ВЛАДИМИР АРСИЋ, драматург, позоришни критичар, театролог, сценариста
Дипломирао драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, драмски писац, три деценије позоришни критичар, есејиста, театролог, сценариста.
Уредник у разним звањима како у Радио Београду, тако и у Телевизији Београд. Аутор телевизијске документарно игране серије о историји српског позоришта (десет епизода) Тетар у Срба, серије емисија о феномену позоришта Колективне сенке, као и других емисија и серија.
Објавио књигу позоришних критика Приказивачи вештина, роман Рајске преваре, зборник огледа и критика Трећи парадокс, књигу са сценаријима за телевизијску серију (тринаест епизода) Сага о Вајферту, као и изабране драме Ни живот није све.
Награђиван за приче, драмске текстове и за неколике режије.
МИРОСЛАВ БЕНКА, сценариста, редитељ, глумац, дизајнер
Рођен је 22. априла 1956. у Ашањи, у Срему. Завршио је средњу Школу за примењене уметности у Новом Саду, дипломирао глуму на Академији уметности (АУ) у Новом Саду и режију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду. Као гостујући професор предавао на Високој школи за драмске уметности у Братислави и Интернационалном универзитету у Новом Пазару. Бенка је био запослен као редитељ и умјетнички директор у Градском позоришту (Меstské divadlo) и умјетнички директор Међународног позоришног фестивала Словенска јесен, у Жилини у Републици Словачкој, а од јануара 2001. године налазио се и на мјесту директора и умјетничког директора Народног позоришта „Стерија“, као и на мјесту директора и селектора Југословенског позоришног фестивала „Вршачка позоришна јесен“ у Вршцу. Од 2005. стиче статус Истакнутог умјетника Удружења драмских уметника Србије.
Режирао више од 70 позоришних представа у земљи и иностранству. Режирао на радију и ТВ.
Његове представе су извођене на Београдском интернационалном театарском фестивалу — 25. БИТЕФ-у (1991.), као и на 38. БИТЕФ-у (2004.), новосадском 40. и 43. Стеријином позорју (1995. и 1998.), 19. и 35. ИНФАНТ-у (1991. и 2008.), на сарајевском 31. и 46. МЕСС-у (1991. и 2006.), загребачком 8. Недељи савременог плеса (1991.), љубљанском 13. Ex Ponto (2006.), 2. Југословенском позоришном фестивалу (1998). у Ужицу, Сусрету професионалних позоришта Војводине (1991., 1995., 1996., 1998., 1999., и 2001). Вршачкој позоришној јесени (1994., 1996., 1998., 2001. и 2002.), „Данима комедије“ у Јагодини, Сусретима „Јоаким Вујић“, „ЈоакимФесту“ у Крагујевцу, „Данима Зорана Радмиловића“ у Зајечару, „Нушићевим данима“ у Смедереву, „Макарском лету“ у Макарској, „Позоришним играма БиХ“ у Јајцу, позоришном фестивалу "Fest- Fish" у граду Прешов (1993. и 1995.), Међународном позоришном фестивалу „Divadelná Nitra“ (1992. и 1995.), Бојнице фест (Bojnice Castle 1994), Фестивалу најбољих словачких инсценација "Додири и спојеви" (Dotyky a spojenia, 2012.) у Републици Словачкој, Европској престоници културе (Кошице 2013), Међународном позоришном фестивалу у Котору (Котор арт 2013.), Херцегновском фестивалу (Херцег Фест 2013.), на Међународном позоришном фестивалу Фађр (2006 и 2008), у Техерану, у Ирану, на Међународном фестивалу експерименталног театра у Каиру (2006 и 2007) као и на другим међународним позоришним фестивалима у Аустрији, Словачкој, Мађарској, Румунији, Норвешкој, Финској, Египту, Ирану.
Мирослав Бенка готово у свим својим режијама је аутор и тотал-дизајна. Излагао је на Свјетској изложби сценског дизајна и опреме, 9. Pražské Quadriennále (Prague Quadrennial 1999), у Прагу, затим „Наши у Прагу“ (Галерија „Прогрес“, 1999) у Београду, Новопримљени чланови УЛУПУДС-а (Галерија „Сингидунум“, 2000) у Београду, Југословенском бијеналу сценског дизајна 3. и 4. YUSTAT-у (Музеј примењених уметности, 2000, 2002) у Београду, на 12. Тријеналу позоришне сценографије и костимографије (Музеј Војводине, 2001) у Новом Саду, у Влади АП Војводине у Новом Саду, у Галерији Министарства културе у Братислави, у Културном центру у Будимпешти, у Сегедину, Варшави и другде.
