Хљеб испод сача – спој традиције и културе: УКУС КОЈИ ВРАЋА У ДЈЕТИЊСТВО

Радован Парић из Љубиња је игром случаја научио да прави хљеб испод сача. Све је почело у Београду прије десетак и више година. Данас, је овај Љубињац чувар херцеговачке традиције јер хљеб испод сача је управо то, спој традиције и културе нашег крша. И не само то, Радован је и неко ко својом вјештином култ хљеба враћа на наше трпезе као неизоставан детаљ породичног ручка, да замирише дом и окупи породицу.

Припрема хљеба испод сача захтијева стрпљење и вјештину, али је можда најважнији састојак овог хљеба љубав према насљеђу које се генерацијама преноси с кољена на кољено, а Радован је, можда и несвјесно, кренуо стопама својих предака. По сопственом признању, проналази се у овом занату, ужива да се бави овим послом и малим, али сигурним корацима развија свој бизнис. На задовољство свих нас.

„У Београду сам радио као месар, а паралелно ме је зет, који је радио у више ресторана са домаћом храном, обучавао да правим најбољи хљеб испод сача. Када смо схватили да сам спреман за самосталан рад са овим специјалитетом наше традиционалне кухиње, отварам у Београду своју радњу која је радила од 2011. до 2015. године и бавио сам се искључиво производњом хљеба испод сача. Није било лако све постићи и поред два радника која сам имао, али сам се борио да нађем пут до купаца и успио сам. Међутим, како су Србију задесиле поплаве и криза, многе мале продавнице са којима сам сарађивао су се затвориле, а тржиште су преузимали велики маркети, тако да ни ја нисам могао да опстанем. Затим сам радио у Словачкој, Дубровнику и Њемачкој, живот ме је носио на разне стране, и у једном тренутку схватам колико ми је напорно да се свака три мјесеца враћам у Љубиње и опет одлазим. Тако се полако почиње развијати идеја о сопственом бизнису“, прича нам Радован који је свој сан о производњи хљеба испод сача у Љубињу реализовао у априлу 2024. године.

Иако релативно нов произвођач на тржишту, његов хљеб прича сам за себе и успјешно проналази своје вјерне купце које враћа у дјетињство и подсјећа на љепоту домаћег хљеба.

Без обзира колико се чини да је хљеб лако направити, Радован нам говори како је ту много фактора који утичу на квалитет, од брашна и квасца па до временских услова и ћумура.

„Пећ је направљена у три слоја и укупне је дужине 2.8 метара. Првобитан план је био да одједном правим 12 сачева. Међутим, то је велика количина, а не смије да се губи много времена и топлоте приликом стављања хљебова тако да сам ипак одлучио да правим девет сачева одједном, а у сваком ћошку имам помоћну ватру“, прича нам Радован и наглашава да приликом печења користи класичне сачеве пречника 55 до 60 центиметара.

Парић нас радо уводи у свој посао и са великим усхићењем прича своја искуства, али и детаљно нам објашњава процес израде хљеба испод сача да имамо утисак да бисмо га лако и сами могли направити. Међутим, пракса је много тежа па је тако Радовану потребно много рада и труда, али и воље да произведе хљебове које ће свако јутро пласирати купцима из Требиња и Љубиња.

„Прво што урадим кад уђем у радионицу је да припремим пећ и ћумур како би се пећ добро загријала док тијесто буде спремно за даљи рад са њим. За један хљеб ми је потребно око три и по килограма брашна у које је већ стављена со, а затим се додаје узаврели квасац и ручно мијесим. Када замијесим свих девет хљебова за прву туру печења, остављам их са стране како би тијесто нарасло, а ја мијесим другу туру. Тијесто се мора премијесити два пута и тај процес траје око сат и по до два. У том периоду и пећ се ужари и постигне одређену температуру. Када је све спремно и ћумур је изгорио, размакнем жар и на термичке плоче стављамо кукурузне крупице које остану и на доњој страни хљеба дајући му додатну чар“.

Радован истиче да се производња све више повећава и да се полако али сигурно јавља потреба за радником који би, према његовим ријечима, развозио хљебове док би он био задужен само за прављење овог специјалитета.

„На дневном нивоу могу да произведем 27 до 36 великих хљебова који се, након што се охладе, сијеку на осам дијелова тако да је мој капацитет око 200 до 250 хљебова. Један велики хљеб тежи око 5.5 килограма. Када се исјече, ставља се у вакумирку која је термоскупљајућа фолија и на тај начин се хљеб штити од бактерија“, прича Радован.

Истиче да се у свом послу потпуно пронашао, ништа му не пада тешко, а сигуран је да ово не може свако да ради и да ће увијек бити један од ријетких који се бави овим. Међутим, како каже, било би изузетно тешко да нема безусловну подршку брата који му и помаже при паковању.

„Моја визија је да проширим тржиште и понудим хљеб што већем броју потрошача. Кад сам ушао у овај посао, знао сам да цијена мог хљеба не може бити као обичног. Израда хљеба испод сача је много тежа, а сам процес је много захтјевнији, а вријеме потребно да се направи један хљеб значајно дуже. Ипак, знао сам да ћу произвести квалитетан хљеб који ће наћи своје потрошаче. Када су купци препознали да је ријеч о домаћем хљебу из Љубиња, потражња је нагло скочила“.

Иако је изузетно задовољан и свјестан да је његов производ пронашао свој пут до срца купаца, не крије да има и код њега недостатака и слабости које тежи да отклони и тиме још више побољша квалитет хљеба испод сача.

„Хљеб тренутно пакујем у термоскупљајућу фолију на коју лијепим декларацију, али тежим томе да у будућности модернизујем амбалажу и порадим на маркетингу. Иако папир највише одговара хљебу, папирни фишек не може да буде мој избор. С обзиром да сијечем хљеб на осам дијелова, мора бити заштићен од бактерија, тако да планирам да га пакујем у папирни фишек са провидним дијелом“.

Подвлачи, за овај посао је потребно много труда, рада и одрицања, али и непроспаваних ноћи. Међутим, када нешто волите имате и вољу и жељу, а и велику мотивацију за успјех. Прича нам, на почетку је било заиста тешко и чинило се да неће издржати близину ватре и велику топлоту, међутим, сваким даном је било све лакше док није дошао дан када је Радован схватио да је ово дио његовог живота и да не жели ничим другим да се бави.

Како нам појашњава, прави хљебови испод сача су упола мањи од његовог, брже се испеку, али и осуше те је морао да се прилагоди потрошачима и тако је настао љубињски хљеб испод сача већег обима и са више влаге.

„Хљеб испод сача је босанско-херцеговачки специјалитет и препознао сам га као нешто јединствено што би веома лако могло да заживи, посветио сам се томе и свој производ довео скоро до савршенства. Изузетно ми је драго када чујем да људи хвале ово што радим и да им се допада хљеб који правим јер у њега улажем много љубави и пажње“, закључује Радован.

Вјерујемо да ће овај Љубињац својом вјештином, али и искуством и упорношћу тек да развија свој бизнис и да ће његов производ бити све бољи и бољи јер, на концу, како је и сам рекао, хљеб прави са посебном љубављу и пажњом, а сигурни смо, управо ће то бити главни кључ његовог успјеха.