zoran radulovic1 Међу позоришним аматерима на Фестивалу бројна позната лица. Многе одавно доживљавамо као наше најрођеније. Долазе у Требиње због радости позоришне игре и онда када се не надмећу за Златне маске.
Један од њих је Зоран Радуловић, глумац из Црвенке. У колекцији требињских награда до сада има Златну маску за најбољу епизодну улогу Сивића у „Дивљем месу“ редитеља Сава Радовића из 2005.године, а прошле године добио је дипломе за глумачку бравуру и најбољег протагонисту вечери, за улогу Светозара Ружичића у комаду „Покондирена тиква“ , у извођењу ансамбла из Црвенке и режији Радоја Чупића. На Фестивалу фестивала успјешно је водио и учестовао у раду позоришних радионица.

Зоран је ове године дошао у Требиње иако је ансамблу из Куле, у чијој је представи играо („Љубавно писмо“ Косте Трифковића, у режији Драгана Остојића) наступ на Фестивалу фестивала измакао за длаку. Били су трећи. То га није поколебало да пола свог годишњег одмора проведе у нашем граду, уживајући у представама.

-Било нам је жао што се нисмо пласирали на Фестивал фестивала, но, то нас није спријечило да дођемо зато што нам је дуго да годину дана не будемо у овом предивном фестивалском граду и, могу слободно рећи - на најпрестижнијем фестивалу аматерског позоришта у региону. Брзо смо се колеге и ја договорили да кренемо на пут, иако нас од Требиња дијели 700 километара. Гордана Мештер из црвеначког ансамбла, Милица Буквић из кулског позоришта и ја проводимо предивне дане међу нашим пријатељима у Требињу, гледамо Фестивал и уживамо.

Многи не знају да аматери из Србије пролазе „сито и решето“ да би наступили на Фестивалу фестивала. Каква је овогодишња позоришна аматерска продукција у Србији?

-У Србији је ове године била изузетно јака аматерска позоришна продукција – и квантитативно и квалитативно. За републички фестивал у Кули кандидовало се, кад се узму у обзир сви фестивали - почев од општинског, укупно 50-так позоришта и 180 представа. Само у Општини Црвенка ове сезоне имали смо 20-так представа- дјечијих, омладинских и представа првих извођачких ансамбала. Продукција у Србији је ове године невјероватно јака, с обзиром да је финнасијска и криза уопште. У нашој општини постоји седам амтерских позоришта, сваки град има своје позориште, а ми имамо фестивал наше општине. Са тог фестивала најболљи одлазе на фестивал Бачке, тако се у Војводини паралелно одржавају три фестивала - Бачке, Баната и Срема. Најтеже је проћи општински фестивал јер, по мени, наша општина има добар модел рада и још увек добар модел финансирања рада позоришта који дјелују на територији наше општине. Кад се формира буџет, одмах се зна колико ће које позориште добити новца за припрему представу у позоришној сезони, остало су спонзорства, уз сналажљивост директора који води те установе културе.

zoran radulovic Зоран Радуловић: Протагониста вечери на прошлогодишњем фестивалу[/caption]

С обзиром на финансијску кризу, је ли „мрка капа“ када је у питању помоћ ресорног министарства?

-Мрка капа која је већ пала на очи! Морам рећи да немају слуха за аматере, очигледно да више нема новца ни за професионалне позоришне куће. Но, са друге стране, морам да истакнем колико се професионалци који дођу да раде у аматерским кућама изненаде посвећеношћу, ентузијазмом и вољом аматера, колико су спремни да издвоје времена посвећеног позоришној представи, не само на проби него и ван свог позоришта. Рецимо, редитељ Радоје Чупић, који је са аматерским позпориштима почео да ради тек прије двије године, ево, синоћ –и редитељ Дејан Цицмиловић, признали су нам да се такав ентузијазам ријетко налази у професионалним позориштима. Кажу – тамо се ради за новац, иако се воли свој посао, али та несебична љубав код позоришних аматера надомјести то што ми немамо свој професионални занат. Или, још бољи примјер, глумица из Крушчића Биљана Балабан и њен супруг, обоје играју у представи, они су седам дана оставили и имање и стоку, и повремени посао јер нису стално запослени, све из љубави да дођу на Фестивал фестивала.

Као искусан фестивалац, како оцјењујеш досадашње представе Фестивала?

-Фестивал је ове године изузетно квалитетан, из више аспеката, репертоарски је изузетно јак, разнолик, имамо домаћи тетар у театру, сјајну „Велику драму“ ансамбла из Крушчића са великим бројем учесника, театар апсурда из Бијелог поља, македонско гимназијско позориште са новом, свјежом енергијом, одличне глумачке креације у „Тетовираним душама“ Градског позоришта из Смедеревске Паланке, жељно ишчекујем преостале представе. Посебно ме радује чињенице што се се на Фестивал опет враћају двије републике некадашње Југославије и вјерујем да би Фестивал фестивала, како је то лијепо примјетио водитељ разговора Миладин Шеварлић, опет могао бити „културна Југославија“.

ИЗУЗЕТАН ЗНАЧАЈ ПОЗОРИШНИХ РАДИОНИЦА

Водио си и учестовао у раду позоришних радионица које су биле раније организоване у окиру Фестивала фестивала у Требињу. Колико такви облици позоришног дјеловања значе младим аматерима? Да ли се позоришне радионице дјелују при аматерским позоришним фестивалима у Србији?

-Колико ми је познато, у Србији нема позоришних радионца при аматерским фестивалима, мени се то десило у Требињеу, био сам често на тим радионицама,изузетно су ми помогле као глумцу. Моја колегиница из позоришта у Црвенки Цвијета Јовановић и ја водимо дјечији и омладински ансамбл, и позоришне радионице у Требињу су нам помогле да тај програм примјенимо и на наш подмладак. Десило се да неки млади људи играју са нама у првом извођачком ансамблу, прошле године су неки већ настпупили са „Покондиреном тиквом“, то су сјајне ствари. На позоришним радионицама успјели смо да поправимо и своју говорну радњу, и промишљање позоришта, издвојио бих изузетне стручњаке који су водили радионице, попут Радована Кнежевића, Немање Савковића, Срђана Карановића. Знам да је изузетно тешко организовати рад позоришне радионице, наћи стручњаке који могу издвојити седам дана у континуитету за рад, у вријеме годишњих одмора, уз несумњиво повећање трошкова фестивала, но, било би јако добро када би се радионице у Требињу опет могле организовати, мени је заиста пуно користило.

Јесу ли почеле припреме за нову позоришну сезону?

-Већ смо кренули са припремама у години јубилеја - Позориште „Стеван Сремац“ из Црвенке ове године слави 70 година рада у контиунитету и јуче сам од директорке позоришта Цвијете Јовановић сазнао да ће режију новог комада потписати Радоје Чупић, са којим имамо дивну сарадњу.

Како се фестивалци из Црвенке проводе у нашем граду?

-Ко се не забавља у Требињу, мора се запитати да ли је са њим све у реду. Ми уживамо – смештај нам је диван, купамо се, обилазимо знаменитости Требиња, гледамо вечерње представе, расправљамо са дивним, стручним људима и пријатељимо о изведеним представама, а онда - забава до зоре. Дио годишњег одмора сам одвојио за Фестивал фестивала, мислим да је то довољан репер какав је фестивал, какво је дружење и кавав је ваш град. В.М.