Eрa технолошког напретка донијела нам је многе бенефите, али нас је у погледу бављења физичком активношћу толико уназадила да се ми, у свакодневном животу, скоро и не сусрећемо са физичким напорима. Тако, неријетко користимо лифт умијесто степеница, шетњу смо заменили вожњом аутомобила, све тешке физичке послове умjесто нас, за одређену новчану накнаду, обавља неко други те се чини да је рекреација данас битнија него икада када сагледамо колико се мало крећемо обављајући свакодневне активности.
Физичка активност не смије да буде краткорочна одлука
„Требиње је град који нам нуди велики број могућности за бављење физичком активношћу и, чини се, Требињци те активности и упражњавају. Природа која нас окружује даје људима многобројне опције за рекреацију од шетње, трчања, вожње бицикла па до планинарења и било би поразно да те природне садржаје не искористимо“, слажу се Маја Ножица, спортски тренер и Милан Јанковић, директор ЈУ Требињеспорт.
Поред многобројних природних ресурса које Требиње пружа за рекреирање, оно заиста има и бројне спортске клубове, теретане и фитнес центре који пружају могућност да изаберемо која активност нам највише одговара. Најбоље је, започиње причу Маја, кад се човјек сам пронађе у одређеном виду рекреације. Најбитније је, каже, да уживамо у активности којом се бавимо јер, у супротном, не постоји то што ће вас довољно мотивисати да се покренете.
Маја се кроз осмијех присјећа Београда и својих почетака као спортски тренер. И тада, прије 15 година, каже, сала је била пуна, а свијест људи о томе колико је битно бавити се физичком активношћу је била изузетно висока.
„С обзиром да је спортска рекреација активност која се упражњава у слободно време, заиста ми је интересантно да нам је данас, у односу на пре 15 година, оно украдено од друштвених мрежа тако да мислим да су људи изгубили свест о добробитима које нам пружа физичка активност. Данас, људи ће се пре определити да своје слободно време проведу користећи друштвене мреже уместо да обуку тренерку, обују патике и учине нешто добро за себе“, прича Маја Ножица и истиче да су Требињци придавали велики значај физичкој активности и прије 10 година, када је тек почела да ради у нашем граду.
Једна од највећих заблуда је, наставља причу Маја, да године представљају препреку која нас спријечава да се бавимо физичком активношћу. Ако је човјек здрав, посебно истиче спортски тренер, никада није стар да се покрене и посвети себи.
Маја Ножица, спортски тренер у Фитнес клубу "Cor"
„Без обзира да ли постоје физичка ограничења прилагођена физичка активност мора да постоји. У природи човека је да се креће. Наше рођење је везано за кретање и требало би све више да се крећемо јер нас оно чини здравим и виталним за живот. Докле год можемо да се покрећемо осећамо се и ментално снажним. Оног тренутка кад изгубимо могућност да бринемо о себи, постајемо и ментално рањиви и крхки. Управо то нам показује колико је једна од наших основних људских потреба заправо потреба за кретањем“, ријечи су Маје Ножице која са осмијехом на лицу истиче како је посебно поносна на то што у њен фитнес центар долазе и особе које имају преко 60 година и показују да је све могуће ако постоји воља.
УПОРНОСТ ВРИЈЕДНА ДИВЉЕЊА
„Није реткост да старије категорије тренирају и најчешће посећују пилатес и јогу. Наравно да има и оних који су се бавили читав живот спортом па су се, након краће паузе, прикључили тренинзима, али има и оних који нису никада тренирали и сад су одлучили да учине нешто за себе и посвете се свом изгледу и здрављу. Код мене тренирају жене које имају и више од 60 година и морам да признам да су оне фантастичне. Достигле су тај ниво кондиције да им и младе девојке могу позавидети на физичкој спремности. Лакоћа са којом изводе одређене покрете и положаје заслужује сву пажњу, њихова упорност је вредна дивљења“, прича Маја Ножица, а не крије колико је поносна на своје вежбаче.
Маја посебно истиче да је све могуће, али да је најважније поштовати сопствена физичка и здравствена ограничења. Основни принципи рекреативног тренинга су, наставља, сигурност, континуираност и умереност тако да, докле год је тренинг конципиран тако да постоји и тежа и лакша варијанта вежбе, могуће је пратити га.
Почела је нова година, а са њом је дошло и вријеме за отварање нових животних поглавља, за нове циљеве и одлуке. Чињеница је да је ово период године који свима, па и нашим суграђанима, представља прави период за нове почетке и циљеве па тако једна од одлука буде и да се након празника покрену и смршају. Међутим, истиче Маја, често се то заврши неуспјешно јер је физичка активност стил живота, а не краткорочна одлука. Добробит коју пружа физичка активност ћемо осјетити тек кад је уврстимо у наше свакодневне активности.
