ЈОВИЦА ПАВИЋ, редитељ
Рођен 1957. у Бањалуци. Дипломирао у „Атељеу 212“ 1981. год. у класи проф. Мирослава Беловића на Одсjеку позоришне и радио режије на ФДУ Београд.
Режирао преко 60 представа у Београду, Сарајеву, Скопљу, Загребу, Бањалуци, Тузли, Подгорици, Вараждину, Цељу, Нишу, Суботици, Ужицу, Дубровнику, Мостару, Зеници, Марибору, Новом Саду, Крагујевцу, Осијеку, Лесковцу, Битољу, Кикинди, Старој Загори (Бугарска).
Учествовао на више фестивала (Стеријино позорје, МЕСС, Охридско лето, Фестивал БиХ позоришта, Мале сцене Нова Горица, „Јоаким Вујић“, Будва град театар, Борштникова речања, Сарајевска зима, Мостарска Лиска, Театар фест Бањалука, Гавелине вечери, Дани комедије Јагодина, Зоранови дани зајечар, МОТ Скопље, „Ристо Шишков“ Струмица, Борини дани Врање ...) на којима су његове представе освојиле преко 60 награда.
Ради као професор глуме на Факултету уметности Приштина.
Живи у Београду.
ДАМИР АЛТУМБАБИЋ, театролог и глумац
Дамир Алтумбабић, рођен је у Тузли 3. 3. 1980. године, гдје завршава основну и средњу школу, као и Академију драмских умјетности Универзитета у Тузли (2003. године), студијски програм Глума, у класи професора Влада Керошевића.
Академске 2011/2012. године успјешно завршава магистарске студије одбраном магистарског рада под називом: “Креације ликова у трагедијама рађеним по античким мотивима” и на тај начин стиче академску титулу и научно звање магистар хуманистичких наука из подручја умјетности-театрологија. Од 2004. године ради на Академији драмских умјетности Универзитета у Тузли, од 2023. године је у звању редовног професора.
Био је в. д. декана, а затим и декан АДУ Тузла (2015-2016), продекан за наставу и студентска питања (2017-2019), а од 2021. године обавља функцију продекана за умјетничко-истраживачки рад.
До сада је, као шеф класе и одговорни наставник, извео двије класе студената Глуме и тренутно води своју трећу класу, која сљедеће године завршава своје школовање. Био је ментор на неколико мастер представа.
Тренутно обавља функцију умјетничког директора У. Г. Театар кабаре Тузла.
Као глумац и редитељ, учествовао је на великом броју фестивала, како у земљи тако и у иностранству (Единбург Фринге фестивал, Лондон, Беч, Вајмар, Хале, Јена, Каиро, Љубљана, Загреб, Београд, Нови Сад, Цетиње, Брчко, Зеница, Мостар, Бањалука...).
На Фестивалу позоришта/казалишта у Брчком 2004. године награђен је наградом за најбољег младог глумца за улогу Ђузела у представи „Велики везир“, рађеној по тексту Дервиша Сушића, у режији Влада Керошевића и продукцији Театра кабаре Тузла. На 16. ТКТ Фесту-дани академског театра, представа „Писмо оцу“ рађену по тексту Франца Кафке и у режији Дамира Алтумбабића, оцијењена је као најбоља представа фестивала. За представу „Ја Меде(ја)“ групе аутора, у продукцији Театра Кабаре Тузла, ове године, награђен је за најбољу режију на Интернационалном позоришном фестивалу „Моно Акт“ у Приштини.
Играо је у великом броју представа у продукцији Театра кабаре Тузла, САРТР-a, Народног позоришта Тузла, БКЦ Тузла. Као редитељ, потписује значајан број пројеката као што су: Медеја, Снови, Филоктет, Револвер (Х. Милер), Женидба, Зоо прича, Проба, Ивица и Марица, Измислионица у селу Причевац, Ја Меде(ја), Мир...
Играо је у кратком играном филму „Како смо се играли“ редитеља Самира Механовића, који је награђен наградом БАФТА.
Године 2020. био је члан жирија на 39. Позоришним/казалишним играма у Јајцу.
ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ, редитељ
Дипломирао је 1970. године позоришну режију на Позоришној академији у Београду, у класи професора др Хуга Клајна, представом „Странац“ Албера Камија на сцени „Бојан Ступица“ Југословенског драмског позоришта.
Од 1974. године је стални редитељ Југословенског драмског позоришта. На сцени овог позоришта режирао је, између осталих, „Беле ракете лете на Амстердам“ В. Зупана, „Насловну страну“ Хехта и Мекартура, „Лето“ Едварда Бонда, „Дуго путовање у ноћ“ Јуџина О'Нила, „Велику ауто трку“ Жоржа Фејдоа, „Кнез Павле“ Слободана Селенића, „Кнез Михаило“ Светлане Велмар-Јанковић, „Вишњик“ А. П. Чехова...
Редовно гостује и на другим професионалним сценама у Београду, Сомбору, Кикинди, Новом Саду, Дубровнику...
Изван ЈДП запажене су му режије „Арсеник и старе чипке“, Џорџа Кесерлинга, „Сви моји синови“ Артура Милера, „Мајстор“ Роналда Харвуда, „Приватни животи“ Ноела Хауарда, као и мјузикл „Пољуби ме Кејт“ са ансамблом Театра на Теразијама.
Режирао је више телевизијских драма домаћих аутора, као што су Пекић, Шеврлић, Ћировић, Јоргачевић...
Бавио се и педагошким радом као ванредни професор на факултету Академија уметности у Београду.
Неко вријеме провео је на усавршавању у Великој Британији и САД.
ВОДИТЕЉ РАЗГОВОРА О ФЕСТИВАЛСКИМ ПРЕДСТАВАМА
АЛЕКСАНДАР САША ВОЛИЋ, редитељ
Глумац, продуцент и позоришни редитељ. Дипломирао на Факултету драмских уметности Позоришну режију, у класи професора Славенка Салетовића, потом и Организацију сценских дјелатности. Одиграо преко четрдесет улога на београдским сценама Атељеа 212, ЈДП-а, Дадова, Театра 13, Позоришта „Бошко Буха“, Факултета драмских уметности, Академског позоришта „Бранко Крсмановић“, штутгартског Школског театра, потом у филмовима „Бекства“, „Вишња на Ташмајдану“, „Кишни дан“ и ТВ драми „Бананин брат“ А. Поповића, ТВ серијама: „Музиканти“ (Свадба +- Младожења Драгољуб) Ж. Лазића, „Црвени месец“ (Министар финансија Лазар Пачу), „Југословенка“ (Генерал Морис Сарај), „Бележница професора Мишковића“, други дио, режија Мирослав Лекић (Стари Августинац), „Време смрти“ Добрице Ћосића и „Дјеца Козаре“ Лордана Зафрановића.
Режирао преко деведесет позоришних представа у Београду, Руми, Панчеву, Сремској Митровици, Кикинди, Суботици, Лазаревцу, Пожаревцу, Алексинцу, Требињу, Зајечару, Скопљу, Штутгарту и Гепингену.
Предсједава жиријима и селектира представе фестивала за дјецу и младе у Београду, Кули, Новом Бечеју, Пријепољу, Прибоју, Лебану и Ваљеву.
Године 2017. добитник је награде за најбољу филмску режију „Рест фестивала“ у Културном центру Чукарица.
Предсједава жиријем за додјелу награде „Бранислав Нушић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019.)
Лауреат је награда: Академије Мајсторске класе уметности (1998); „Миодраг Ђукић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019. године), као и „Златна значка“ КПЗ Србије (децембар 2022. године) за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
