У ери у којој нам је доступно све, као да нешто ипак недостаје па није чудно да се непрекидно говори о значају очувања здравља преко намирница које конзумирамо, њиховој исправности и заштити, од сјемена до крајњег производа. Како правилно узгојити, али и припремити и третирати земљиште и пољопривредне културе, постало је императив данашњице. И када се учини да је то нешто што свако ко се бави пољопривредом зна, ипак не треба занемарити науку и струку. Нарочито ако савјети и знања долазе од некога ко је одличне теоријске темеље усавршио практичном примјеном у великим корпоративним компанијама, попут наше суграђанке Хајдане Мркаић, инжињера за заштиту биљака.
Захваљујући доброј подлози из хемије и биологије у требињској гимназији, како нам каже, уписала је Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, смјер Фитомедицина – научна област која проучава здравље биљака и заштиту од разних штетних организама и фактора. Студије је завршила 2014. године и као један од бољих студената остала у Новом Саду, не желивши да пропусти прилику да знања примијени и у пракси.
Са изразитим смислом за естетику, истраживачке и креативне природе која тражи да се развија, упоредо је завршила и сарајевску IT академију, стекавши звање 3Д дизајнера - 3D Design&CAD, што јој омогућава да, осим унутрашњег дизајна, ради планирање вртова и зелених површина, визуализацију пројеката, рендеровање, 3Д моделовање, попут креирања намјештаја, индустријских производа, амбалаже, као и лого дизајн и брендирање. Деценија каријере у великим пословним системима у Србији те хрватском и црногорском приморју, била је немјерљиво искуство па отуд и њена способност да на јединствен начин спаја науку са креирањем простора и зелених површина у реалном окружењу.
„Радећи у три корпоративна система, имала сам прилику да будем укључена у секторе маркетинга и продаје, стручне подршке, одржавање и дизајн зеленила као и оперативни дио у луксузном ресорту. То ме је изградило у пословном смислу и омогућило ми да стекнем несвакидашње искуство“, каже нам Хајдана.
Могућност да теоријска знања примијени било је оно што сваки студент сања и чему се нада од момента када постаје бруцош до стицања дипломе. Нарочито када је ријеч о науци која сама по себи не може и не смије да стагнира.
„Када сам уписала студије, нас је тада било око 300 студената на Пољопривредном факултету, а водила нас је старија гарнитура професора. Тражили су максимум и у знању и у стручној пракси и са факултета смо излазили заиста спремни за рад. Моје прво пословно искуство било је у грчкој Шећерани у Војводини, као стручна подршка у планирању заштите парцела произвођача шећерне репе гдје сам, бавећи се Исо стандардима производње стекла и Хасап сертификат. Потпуно нова знања омогућила ми је хемијска кућа „Агросава“, која производи своје пестициде, хибриде кукуруза и фолијарну прихрану. Била сам задужена за сектор маркетинга на подручју Јужне Бачке и Новог Сада. Веома занимљив теренски посао као маркетинг референт. Најзначајније је да је све било везано за струку и пружило ми значајну прилику у озбиљном пословном свијету“.
Вјештине и знање, усавршила је и у црногорском ресорту „Порто Монтенегро“ у landscaping сектору, на позицији асистент менаџера у одржавању зеленила. Једној посве другачијој причи, из које је, инвестирајући у знање, из себе опет извукла максимум. Све то, навело ју је да се врати у Требиње и у свом граду допринесе у ономе у чему је најбоља – заштити биљака и пољопривредних култура.
НАУКА И ДИЗАЈН У САВРШЕНОМ СКЛАДУ
„Волим унутрашњи дизајн, а радећи у Порто Монтенегру научила сам много о украсним биљкама, које нисмо изучавали на факултету а које успијевају на нашим подручјима. Управо тај домен рада и моја вјечита љубав према цртању и естетици, одвели су ме у смјеру 3Д дизајна. Кроз програме у којима цртам данас могу направити неколико верзија екстеријера и ентеријера са различим врстама биљака. Уз то, искуство у одржавању зеленила примјењујем и кроз струку. И фитомедицина и дизајн су иновативни и пружају разноврсне могућности, за које се надам да ћу имати прилику да их поново реализујем и у пракси“.
