nedeljko_lambeta.jpg (153 KB)

На свечаној сједници Града Требиња, одржаној 13. новембра, између осталих, „Повеља града Требиња“ уручена је и Болници Требиње. Како је наведено у одлуци, поред трајног, изузетног доприноса од општег значаја и интереса за наш град и регију, Повеља се овој здравственој установи додјељује и због изузетног залагања запослених у периоду пандемије Ковид 19. Тим поводом, али и о другим важним питањима за грађане Требиња и Источне Херцеговине, разговарали смо са Недељком Ламбетом, вршиоцем дужности директора требињске Болнице.  

На свечаној сједници Града Требиња, Болници Требиње додијељена је „Повеља града Требиња“. Колико Вама као директору значи ово признање, а са друге стране, колико је оно значајно и за Болницу и све запослене?

- Ово признање је изузетна сатисфакција и за мене као руководиоца и за цјелкупно болничко особље. Прошли смо кроз период пун неизвјесности, стреса и тешких момената. Најразвијеније земље свијета и њихови здравствени системи су били у огромним проблемима приликом борбе са непознатим непријатељем, а камоли наш систем. Судбина ми је додијелила улогу директора Болнице у том периоду у току кога смо били регионални центар са преко 3.000 збринутих ковид пацијената. Медицинско особље је засигурно исцрпило посљедње атоме снаге дајући све од себе да оправда Хипократову заклетву и стави се на располагање заштити становништва читаве Источне Херцеговине, али и пацијентима из многих других крајева. Узевши све то у обзир, сигурно да веома значи када локална заједница донесе одлуку да уручи Повељу Града и на тај начин ода признање и захвалност за све што су радници Болнице урадили у том тешком периоду који је, бар се надамо, заиста иза нас.

dan oslobodjenja trebinja 20222.jpg (236 KB)

Требињска Болница, попут осталих, суочавала се протеклих година са изазовом вируса корона. Са ове дистанце, како бисте оцијенили рад ове установе, организованост кадрова, хоспитализацију пацијената и свега што је пратило пандемију, имајући у виду, да су се и наши, попут љекара и медицинских радника широм свијета нашли у потпуно непознатој ситуацији?

-На почетку, као уосталом и свугдје, било је потребно одређено вријеме да се консолидују редови, искористе информације кредибилних институција попут Свјетске здравствене организације, Министарства здравља РС, Института за јавно здравство РС, утврде процеси и прилагоде условима, или неусловима које има Болница Требиње. Врло брзо смо развили те процесе и извукли, рекао бих максимум, када су интереси пацијента у питању. То је значило да се у рестриктивним условима пацијентима ипак обезбиједи доступност здравствене заштите, да не чекају дуго на услуге, без обзира да ли оне биле у питању хоспитализације или амбулантни прегледи из свих грана медицине доступних у Болници Требиње. Комплетан болнички кадар се временом изузетно организовао, тако да пацијентима није недостајало његе у смислу присутности и рада љекара и медисинских сестара, обезбијеђених лијекова, простора и хране.

Шта је било најтеже током периода пандемије и које поруке данас, након свега, можете извући?

 -Најтежи период је био када је комплетна Болница, осим хирургије, била у ковид режиму. У том периоду, преко 120 кревета је било у функцији збрињавања ковид пацијената. Тешко је било обезбиједити функционисање других одјељења, тј. збрињавање пацијената који болују од других болести, јер је већина простора била пренамијењена за ковид пацијенте, а кадар усмјерен у њихово збрињавање. Такође, изузетно тешки моменти су били када смо се, поред свих надљудских напора уложених у лијечење, ипак морали растајати са људима које смо збињавали, јер је за неке од њих вирус ковид ипак био прејак. Требиње је мали град, сви се познајемо, и тешко смо прихватали те чињенице. Као радници Болнице смо изгубили и неке од колега, па поред поноса на њих и чињенице да смо дали све од себе, постоји и огромна туга.

Како Болница данас послује и функционише?

-Посебно ако се узму у обзир претходне двије, изузетно тешке године које смо провели у режиму о којем говоримо, направили смо велики искорак у пословању и функцинисању Болнице. Већ другу годину заредом, Болница ће да послује позитивно, а то значи да смо, са једне стране, успјели да оправдамо Уговор са Фондом, који чини главнину прихода Болнице и паралелно са тим обезбиједимо додатна средства. Са друге стране, рационалним пословањем редовно сервисирамо текуће обавезе, а из мјесеца у мјесец смањујемо бројне обавезе из ранијег периода настале према добављачима, радницима и држави. Даћемо све од себе да задржимо такав тренд, те да поред константног улагања у простор, опрему и нарочито кадар, елиминишемо сва дуговања Болнице што би био раритет у здравственом сектору, нарочито јавном.

bolnica-trebinje.jpg (384 KB)

Јесте ли задовољни кадром, опремљеношћу и сходно томе, да ли је у протеклом периоду било улагања у опрему?

