Пратећи извјештаје из Полицијске управе Требиње у 2020. години, ни наше суграђане, а ни Херцеговце уопштено, нису заобишле интернет преваре. Било је ту кривичних дјела преваре приликом интернет куповине, злоупотребе банковних картица, неовлаштеног приступа заштићеном компјутеру, компјутерској мрежи, телекомуникационој мрежи и електронској обради података, али и угрожавања сигурности, прогањања, полног узнемиравања... Како се заштити од тзв. интернет криминала и избјећи све замке које вребају из виртуелног свијета, покушали смо сазнати у разговору са Данијелом Чоловић, инспектором за високотехнолошки криминалитет у Полицијској управи Требиње.

sajber-kriminal.jpg (136 KB)

Које су најчешће врсте интернет превара које биљежите на подручју које покрива Полицијска управа Требиње?

- Од укупног броја пријављених кривичних дјела из области интернет криминалитета, у току 2020. године, на подручју ПУ Требиње, највећи број се односиo на кривична дјела преваре приликом интернет куповине, а затим и злоупотребе банковних картица. Такође, евидентирано је и пет пријава кривичног дјела неовлаштен приступ заштићеном компјутеру, компјутерској мрежи, телекомуникационој мрежи и електронској обради података, које су се односиле на преузимање тзв. хаковање профила на друштвеним мрежама и хаковање имејл адреса. Сем ових имали смо и кривична дјела угрожавања сигурности, искориштавања дјеце за порнографију, прогањање и полно узнемиравање.

Колико су ова кривична дјела честа појава код нас?

- Број извршења кривичних дjела и економска штета су у сталном порасту. Начини извршења кривичних дjела, због саме природе савремених информационих технологија, веома су разноврсни и све софистициранији.

Колико сте случајева забиљежили ове године?

- Број запримљених пријава у току 2020. године на подручју ПУ Требиње је 28.

Успијевате ли пронаћи починиоце и ријешити ова дјела? Колики је проценат ваше успјешности?

- Свима је познато којом брзином напредује информациони сектор. Информационе технологије толико брзо напредују, из дана у дан, и врло је тешко пратити тај развој и напредак, а при томе их и криминална лица све чешће користе приликом вршења кривичних дјела. Генерално, истрага високотехнолошког криминалитета захтијева много времена и рада, али је сваки високотехнолошки криминалитет рјешив уз велико стрпљење и довољно знања. У току 2020. године, Окружном јавном тужилаштву у Требињу, достављено је 12 извјештаја о почињеним кривичним дјелима као и извјештаја о предузетим мјерама и радњама што говори да је у току 2020. године расвијетљеност ових кривичних дјела била око 42%.

У којој области су најчешће финансијске интернет преваре (банкарство, трговина...) и да ли биљежите такве случајеве на подручју ПУ Требиње?

- Као што сам већ навела, од броја пријављених кривичних дјела, у току 2020. године на подручју ПУ Требиње, највећи број се односио на кривична дјела преваре приликом интернет куповине и злоупотребе банковних картица, на начин да се са рачуна грађана, неовлаштено и без њиховог знања, скидају новчани износи, а у углавном за куповину преко интернета.

Наведите нам неке конкретне примјере превара који су се већ десили како бисмо читаоцима скренули пажњу.

- Најчешћи начин на који извршиоци дођу до података везаних за банковне картице оштећених је употребом phishing линкова, односно слањем имејлова грађанима, смс порука, прављењем лажних сајтова за онлајн куповину и финансијских институција, а све са циљем да се грађани доведу у заблуду и унесу податке са својих картица на те линкове, који се касније злоупотребљавају од стране извршилаца. Треба имати на уму да је за кориштење банковне картице, која је намијењена за куповину преко интернета, довољно имати број картице, валидност (датум до кога важи) и контролни број (CVV2/CVC2), те због тога треба бити врло опрезан приликом постављања ових података на интернет и давања другим лицима како би се избјегле злоупотребе.

Још један од начина на који осумњичени долазе до података банковних картица је употребом уређаја skimmera. То је електронски уређај који извршиоци поставе на банкомате, на улаз у читач картица, те приликом убацивања картице у банкомат уређај очитава и памти податке са магнетне траке картице, а након тога извршиоци израђују лажну картицу са истим подацима и користе је за прибављање имовинске користи.

Веома чест начин нелегалног доласка до података са банковних картица је хаковање Facebook и Instagram профила од стране извршилаца, који након тога шаљу поруке у којима траже податке са картице, уз различита образложења, доводе на тај начин грађане у заблуду да поруке добијају од људи које познају.

Такође, евидентиране су и преваре на начин да извршиоци од података доступних на профилу друштвених мрежа (име и презиме, профилна фотографија или још додатих фотографија, уколико нису заштићене, листе пријатеља и слично) направе „дупли“ тј. „лажни“ профил, а затим поново пошаљу захтјев за пријатељство лицима који су на листи пријатеља. Након што исти без провјере ти људи и прихвате, извршиоци им шаљу поруке у којима од њих траже да им на број телефона уплате допуну, најчешће у износу од 30 КМ или 20 КМ, што они и учине вјерујући да помажу њима познатим особама. Зато и овим путем апелујем на грађанство да буду опрезни у свакој комуникацији на интернету.

Како се заштити од интернет криминала? На шта треба обратити посебну пажњу?

- Како би се што ефикасније заштитили од оваквих и сличних видова превара потребно је да грађани обрате пажњу на интернет странице којима приступају, односно да у случају добијања порука од банака или онлајн трговина прво провјере кредибилитет пошиљаоца како би утврдили да ли се заиста ради о онима за које се представљају, односно да на други начин провјере оправданост захтјева за слање података са картице.

Такође, да приликом трансакције држе своју картицу на видику, што се посебно односи на мјеста гдје се терминали не налазе на мјесту плаћања, већ на другом мјесту (нпр. у угоститељским објектима). Што се тиче заштите на друштвеним мрежама, треба користити сложене лозинке и исте често мијењати, у подешавању приватности заштити своје податке, не остављати личне и повјерљиве информације, не објављивати фотографије, видеа и личне податке дјеце те обрати пажњу кога прихватамо за пријатеља на друштвеним мрежама.

 

ШТА ЈЕ CYBER КРИМИНАЛИТЕТ?

„Cyber односно високотехнолошки криминалитет обухвата скуп кривичних дјела, гдје се као објекат извршења и као средство за извршење кривичног дјела јављају компјутери, компјутерске мреже, компјутерски подаци, као и њихови продукти у материјалном и електронском облику. Високотехнолошки криминалитет обухвата скуп кривичних дјела против безбједности компјутерских података и то: оштећење компјутерских података и програма, компјутерска саботажа, израда и уношење компјутерских вируса, компјутерска превара, неовлаштен приступ заштићеном компјутеру, компјутерској мрежи, телекомуникационој мрежи и електронској обради података те неовлаштено кориштење компјутера или компјутерске мреже. Поред наведених кривичних дјела у ову област спадају и кривична дјела против имовине и правног саобраћаја гдје се компјутери и компјутерске мреже јављају као средство извршења кривичних дјела преваре, код злоупотреба платних и кредитних картица на интернету, злоупотреба дјеце у порнографске сврхе на интернету (тзв. дјечија порнографија), говора мржње на интернету (ширење националне, расне, вјерске мржње и нетрпељивости и сл.), угрожавања сигирности итд...“, појаснила је Данијела Чоловић.