Емилија Пикић
Требињка Емилија Пикић је у свијет атлетике ушла са својих десет година и краљицу спортова је пустила у сваку пору свог бића. Амбициозна и спремна на сва одрицања зарад спорта који воли, није јој тешко да усклади све своје обавезе јер, чини се, атлетика јој даје неопходну снагу да преброди све препреке.
Тако је данас Емилија седамнаестогодишњакиња која ниже успјехе и са такмичења се ријетко кући враћа без медаље. Поред тога што је веома успјешна атлетичарка пред којом је засигурно свијетла будућност у спорту, одличан је ученик средње медицинске школе у нашем граду.
Балканско првенство у Марибору
„Све је почело као забава и игра, а онда је у једном тренутку достигло много виши ниво. Уозбиљила сам се и потпуно се посветила атлетици, на сваком тренингу и такмичењу дајем свој максимум па су тако и резултати све бољи. Атлетика има бројне дисциплина и свако може да пронађе ону која му највише одговара. Моја прва дисциплина је било трчање. Ипак, тренери су схватили да је моја снага на много већем нивоу него брзина те сам пребачена на техничке дисциплине. Тако сам почела да радим скок удаљ. Затим сам се опробала у троскоку и с обзиром да ми он најбоље иде постао је моја примарна дисциплина“, прича нам Емилија, чланица Атлетског клуба „Требиње“.
УЗБУЂЕЊЕ КОЈЕ СЕ УРЕЗАЛО У СЈЕЋАЊЕ
„Када сам имала једанаест година ишла сам на такмичење у Бар и освојила своје прве двије медаље, друго мјесто из скока удаљ и треће у трци на 60 метара. Сјећам се тог узбуђења и те среће. Осјећала сам се као да је цио свијет мој кад сам стала на постоље са медаљама око врата. Увијек сам маштала о томе и кад се то десило спавала сам са њима“.
Да је Емилија чврсто ријешила да буде једна од најбољих потврђује и чињеница да тренира сваки дан и да не постоји довољно добар разлог за пропуштање тренинга. Свјесна је да таленат представља минимум за успјех, а да су кључни рад, дисциплина и упорност. Јер, каже, таленат је лијепо имати и потребан је, али уколико нисте упорни и не трудите се довољно, таленат је немоћан. Сигурна је, све се може постићи ако дате свој максимум па тако не сумњамо да на атлетској стази управо то и ради.
Емилија са свјетском првакињом Иваном Шпановић
Иако физички апсолутно спремна, истиче значај и психичке спремности, јер без склада између то двоје, резултати би изостали.
„Троскок је тешка дисциплина у којој се лако може повриједити па је неопходно много снаге и концентрације да би се извео како треба. Заправо, колико је важна физичка спремност толико је битно да нема неких психичких баријера. Ипак, много је теже пребродити психичке блокаде него физичке. Зато, прије сваког скока, себи објасним да морам да се смирим јер сам се спремала за ово и управо тим разговором увијек побиједим евентуалну трему“, каже ова перспективна дјевојка.
НАЈДРАЖЕ У КОЛЕКЦИЈИ
Емилија Пикић је дјевојка која само ниже успјехе, а за сваку медаљу је вежу посебне емоција и сјећања на дружења, стечена пријатељства, али и искуства. Ипак, као најзначајнију издваја државно злато из троскока у јуниорској и сениорској категорији. Како истиче, та медаља је нешто за шта је тренирала са циљем да буде прва јер је то највећа титула коју може да добије у нашој држави. Не крије, драго јој је што је успјела да оствари свој сан. Поред државног злата, Емилија као један од највећих успјеха издваја улазак у репрезентацију и одлазак на Балканско првенство.
„Улазак у репрезентацију је био оно за шта смо тренирали и била сам заиста поносна што смо успјели. Не само да сам оборила норму него сам ушла и у најбољих осам којима је држава финансирала одлазак на такмичење. То је огромна сатисфакција. Од мене се нису очекивали велики резултати јер је протекле седмице било доста такмичења, али само такмичење је било дивно искуство и потпуно нов доживљај за мене. Заиста сам поносна што сам се такмичила за репрезентацију и што сам имала то искуство јер вјерујем да је ово увод у сљедећу сезону која ће сигурно бити далеко боља“.
Емилија подвлачи да је велика подршка коју добија од своје породице само вјетар у леђа који је гура да буде боља и упорнија. Ипак, свјесна је да без тренера Весне и Драгана Томића и њихове безусловне подршке ни резултати не би били тако бриљантни. Кроз осмијех каже да они најбоље знају колико је трема лако савлада па раде са њом и на психичкој спремности прије такмичења. Но, истиче Емилија, некада је довољно само то што зна да је они гледају са трибина да би резултат био одличан.
Првенство БиХ за јуниорке, Емилија са тренером
„Сваке године сам психички све спремнија. Чини ми се да, како сам старија, све боље схватам себе и сам процес тренирања и такмичења па је тако и трема све мање присутна. У посљедње вријеме ме јако привлачи психологија као наука, волим да читам психолошке књиге и помажем људима у том смислу. Мислим да је сваки проблем рјешив уколико му се приступи на прави начин. Тако да, рекла бих, поред атлетике, моја љубав је и психологија и у будућности себе видим као психолога који помаже људима да преброде своје психичке баријере“.
Рекли бисмо, Емилија је тек направила први корак како би се пробила у свијет атлетике, а велике ствари је тек чекају како у спорту тако и у свему што замисли. Јер, како је сама рекла, упорност и љубав су кључ успјеха, а она их сасвим сигурно посједује.
.jpg)
