
У саобраћајним незгодама у Републици Српској, од јануара до септембра ове године, повријеђено је 26 возача лаких личних електричних возила, од којих је 16 било млађе од 18 година. Подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске упозоравају на ризике употребе електричних тротинета, посебно међу дјецом и младима, али и отварају питање њихове безбједне употребе на улицама Требиња.
Од укупног броја повријеђених, седморо је задобило тешке, а 19 лакше тјелесне повреде. Посебно забрињава чињеница да је међу тешко повријеђенима шесторо дјеце и малољетника узраста од седам до 17 година.
Иза ових бројки стоји озбиљно упозорење да електрични тротинет није обична дјечија играчка, већ превозно средство чија употреба подразумијева познавање и поштовање саобраћајних прописа.
Према подацима МУП-а, од 10.161 возача који су у посматраном периоду проузроковали саобраћајне незгоде, њих 24 управљала су лаким личним електричним возилом, што чини око 0,24 одсто. Иако је њихов удио у укупном броју возача који су проузроковали незгоде релативно мали, број повријеђених малољетника свакако заслужује пажњу.
Шта кажу прописи, а шта пракса?
Према важећим прописима, лаким личним електричним возилима прве и треће класе могу управљати лица са навршених 12 година, док је за другу и четврту класу потребно више од 14 година и одговарајуће познавање саобраћајних прописа.
Возила прве и треће класе користе површине намијењене пјешацима, уз ограничење брзине на шест километара на час, док се возила друге и четврте класе крећу бициклистичким стазама и коловозом, уз прописано ограничење брзине до 25 километара на час.
За возаче друге и четврте класе обавезна је и закопчана заштитна кацига, а прописане су и идентификационе исправе и ознаке за возила.
Казне за одређене прекршаје износе од 100 до 300 КМ.
Међутим, питање није само шта закон прописује, већ колико су корисници ових возила упознати са својим обавезама и колико их досљедно поштују.
Требиње – питање одговорности, а не само контроле
Ова тема посебно је значајна и за Требиње, град у којем су пјешачке зоне, тротоари и градска шеталишта важан дио свакодневног живота.
Иако у објављеним подацима МУП-а није наведено колико се незгода са електричним тротинетима догодило на подручју Требиња, постоје разлози да се о њиховој употреби говори превентивно, прије него што статистика постане повод за забринутост.
О проблему је раније говорио и Драган Пејдо, командир Полицијске станице за безбједност саобраћаја Требиње, који је у изјави за РТРС указао на неправилно кретање возача лаких електричних возила по коловозу и тротоарима, непрописно скретање, престројавање и одузимање првенства пролаза.
То су конкретни саобраћајни ризици, а не само питања возачке културе.
Зато се с правом може поставити питање колико су млади возачи у Требињу упознати са правилима, да ли родитељи знају под којим условима њихова дјеца смију управљати електричним тротинетима и колико се пажње посвећује едукацији.
Одговорност се, међутим, не завршава на младим возачима. Родитељ који дјетету омогући коришћење електричног тротинета мора бити свјестан да уз куповину возила долази и обавеза да дијете научи како да безбједно учествује у саобраћају.
Закон предвиђа и одговорност родитеља или старатеља у одређеним случајевима када дијете млађе од 14 година почини прекршај због пропуштања дужног надзора.
Превенција прије статистике
Електрични тротинети могу бити практично и корисно превозно средство. Нема разлога да се њихова употреба унапријед осуђује, нити да се сви возачи представљају као неодговорни.
Али постоји разлог да се инсистира на поштовању прописа, прилагођавању брзине, пажљивом кретању у близини пјешака и одговорности према другим учесницима у саобраћају.
За Требиње би зато било корисно да јавности буду доступни прецизни подаци о броју незгода и прекршаја у којима су учествовала ова возила, као и информације о превентивним активностима полиције и образовних установа.
То би омогућило да се о проблему говори на основу чињеница, а не претпоставки.
Јер 26 повријеђених возача у Републици Српској, међу којима 16 малољетника, нису бројке које треба драматизовати, али ни олако заборавити.
Требиње не мора чекати сопствену забрињавајућу статистику да би се озбиљно говорило о безбједности електричних тротинета.
У саобраћају је увијек боље упозорити на вријеме него накнадно тражити одговор на питање да ли је несрећа могла бити спријечена.