Иако тренутно без посла, њена стручност и постигнућа у великим компанијама, сугеришу да је Хајдана тимски играч који одлично зна како да од теорије направи много више у пракси и, најважније, науку приближи обичном човјеку.
„Циљ фитомедицине је очување здравља биљака, повећање приноса и производње квалитетне и безбједне хране. Истражује болести које узрокују гљиве, бактерије, вируси и други микроорганизми и проучава штеточине - инсекте, гриње, нематоде, које могу оштетити биљке и смањити принос. Посебна пажња се посвећује коровима - хербологија, који конкуришу гајеним биљкама на воду, свјетлост и хранљиве материје. Ту, првенствено говоримо о пестицидима. Инсектициди сузбијају инсекте, хербициди корове а фунгициди патогене - болести изазване микроорганизмима. Говоримо о токсичним препаратима, који уз правилну примјену, прописаним дозама и уз поштовање каренци, дају велики значај у хемијској заштити биљака. Начини дјеловања пестицида могу бити превентивни када дјелују прије напада штетника, куративни – када се већ јавила болест и ерадикативни – спречавају даље клијање спора и будуће нападе на здраву биљку“, објашњава овај инжињер за заштиту биљака.
Сходно нашем поднебљу и богатству биљним културама, подсјећа, први корак ка унапређењу процеса пољопривредне производње у прољеће креће са правилним провођењем превентивних мјера током зимског орезивања биљака. Примјена ‘’плавог’’ прскања, наглашава, значајно припрема биљке за предстојећу вегетацију.
„Биљка никад не лаже и увијек покаже стање какво јесте, зато је важно припремити здраве саднице, чисте и незаражене, уклонити осушене и заражене гране као и биљне остатке које могу бити извор заразе. Циљ’’плавог’’ прскања, односно употреба било ког облика бакра уз минерално парафинско уље или оквашивач у ствари је борба против презимљујућих форми штеточина. Уз адекватне агротехничке и помотехничке мјере - резидба, припрема земљишта, прихрана, ђубрење, наводњавање, омогућавамо правилан раст и развој биљака током цијеле године. Приликом ђубрења, битно је да у земљиште унесемо довољно хранљивих материја, како бисмо их биљкама обезбиједили у довољним количинама. Примјена фолијарне, односно прихрана преко листа, може надомјестити дефиците, уколико се јаве у наредним фенофазама биљака“.
С обзиром да фитомедицина велики акценат ставља на здрав и квалитетан род и безбједне намирнице, као најважнији савјет произвођачима, напомиње правилну примјену средстава за заштиту биљака и придржавање препоручених доза. У том смислу, издваја и неке од највећих изазова у заштити биљака.
„Први настаје када инсекти, патогени и корови постану резистентни на дејство пестицида, што захтијева кориштење пестицида који припадају другачијој хемијској групи једињења. Поред тога, изазов чине и евидентне климатске промјене. Када имамо доста кишовитих дана заредом, то ствара идеалне услове за ширење гљивичних оболења јер киша и вјетар лако преносе патогене са биљке на биљку што убрзава инфекцију. Стална влага погодује стварању пламењаче, пепелнице и трулежи коријена код воћа и поврћа. Са друге стране, дужи низ сушних дана може ослабити физиолошке процесе у биљкама, попут фотосинтезе, дисања, затварања стома и транспирација, што доводи до увенућа биљака. Климатски фактор зна бити озбиљан проблем, нарочито влага која представља пријетњу за стварање трулежи коријена, због чега је важно да се земљиште просуши. За заштиту биљака важан је и блок-третман, односно сплит-апликација, гдје користимо различите ефикасне препарате у размацима 7 до 10 дана. Може се, такође, десити дефицит микроелемената у земљишту, што биљка покаже симптомично и онда је битна фолијарна прихрана преко листа, када користимо течна ђубрива у комбинацији са више микроелемената“.
