На позив Друштва за српски језик и књижевност Kраљево, Народна библитека Требиње недавно је пригодним предавањем, изложбом и пројекцијом документарног филма у овом граду представила живот и стваралаштво великог српског пјесника Јована Дучића, на манифестацији „Kнезу српских песника у част - Јовану Дучићу”, која је приређена поводом 80 година од пјесникове смрти.
Предавање на тему “Kњижни фонд визионара и кнеза српских пјесника, прозор у свјетску културну баштину“, изложба „Из личне библиотеке Јована Дучића“, као и пројекција документарног филма „Легат Јована Дучића - с кнезом кроз Требиње“ изазвали су велику пажњу тамошње јавности.
„Посјетиоци су били задивљени садржајем личне библиотеке Јована Дучића, који је био изузетно образован, жељан знања, жива енциклопедија. Нису ни слутили какво благо посједујемо – 5500 књига и 1200 серијских публикација и то на 12 страних језика из лијепе књижевности, историје, права, политике и филозофије, умјетности, религије, теологије, етике, естетике, медицине, архитектуре, астрономије", каже за емисију "Благо цара Радована" Љиљана Нинковић, библиотекар у овој установи културе, која је одржала предавање и припремила изложбу, заједно са колегом Срђаном Чабрилом.
Она подсјећа да су најстарије књиге у легату на италијанском језику –“Kоментари о најпознатијим мјестима у Европи” Лодовика Гвичардинија из 1565. године и “Бесни Орландо” Лудовика Ариоста из 1573. године.
"Занимљиво је да су у Дучићевом легату и одређени бројеви ’Гласника Друштва србске словесности’ и ’Гласника Србског ученог друштва’ (претече данашње Српске академије наука и умјетности) које нема ни Народна библиотека Србије, имамо, рецимо, и 18 томова Шекспирових дјела на француском језику, све примјерке часописа ’Зора’, који је Дучић уређивао са Ћоровићем и Шантићем или драгоцјене монографије Ел Грека, Реноара, Ивана Мештровића... Не чуди што су многи посјетиоци у Краљеву изразили жељу да дођу у Требиње и посјете Народну библиотеку Требиње и Дучићев легат“, наводи Нинковић.
Наш саговорник истиче и родољубље великог спског пјесника, које се, поред несумњивих дипломатских заслуга, огледа и у његовој спремности да помогне обичним људима Требиња и Херцеговине.
„То се нарочито види из његове преписке. У једном писму, рецимо, читамо да његово родно Требиње тражи помоћ за набавку садница, а у другом га његов пријатељ моли да му позајми капут за одбрану докторске дисертације у Паризу. Немамо само писма у којем га моле за помоћ већ и она у којем му захваљују – што им је запослио дјецу, обезбиједио премјештај у служби, платио штампање књига. Тако му, поред осталог, мјесни уред у невесињском селу Братач захваљује што је издејствовао кредит код Министарства просвјете за реновирање школе и одређену суму новца коју је краљ поклонио у ове сврхе. По изводима са банке види се да је сваког првог у мјесецу слао новац за школовање двјема унукама свога полубрата, издржавао је и сестричну, која је остала удовица... Чим је Дучић сачувао сва та писма, све је то њему много значило“, сматра Нинковић.
Она подсјећа да Дучићев легат није мртав фонд већ је доступан свим поштоваоцима лика и дјела кнеза пјесника, уз одређене услове.
„Дучичев легат је отворен сваког радног дана, од 7:30 до 19:30 часова. Kњиге и публикације се не могу износити јер су старе и драгоцјене. Морамо се похвалити да је, као први поступак такве врсте у РС, дио књижног фонда стерилисан у мају ове године захваљујући напорима менаџмента наше установе, а у току је сложен процец дигитализације овог јединственог легата, који је 2004. Године проглашен покретним културним добром од изузетног значаја“, истиче Нинковић.
На иницијативу директора установе, Милосаве Супић Вуковић, додаје, ускоро ће представљање живота и стваралаштва Јована Дучића бити организовано у свим библиотекама источне Херцеговине, а одговориће се и на позиве за нова гостовања у Србији – у Kрагујевцу и Ваљеву.
Разговарала Влатка Мусић.