„Неретко се људи правдају како немају времена да вежбају, али то је само изговор јер се иза свега крије лењост и недостатак мотивације. Ако обратимо пажњу на то како је протекао један наш дан схватићемо да, поред свих дневних обавеза због којих наводно немамо времена за вежбање, заиста много времена проводимо гледајући друштвене мреже. Много би корисније било да то време уложимо у себе и очување свог здравља кроз бављење физичком активношћу. Мислим да нема већег улагања у себе од тог и ништа нам не може надоместити тај осећај који имамо у себи након што постигнемо неки од циљева. Безброј пута ми се десило да ми дођу људи на тренинг са речима како су толико уморни да им се није долазило, али кад заврше тренинг осећају се много боље и имају потребну енергију да заврше оно што су одложили“, прича нам Маја и каже како је заиста фасцинантно то да има људи којима и сва прича о томе колико је физичка активност добра за наше здравље неће бити довољан мотив да се покрену. Зато је, наставља, мотиве потребно тражити негдjе дубље у себи и борити се против сопствених слабости јер јачајући своје тијело, јачамо и свој карактер.
ЉУДСКО ТЕЛО ТРЕБА ДА ИЗГЛЕДА ЗДРАВО
„Млади људи су све чешће изложени агресији кад је у питању физички изглед. Људско тело не треба да изгледа пластично и вештачки како се то дананас пласира, оно треба да буде здраво. Основни циљ бављења физичком активношћу је да можемо да се крећемо без икаквих ограничења, а то да ли имамо неколико килограма више или мање је заиста небитно у односу на одсуство болова приликом кретања. Гледајући све што се пласира на друштвеним мрежама, млади неретко постављају себи циљеве који су нереални. Кад схвате да не долазе до резултата какав су очекивали, демотивишу се и одустају од тренинга. Зато је важно младим људима сугерисати да човек није само тело већ да има безброј других, важнијих, карактеристика које, итекако, може развијати кроз бављење физичком активношћу“, указује Маја на све већи утицај друштвених мрежа на омладину, и то негативан утицај.
Има и оних који на тренинге долазе, наставља, након што су почели да осјећају неке од посљедица које доноси недовољно бављење физичком активношћу. Најчешће су то болови у леђима, кољенима, куковима или врату, али и гојазност. Као посебну бенефит физичке активности, овај дугогодишњи тренер истиче јачање самопоуздања, стварање осјећаја сигурности, али и емоционалну стабилност.
„Највећа мотивација и сатисфакција, мени лично, управо су људи који су са мном у сали сваки дан, као и њихово задовољство и континуитет који одржавају уназад десет година. Резултати, који су за њих велики, највећи су ми покретач јер знам колико су срећни кад упореде шта су могли кад су почели да тренирају и колики им је био капацитет и шта све могу сада“, закључује Маја.
Милан Јанковић, директор ЈУ Требињеспорт, слаже се са ријечима Маје Ножице како је дигитална технологија ушла у наше животе и одузела нам велики дио слободног времена које смо користили за бављење физичком активношћу. Ипак, Требињци нису потпуно одустали од рекреације и бриге о свом, како физичком изгледу, тако и здрављу. Истина је, каже директор спортске дворане, број посјетилаца се значајно смањио, али у Требињу има безброј могућности да се покренемо и учинимо нешто за себе и, колико примјетим, Требињци радо користе све природне капацитете које им њихов град и окружење пружају.
Требињци и даље користе спортску дворану за рекреативно играње фудбала
„Када говоримо о рекреативним капацитетима спортске дворане ту су теретана, стони тенис и термини који се изнајмљују за играње фудбала или кошарке. Међутим, чини ми се да су се раније много више термини користили за рекреативно играње фудбала и кошарке. И данас постоје термини средом и недељом који су предвиђени за те активности, али се сад често дешава да људи не могу да се скупе за рекреативно играње фудбала па откажу термин, а исто је стање и са кошарком. Сигуран сам да је улазак дигиталне технологије у наше животе допринијео томе да се све мање рекреирамо. Међутим, има велики број отворених игралишта широм града који се итекако користе“, прича Милан Јанковић о својим запажањима.
Према ријечима Јанковића, теретану у спортској дворани користе углавном професионалци који тренирају у спортским колективима док рекреативци много више користе модерније и опремљеније теретане. Ипак, оно што је заиста примјетно, наводи Јанковић, Требињци се све више баве тенисом.
„Тенис је заиста фина рекреација јер су потребне само двије особе да бисте се добро ознојили и да вам се сваки мишић умори. Очигледно је да је тенис, на нашим просторима, постао популаран захваљујући великом Новаку Ђоковићу и примјетно је да на сваком тениском терену у граду имате тениске рекреативце. Поред тениса, одличне рекреације су пливање и трчање, и мислим да су се изградњом затвореног базена, Града сунца и тартан стазе на стадиону Полице стекли савршени услови за рекреативно пливање и трчање. Без обзира коју врсту рекреације волимо, увијек је битна мотивација. Додуше, велики проблем спортова који нису колективни је управо недостатак групе да те мотивише и гура напријед. Једно је сигурно, гдје има воље, наћи ће се и начин“, закључује Јанковић.
