Заједничко планирање отпуста из болница за особе са проблемима у менталном здрављу – тема је радног састанка представника Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, невладине организације Асоцијација ХУ и установа здравствене и социјалне заштите са подручја херцеговачке регије, који је данас одржан у Требињу.
Здравственим и социјалним радницима са подручја регије представљен је модел заједничке и координисане бриге о особама са менталним потешкоћама након њиховог отпуста са лијечења, а чији су актери установе здравственог и социјалног старања.
Модел који би требало да заживи као пракса у цијелој БиХ креиран је кроз „Пројекат менталног здравља у Босни и Херцеговини“, који проводи Асоцијација XY, са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске и Федералним министарством здравства, уз подршку Владе Швајцарске.
Лидер пројекта Едиса Мешић истиче да утврђена методологија координисане бриге максимално превенира нежељене ситуације након отпуста пацијената са менталним потешкоћама. У пракси се, додаје она, дешава да лијечена особа, након отпуста из болнице, због стигме неће да тражи услуге здравствених установа у својој средини, престаје да користи и лијекове јер се осјећа добро, због чега се стање по правилу убрзо погоршава - па је неопходна поновна хоспитализација.
„Циљ ове методологије је то да спријечи, а на начин да особа која је отпуштена из болнице врло брзо буде увезана са центром за заштиту менталног здравља и центром за социјални рад у својој локалној заједници и да се уз њихову помоћ максимално одржава њено здравствено и фукционално стање, те оснажују здрави капацитети - што и јесте парадигма и циљ лијечења“, напомиње Мешићева.
Бранка Сладојевић, начелник Одјељења за породичну и дјечију заштиту у Министарству здравља и социјалне заштите РС, истиче да је управо међусекторска сарадња у бризи за ментално обољеле особе - најбољи пут ка њиховој рехабилитацији, тим прије што ове особе често долазе из специфичних породичних околности, а због смањене функционалности имају и веће потребе за услугама из области социјалне заштите.
„Ово је само побољшање праксе која већ постоји – сада је то конкретизованији заједнички модел, захваљујући којем постоји боља координација између болница, центара за ментално здравље и центара за социјални рад. Постоји прецизна процедура како се лице са сметњама у менталном здрављу не би изгубило у систему, при чему ће подршку њиховим породицама обезбиједити центри за социјални рад и центри за заштиту менталног здравља“, истиче Сладојевићева.
Додаје да је нови, иновативни закон, усвојен кроз програм реформе менталног здравља у БиХ, предвидио и друге, код нас још неразвијене модалитете подршке, које свака локална заједница може да развија као проширена права за особе са потешкоћама у менталном здрављу – попут становања уз подршку, заштићеног становања или смјештаја у хранитељским породицама, те подршке њиховом самосталном животу.
Примаријус др Горан Рачетовић, начелник Центра за заштиту менталног здравља у Приједору и консултант ресорног министарства у „Пројекту менталног здравља“, напомиње да је програм координисане бриге иновативна услуга, преузета из позитивне праксе развијенијих земаља.
Подразумијева да се за особу хоспитализовану због менталних потешкоћа, док још буде у болници, креирају заједнички тимови за отпуст који ће планирати њен повратак у заједницу.
„То је нарочито битно за особу која нема само медицинске, већ и потребе социјалног, економског или комбинованог типа. На тај начин ми настављамо рехабилитацију, односно повратак у заједницу и идемо ка оном циљу којем данас психијатрија и тежи – а то је опоравак, а не само поправак стања“, истиче др Рачетовић.
Програм координисане бриге о особама са менталним потешкоћама након отпуса из болнице, како је поручено, само је један од резултата „Пројекта менталног здравља у БиХ“, који на различите начине унапређују ову област здравства већ 11 година.
На плану легислативе направљен је иновативан закон са правилницима, основано је преко 50 удружења корисника услуга менталног здравља, од којих су већ многа развили бројне активности на укључивању особа са менталним потешкоћама у заједницу, а значајан корак направљен је и у правцу подршке професионалцима – кроз програм којим је едуковано и сертификовано 120 окупационих терапеута на подручју БиХ.
