише скупим намирницама, него да једемо сезонско воће и поврће које овдје успијева, а наше медитеранско подручје је такво да имамо и рибу и бадеме и маслине, све што би требало да се нађе на нашем тањиру. Најбитније је да не претјерујемо са количином“, истиче докторица Комненовић.

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРАВИЛАН НАЧИН ИСХРАНЕ
„Према неким препорукама, у седмици би требало да унесемо око 250 грама црвеног меса, рибу два пута седмично, а живинско месо три пута седмично, поврће би требало јести три пута дневно, а воће два пута дневно. И за дјецу и за одрасле су нам потребне три млијечне јединице, али бих скренула пажњу да једна млијечна јединица подразумијева или шољу јогурта или шољу млијека или 30 грама млијечног намаза. Протеини су нам такође јако битни, учествују у изградњи ћелије уопште, али можемо конзумирати и биљне протеине као што су махунарке, грашак, лећа, пасуљ, прокељ, карфиол, прокулице, орашасти производи и слично. Међутим, чињеница је да биљне намирнице не могу да имају ту количину протеина као намирнице животињског поријекла. Управо зато све треба бити заступљено у умјереним количинама“, даје нам смјернице докторица Комненовић уз напомену да се риба и живинско месо много боље варе од црвеног, а притом риба, на примјер, садржи омега 3 масне киселине и протеине, а с обзиром да се лако вари немамо осјећај тежине послије уноса исте.

Иако већина нас, кад пази на свој начин исхране, потпуно избаци одређене намирнице, докторица Комненовић каже да нема потребе, само је потребно свести на минимум унос одређених намирница као што су со, слаткиши, пекарски производи, месне прерађевине... Према њеним ријечима, распрострањено је мишљење да оно што сматрамо здравим намирницама можемо да једемо у неограниченим количинама те људи знају да поједу и по 100 грама бадема на примјер, што је више калорија него кад припремимо оброк. Тачно је, каже, да су орашасти плодови одлични за ужину, много боља опција од разних грицкалица, али у одређеној количини. Најчешћа заблуда је, појашњава, што људи мисле да ако су физички активни не морају да пазе на исхрану која је кључна и у процесу мршављења, а и у побољшању општег здравственог стања.

„Чињеница је да има особа које се сваки дан преједају и често једу сухомеснате производе и те навике није лако промијенити и окренути се здравијим навикама, али погрешан начин исхране се неповољно одражава на здравље. Здравији начин исхране утиче на наше расположење, на љепоту коже, на хидратацију организма, ментално здравље ће нам бити боље, имаћемо вољу за физичком активношћу, учењем, радом. Када кроз велику количину хране са шећерима и засићеним мастима унесемо превелику количину енергије, немамо енергије да се покренемо. Тада се људима спава, немају жељу да уче, да шетају. Тако можемо да примјетимо да је код гојазних особа неријетко присутна депресија, потребна им је све већа количина хране, незадовољни су собом, а ту су присутне и неке болести. Њима је потребна психолошка помоћ и помоћ стручњака за мршављење јер је гојазност болест и једини спас је мршављење“, наводи специјалиста хигијене – здравствене екологије Комненовић и напомиње да повећани масни оброци нису добри за нас.

Према ријечима докторице, у савјетовалиште често долазе тинејџерке и дјевојке пред матуру са жељом да изгубе неколико килограма вишка и коригују своју исхрану. У разговору са њима, каже, најчешће се пронађе проблем као што су унос веће количине слаткиша или брзе хране.

„Тинејџери заиста усвајају препоруке и брзо постигну резултате. Једна дјевојка ми је рекла да је постигла много боље спортске резултате након што је почела да се храни правилно. Иако је спортиста и видјело се да има доста мишићне масе, није имала потребну енергију. Сматрала је да се довољно потроши и да не мора да пази на исхрану те није водила рачуна ни о избору намирница, а ни о начину припреме хране. Након што је кориговала исхрану и резултати су били бољи јер је она имала више енергије“, каже докторица Комненовић.

ВОДА И ЊЕН ЗНАЧАЈ
„Вода нам је неопходна. Без ње можемо најдуже три до пет дана, а без хране можемо и мјесец дана. Вода нам покреће метаболизам ћелије, даје осјећај ситости, помаже у варењу, хидратацији организма, а самим тим имамо здравију косу, кожу, нокте. Управо због метаболизма и биохемијског процеса у тијелу вода нам је неопходна те нема потребе давати концентровани сок дјетету након оброка и воћа“, наводи докторица и каже да је пожељно да, кад год сједимо, имамо испред себе чашу или флашицу воде па да у току сата неколико пута освјежимо уста и унесемо ову драгоцјену течност. 

Иако се примјећује напредак и даље можемо видјети средњошколце и адолесценте који имају проблем, како са вишком килограма тако и са мањком. Напослијетку, имамо и оне који су потпуно здрави и нормално ухрањени, али желе да побољшају своју физичку активност и одабир намирница. Према ријечима докторице Комненовић, у савјетовалишту најчешће примјећује грешке типа да је црвено месо заступљено свих седам дана у недјељи, да се једу пуномасни сиреви, комбинују шпагете и хљеб, једу прерађевине од меса за вечеру, а умјесто свјеже салате кисело поврће чији је третман со и конзервирање.

Насупрот тинејџерима, старији много теже усвајају здраве навике осим уколико је присутна нека хронична болест типа дијабетес мелитус, гихт и слично. Неријетко људи сами себи уводе редукције у исхрани и прибјегну разним дијетама као што су месна дијета, кето или хроно. Међутим, да би човјек примјенио неку од наведених дијета, каже специјалиста хигијене – здравствене екологије, првенствено мора бити здрава особа или да је под надзором стручњака.

„Примјетим да наши суграђани све више воде рачуна о својој исхрани, све више се и прича о томе. Али, увијек имамо групу људи која не води рачуна и коју то не занима, једноставно имају неки свој ритул и држе га се. У савјетовалиште се људи најчешће јаве кад имају неки проблем, ријетко дођу потпуно здрави и нормално ухрањени и желе нешто да промијене. У Требињу су доста заступљени пуномасни сиреви, они су хранљиви, укусни и здрави, али не да поједемо 100 грама него листић или два тог сира. Ако прочитамо шта пише на декларацији, видјећемо да млади свјеж сир има три пута мање калорија него пуномасни, кроз њега исто уносимо протеине, али и мање соли. Битно је изабрати здравији млијечни производ. Грађани ту гријеше, кажу домаће је и здраво је, што је тачно, али не ако се претера“.

Докторица Комненовић посебно упозорава на период слава и празнике који нам предстоје и каже како су све славе стрес за организам јер нам фали умјерености.

„Специфично је што иде пост па Божић и све славе. Уколико смо постили цијели пост, велики је стрес за организам ако човјек није умјерен након тога у мрсној храни. Дешава се да особа послије поста крене са уносом  веће количине мрсне хране која може довести до акутног панкреатитиса, до пораста крвног притиска, масне јетре, као и до кардиоваскуларних обољења, дијабетеса... На славској трпези се увијек нађу кромпир и месо, а можемо изабрати месо и салату, не треба пробати све што видимо на столу“, закључује докторица Комненовић.

Надамо се да ће се у будућности све више и лакше усвајати здраве навике у исхрани, као и да ћемо све више водити рачуна о свом здрављу, како физичком тако и менталном, јер пазити шта уносимо у свој организам значи вољети себе и своје тијело.