Награде и признања:
- 1991: Мирослав Бенка: С.О.С. / Награда за најбољег младог редитеља „Јурислав Коренић“ / 31. МЕСС, Сарајево
- 1991: Мирослав Бенка: С.О.С. / Награда за најуспјешнији експеримент у савременом театру / 31. МЕСС, Сарајево
- 1994: Мирослав Бенка: „Меки снови“ / Државна награда за режију / Удружење драмских умјетника Словачке, Братислава, Република Словачка
- 1994: Бранислав Нушић: „Ожалошћена породица“ / Награда за најбољу режију / 2. Вршачка позоришна јесен, Вршац
- 1995: ТВБГ ─ТВНС/Награда за изузетан допринос у култури/ТВ РТС, Београд/Нови Сад
- 1995: Ј. С. Поповић: „Женидба и удадба“ / Награда за најбољу режију / 45. Сусрет професионалних позоришта Војводине
- 1998: Ј.С. Поповић: „Лажа и паралажа“ / Награда за најбољу режију / 48. Сусрет професионалних позоришта Војводине
- 2001: Домановић-Керол-Бенка: „Страдија, What is this?“ / Награда за радитељско-драматуршки приступ / 51. Сусрет професионалних позоришта Војводине
- 2001: Домановић-Керол-Бенка: „Страдија, What is this?“ / Награда за најбољу сценографију / 51. Сусрет професионалних позоришта Војводине
- 2001: Домановић-Керол-Бенка: „Страдија, What is this?“ / Награда за најбољу сценографију / 7. Вршачка позоришна јесен, Вршац
- 2006: Мирослав Бенка: „Хлеба и игара“ / Гран при за најбољу представу / 24th International Theatre Fadjr Festival, Техеран, Иран
- 2007: Мирослав Бенка: „Хлеба и игара“ / Награда за најбољу сценографију / 19th Cairo International Festival for Expermintal Theatre, Каиро, Египат (Номинација за Најбољу представу) (Номинација за Најбољег редитеља)
- 2016 Почасни члан Удружења књижевника Словачке (ССС), Братислава
- 2017: Медаља културе за мултикултуралност и интеркултураност Завода за културу Војводине "Милош Црњански", Нови Сад
- 2022: Признање за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, Владе Републике Србије, а на приједлог Министарства културе Републике Србије, Београд
Бенка пише приказе и критике, извјештава из Београда, Дубровника, Прага, Рима, Барселоне, Мадрида за београдску „Политику“, „Нови Магазин“, новосадски „Дневник“, словачки часопис „Димензије“ (Кошице, СК).
АЛЕКСАНДАР САША ВОЛИЋ, глумац, продуцент, позоришни редитељ
Дипломирао на Факултету драмских уметности Позоришну режију, у класи професора Славенка Салетовића, потом и Организацију сценских дјелатности. Одиграо преко четрдесет улога на београдским сценама Атељеа 212, ЈДП-а, Дадова, Театра 13, Позоришта „Бошко Буха“, Факултета драмских уметности, Академског позоришта „Бранко Крсмановић“, штутгартског Школског театра, потом у филмовима „Бекства“, „Вишња на Ташмајдану“, „Кишни дан“ и ТВ драми „Бананин брат“ А. Поповића, ТВ серијама: „Музиканти“ (Свадба +- Младожења Драгољуб) Ж. Лазића, „Црвени месец“ (Министар финансија Лазар Пачу), „Југословенка“ (Генерал Морис Сарај), „Бележница професора Мишковића“, други дио, режија Мирослав Лекић (Стари Августинац), „Време смрти“ Добрице Ћосића и „Дјеца Козаре“ Лордана Зафрановића.
Режирао преко деведесет позоришних представа у Београду, Руми, Панчеву, Сремској Митровици, Кикинди, Суботици, Лазаревцу, Пожаревцу, Алексинцу, Требињу, Зајечару, Скопљу, Штутгарту и Гепингену.
