Као једини представник из РС и БиХ, Андријана Мркаић Атељевић Професор доктор на Високој школи за туризам и хотелијерство Требиње, учествовала је крајем маја на Међународној научној конференцији Универзитета за националну и свјетску економију у Софији. Међу излагачима из Србије, Бугарске, Румуније, Словачке, Пољске, Украјине, Турске, Грчке, Кине, Казахстана, САД – а, Аустралије, представила се новим научним радом „Библиометријски извори као база за истраживање одрживог туризма у БиХ“ и по први пут изградила композитни индекс одрживости туризма у БиХ.
Како нам је рекла, рад је писала скоро три мјесеца, а његова посебност, специфичност и највећи значај огледају се у томе да је иновативним приступом, као будућим моделом за праћење стања одрживости туризма у јавним и туристичким установама, дала формулу примјенљиву и у пракси.
„Играла сам се науком да видим да ли то могу и успјела сам. Композитни индекс садржи три димензије – економску, социјалну и еколошку. Прикупљала сам податке за одређени број година за сваки од три индекса, који се кроз адекватне статистичке формуле из различитих величина морају свести на једну, унифицирану, због чега се и ради стандардизација. Од та три индекса узима се аритметичка средина која представља композитни индекс одрживости туризма у БиХ. Суштина је да је ово иновативан приступ и могуће га је разрадити као модел за праћење стања одрживости туризма јер се примјенљивост и апликабилност може наћи и у пракси. Добивши композитни индекс, регресионом и корелационом анализом довела сам га у однос са бројем туристичких долазака и просјечним ноћењем туриста. Показало се да са порастом туристичких долазака композитни индекс не нарушава одрживост, остајући најчешће на истом нивоу, што се не може рећи по питању просјечног ноћење туриста у дестинацији, када одрживост трпи. На то непрекидно сугеришем - доласци су један параметар, мање битан за туризам и конструкцију будућности. Много важнији је просјечан број ноћења, који је у БиХ највише износио око два и по ноћења по туристи током свих претходних година. Дакле, потребно је наћи модел којим би се повећао број ноћења туриста како бисмо имали мултипликативност ефеката од туризма“, објашњава нам још један фасцинантан и опсежан научно – истраживачки рад.
САРАДЊА СА УНИВЕРЗИТЕТОМ ОД 105 ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ
Позив да учествује на овако значајној конференцији, нарочито на Универзитету са традицијом дугом 105 година и великим бројем еминентних, свјетски признатих научних радника, услиједио је од организатора, „Оикос“ института из БиХ, са којим његује плодну сарадњу кроз низ заједничких пројеката.
„Позив су ми упутили крајем прошле године, а домаћин конференције био је Универзитет за националну и свјетску економију из БиХ, што ми се учинило као веома добра прилика. Научни рад је захтијевао приличан ангажман. Два до три мјесеца опсежног истраживања са једне стране, а са друге прилагодити све на енглески језик, на којем сам и излагала да би научни рад могао бити објављен у часопису „ECONOMICS Innovative and Economics Research Journal“, који захтијева и техничку и мисаону сведеност. Квалитет оваквих часописа у Скопус бази се строго рецензира, прати се цитираност рада, прегледаност, квалитет и многи други параметри. Ријеч је о радовима који морају садржавати неке економетријске податке, посебне метрике, показати иновативност и оригиналност, а рецензирају се од стране већег броја рецензената са глобалне научне сцене“, каже нам Андријана, чији бројни научни радови, не само да су одавно у Скопус цитатној бази, већ су и више пута цитирани.
Представити себе, своју земљу, као и високообразовну установу на којој ради, истиче, било је изузетно искуство и велика сатисфакција.
„Суштина оваквих догађаја је могућност да промовишете свој научни рад и дате допринос академској мисли. Истовремено, промовишете и град и државу из које долазите, установу у којој радите, тако да је то велики допринос квалитету високог образовања. Сматрам да квалитетан професор не може бити без оваквог искуства, прилике да водите дебату са људима који имају и већа достигнућа од вас!“
НА ЛИСТИ ЗА КОНТРОЛУ КВАЛИТЕТА ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА
А њеним достигнућима, рекли бисмо, не назире се крај, с обзиром да је, уз низ одавно стечених референци, ове године постала и стручњак за акредитацију контроле квалитета високошколских установа у РС и БиХ, конкуришући на званичан допис Агенције за развој високог образовања и осигурања квалитета БиХ – Хеа, упућеног свим високобразовним установама. Испунивши строгу конкурсну процедуру, Агенција ју је уврстила у листу стручњака. Стављањем себе на листу за акредитацију, изнова је истакла и установу у којој ради.
„Досљедно пратим морална начела и посао људски обављам, уз стални напредак и укључивање у академску мобилност, која се и оцјењује кроз акредитацију, а коју сама градим. Управо захваљујући тој мобилности, Агенција ме и уврстила у листу стручњака, а уз моје име, звање и област којом се бавим, стоји и моја матична установа. Стицање звања стручњака за акредитацију за мене представља важан професионални искорак, али и личну потврду посвећености унапређењу квалитета високог образовања“, наглашава професор доктор Андријана Мркаић Атељевић.
Захваљујући акредитацији убудуће може бити члан комисија за акредитацију других установа или факултета из њене области у РС и БиХ.
„Конкурс за акредитацију свим факултетима достављен је крајем 2024. године, а захтијевао је испуњење одређених критеријума: велики број научних радова, њихов квалитет, гдје су објављени, цитираност, академску мобилност, конференције. У фебруару ми је јављено да сам прошла и услиједиле се двије теоријске обуке – упознавање са законским оквирима, са фокусом на Закон о високом образовању РС и БиХ те упознавање са стручном терминологијом и досадашњом праксом из акредитовања. Процес акредитовања подразумијева контролу квалитета високобразовних установа, приватних и државних, и универзитета и факултета појединачно, а за резлтат имамо: акредитацију високошколских установа и акредитацију студијских програма, при чему постајемо стручњаци и за једно и друго. Акредитација обухвата 10 критеријума и велики број подкритеријума, а обавља се на језику на којем се изводи настава. Практичну обуку обавила сам у Сарајеву средином маја, а кроз различите симулационе вјежбе, поред осталог, праћена је и наша способност да владамо ситуацијом“.
Процес акредитације одвија се у сарадњи ресорног министарства за високо образовање са Агенцијом Хеа, на чији приједлог се и формира листа стручњака Комисије за акредитацију неке високошколске установе.
„Све је транспарентно и не постоји могућност утицаја на комисију, а акредитације се додјељују на пет година, након чега је високошколска установа дужна да покрене реакредитацију, односно исправи евентуалне примједбе по основу 10 главних критеријума. Оцјене су описне и осим акредитовања установе, исходи могу бити и упућивање писма очекивања на период од једне до двије године да би се исправили недостаци, те рјешење о одбијању акредитације, ако је више од половине критеријума оцијењено као неиспуњени или дјелимично испуњени“.
Поред подизања квалитета високог образовања на што виши ниво, циљ акредитовања, напомиње, је и обезбјеђење академске и мобилности студената, њихова укљученост у избор тијела на факултетима, резултати студената након стицања дипломе, као и креирање нових студијских програма факултета у сарадњи са потребама тржишта рада.
.jpg)