ПОСТУПАТИ ПО ПРАВИЛИМА СТРУКЕ
„Најквалитетнија сјемена произведена су у лабораторијским условима у Научним институтима, какве ми имамо у Бањалуци, Београду, Новом Саду и најбоље би било сјеме купити управо ту. Друго је Пољопривредни факултет јер уско сарађују, а трећа опција Пољопривредна апотека. Можда су саднице скупље, али су сигурно поузданије. Сјемена са пијаце, са друге стране, могу бити заражена, што се голим оком не види. Приликом радова у башти требамо бити савјесни и ако неко у близини има пчеле препорука је да се користе пестициди који за њих нису штетни, као на примјер Мовенто од Bayerа. Важно је нагласити да прекомјерна примјена пестицида, може знатно да утиче на квалитет земљишта у смислу да се јаве резидуе истих. Оне се, у зависности од водно-ваздушног капацитета и пропусности земљишта, теже испирају. Зато је потребно редовно праћење и мониторинг штеточина, придржавати се правилног размака између биљака и у редовима, као и оптимално наводњавање. Што се тиче ђубрења, препоручљива је комбинација минералних и природних ђубрива, а током љета фолијарних, за стресне, односно сушне услове, на примјер Мегафол. Уколико се раде блок третмани тј. сплит апликација, препоручљиво је мијењати активне материје у пестицидима, како се не би јавила резистентност. За све пољопривредне радове постоје одређени начини како се изводе, а најважније је држати се упутстава. Ако се прати тачно што каже струка неће бити грешке“.
Сходно великом броју сунчаних дана у години, пољопривреда у Херцеговини, истиче, има ту предност што немамо појаву нових болести и инсеката, изузев ријетко, приликом увоза страних сорти. Због природних предиспозиција, сматра, није је тешко модернизовати.
„Може се унаприједити кроз комбинацију модерне технологије, едукацију и повезивањем произвођача са тржиштем. Било би корисно увођење савремене механизације, система наводњавања - кап по кап и дигитално праћење парцела. Затим, огледна поља, едукација произвођача о правилној примијени пестицида, о биолошкој заштити и органској пољопривреди, избор отпорних сорти, побољшање инфраструктуре и томе слично“.
Са колегама у хемијској кући "Агросава" Нови Сад
Говорећи о заступљености ове научне области у Републици Српској и БиХ, каже да прати европске и свјетске токове, који ипак све више пажње посвећују биолошкој заштити биљака и органској пољопривреди.
„Ријеч је о препаратима који се заснивају на корисним бактеријама и природним непријатељима штеточина и патогена, умјесто хемије. На примјер, корисни инсекти – бубамаре које се хране лисним вашима, затим микроорганизми – бактерије и гљиве које су антагонисти болести. Овим се смањује употреба хемијских препарата. У вези са тим популарна је и органска пољопривреда, дигитално праћење усјева и парцела уз помоћ дронова, прецизна пољопривреда и слично. Фитомедицина у БиХ је присутна, заправо пратимо прилагођавање европским стандардима, али треба радити на јачању пољопривреде као примарне дјелатности отварањем лабораторија за анализу земљишта и организовањем едукација пољопривредних произвођача. У Требињу ме радује приличан број оних који желе да се посавјетују са агрономом и унаприједе пољопривредне дјелатности, на корист цијеле заједнице“, наглашава Хајдана Мркаић.
Наука неупитно тражи вријеме, али уз некога ко зна како да сву комплексност поједностави, врло брзо може дати резултате. Хајдана Мркаић и њена тежња да фитомедицину смјести у дугорочне оквире херцеговачке пољопривреде, примјер су како знање и пракса могу савршено да комуницирају. Посебно на пољу заштите пољопривредних култура Херцеговине, али и едукације произвођача о средствима и начинима која се у те сврхе користе. А уз дизајнерска и искуства у одржавању зеленила и украсног биља, које примјењује и кроз ову научну област, отвара врата и ка савременим производним процесима. Зато вјерујемо да њено вријеме за свеобухватни приступ пољопривредним културама и заштити биљака на нашем, по много чему благородном поднебљу, тек долази!