Предсједава жиријима и селектира представе фестивала за дјецу и младе у Београду, Кули, Новом Бечеју, Пријепољу, Прибоју, Лебану и Ваљеву.
Године 2017. добитник је награде за најбољу филмску режију „Рест фестивала“ у Културном центру Чукарица.
Предсједава жиријем за додјелу награде „Бранислав Нушић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019.)
Лауреат је награда: Академије Мајсторске класе уметности (1998); „Миодраг Ђукић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019. године), као и „Златна значка“ КПЗ Србије (децембар 2022. године) за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
ВОДИТЕЉ РАЗГОВОРА О ФЕСТИВАЛСКИМ ПРЕДСТАВАМА
ЗОРАН МАКСИМОВИЋ, театролог
Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на Катедри за историју. Магистрирао је и докторирао на Академији уметности у Новом Саду, на Одсјеку театрологије.
По пројектима, радио је у Српском народном позоришту и Стеријином позорју и као новинар на Радио Новом Саду и ТВ Нови Сад. Од 1991. запослен је у Архиву Војводине, а од 1995. је у Позоришном музеју Војводине (од 2002. до 2017. био је директор).
Редовни је члан Матице српске од 1995, а од 2004. члан њеног Одбора Одељења за сценске уметности у музику, и секретар од 2020.
Сарадник је Српског биографског речника (од 1996), Енциклопедије Новог Сада (од 1999), Српске енциклопедије (од 2007) и Енциклопедије Народног позоришта у Београду (од 2018). Члан је Главне редакције научног пројекта Позоришног музеја Војводине (од 2003) и Главне редакције и уредник Позоришне струке Енциклопедије Војводине (од 2013).
Учесник је и организатор више домаћих и иностраних симпозијума, семинара и конференција. Био је члан жирија на позоришним фестивалима и за додјелу умјетничких награда, научних признања и члан више струковних, организационих, извршних и управних одбора, савјета и комисија. Од 2006, члан је Удружења позоришних критичара и театролога Србије (огранак АИТЦ – при Унеску, Француска), од 2014. члан Међународног савјета за игру (Новосадски огранак – ЦИД, при Унеску, Париз, Француска) и Музејског друштва Србије (од 2025). Један је од оснивача Фондације „Лаза Костић” (Лондон, Београд, Нови Сад, 2009). Потпредсједник је Новосадске секције Међународног савета за игру (ЦИД, од 2014) и Савета Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици (2014˗2018).
Аутор је и двадесетак музеолошко-театролошких изложби (Србија, Словачка, Мађарска, Велика Британија, Република Српска).
Аутор, коаутор и приређивач више публикација: Мира Бањац, 2002; Двадесет година уметничке игре Дијане Козарски, 2004; Владимир Маренић – позоришно сликарство... (са Б.Н. и Р.Л.), 2005; Јуриј Љвович Ракитин... (са Е.У. и А.А.), 2007; Оксана Сторожук..., 2009; Позорје Лазе Костића, 2011; Мира Бањац ‒ 60 година уметничког рада, 2011; Тхеатре поетицс оф Лаза Костиц, 2012; Уметност игре Милана Лазића (са Г.Т.Ј.), 2013; Ибзенове драме, и на војвођанским сценама, 2016; Све наше Хеде, 2018; Светлана Бојковић ‒ Уметност глуме... (са Б. А.), 2019; Позориште у времену сваком ‒ 100 година Удружења драмских уметника Србије (са М.О, Ј.К, М.П. и С.Л.), 2019; Обнова Српског народног позоришта (1918‒1921), 2021; Јосиф Шлезингер – живот и дело (са Ф.Н, Љ.Р. и В.Т.), 2021; Од Камењаче до камена неодбаченог – Књига о и по професору Миодрагу Радовићу, 2022; Душан Рњак, Позориште Јоце Савића (стр. с.), 2022; Јевреји у позоришном животу Војводине (прир.), 1922; И би драма – 70 година Стеријиног позорја, 2025.
Објављивао је у зборницима радова, периодичним публикацијама и дневним листовима, домаћим и страним. Радови су му превођени на: нглески, руски, словачки, мађарски, пољски, русински, румунски, норвешки и ромски језик.