- Задовољни јесмо, али свакако да може и мора боље. Што се тиче кадра, тренутно у Болници имамо 42. специјалиста и 35 специјализаната, од којих су 24 специјализације додијељене у последње двије године, и пет доктора опште праксе. У наредном периоду ћемо сигурно додатно радити на ширењу како љекарског кадра, тако и средњег медицинског, као и на едукацијама и усавршавањима. Чак и ову прилику користим да позовем све младе љекаре који су заинтересовани, да дођу и јаве се на разговор. Што се тиче опреме, у протеклом периоду смо и на том пољу били прилично активни. Нешто од опреме, попут најсавременијег лапароскопског стуба за хируршке операције и гинекологију, набавили смо из властитих средстава. То је уједно била и највриједнија инвестиција. Такође, набавили смо и нове уређаје и опрему и за потребе лабораторије, радиологије, оториноларингологије, операционе сале, анестезије. Осим властитих средстава, морамо споменути да је било и значајних донација. Простор је тај који није адекватан и давно је прерастао болничке потребе. Тренутни објекат је из шездесетих година прошлог вијека, те је у сваком смислу застарио. Градњом нове болнице, на чијем пројекту се интензивно ради, уз нову опрему и горе поменути кадар, Болница ће кренути да живи један нови живот, дубоко вјерујем на радост и понос свих Требињаца и Херцеговаца.

Колико су унапријеђене услуге, дијагностичке и оперативне процедуре?

- Уз поменуто улагање у кадар и опрему, свакако да се и услуге значајно унапређују и трудимо се да на томе из дана у дан радимо. Први и основни циљ Болнице и мене као руководиоца, јесте да обезбиједимо услове који ће здравствену услугу учинити максимално доступном и квалитетном. У том смислу, поред домаћег кадра, у Болници се ангажују бројни спољни сарадници из УКЦ-а, Београда, Фоче, Подгорице ( доц. др Синиша Дучић, др Владан Новаковић, прим. др Горан Васић, прим. др Невен Јокић, проф. др Дејан Елаковић, проф. др Владимир Ћук и други). Њихов задатак је да, поред пружања услуга и доприноса квалитету, едукују домаћи кадар. У питању су еминентни стручњаци који додатно доприносе испуњењу поменутих циљева. Оно што бих посебно истакао је развијање ортопедије, чија услуга је подигнута на виши ниво и полако постајемо препознатљиви по опертативи из те гране медицине. Осим уградње протезе кука и захвата на свим екстремитетима, наш др Драган Милошевић у сарадњи са др Владаном Новаковићем из Београда, однедавно обављају и операције и уградњу протезе кољена, што ради мали број установа у РС. Најсложеније операције секундарног и терцијарног нивоа се изводе и из области урологије, офталмологије и гинекологије.Осим тога, у плану је развијање и неурохирургије.

Шта је са листама чекања? Да ли је процедура убрзана, односно колико пацијенти чекају на прегледе?

-Прије двије године листе чекања биле су од 9 д 10 мјесеци из оправданих или неоправданих разлога. Режим ковида је такође утицао на стварање одређених листи чекања, али су оне тренутно смањене на минимум, ангажовањем спољних сарадника и додатним образовањем медицинског особља. Постоје неке услуге за које постоје листе чекања на које се не може утицати, као што су ЦТ снимања. Разлог је ограниченост броја снимања на дневном нивоу из безбједносних разлога, у смислу заштите од јонизујућег зрачења и дужег процеса снимања. Такође, услуга хоспитализованим пацијентима је примарна и приоритетна, па и то треба узети у обзир.

Шта бисте издвојили као најзначајније помаке у смислу пружања, не само услуга, него и нових медицинских третмана на различитим одјељењима Болнице?

-Ултразвучни кабинет гдје ради 10 доктора специјалиста као и најсложеније ортопедске, хируршке, гинеколошке, уролошке, офталмолошке захвате који се обављају у нашој Болници. Такође, битно је поменути и услуге хипербаричне коморе које се пружају у нашој установи.

Имате ли повратне информације колико су свиме до сада урађеним, пацијенти задовољни?

- Анкетирање пацијената је нешто што већ дужи период практикујемо. Истовремено, Требиње је мали град, у којем се готови сви познајемо, често сусрећемо у различитим приликама, тако да смо прилично добро обавијештени о мишљењу јавног мњења. Свакако да постоји критика, оправданих, али и неоправданих. Оне оправдане настојимо да поправимо. На сву срећу, пуно више је похвала које свакодневно добијамо, што је изузетна сатисфакција за будући рад. Један од параметара је и број хоспитализација. Болница је 2019. године имала око 8.500, а ове године ћемо имати преко 10.000 хоспитализација. Мислим да се и тим податком потврђује чињеница да се полако враћа повјерење у требињску Болницу.

Да ли кадар требињске Болнице задовољава потребе пацијената, као и да ли изузев љекара са стране Болница располаже и докторима из Требиња, који желе овдје да се врате и раде? Дакле, шта је са тим кадром?

- Већ сам навео да имамо 42. специјалиста и 35 специјализаната. Расписивање нових специјализација, едукације и усавршавања један су од приоритетнијих задатака постојећег менаџмента. Школовање љекара је дуг процес и из тог разлога не смије постојати ''празан ход'', већ константно улагање. С обзиром да је у ранијем периоду дошло до тог ''празног хода'', сада имамо благи дефицит кадра, али ћемо, споменутим специјализацијама и преговорима  о трајном доласку готових специјалиста, временом сигурно надокнадити пропуштено. Трудимо се да ангажујемо спољне сараднике, све са циљем да пацијентима Требиња и Источне Херцеговине обезбиједимо доступну и најбољу могућу услугу. С једне стране желимо да задржимо пацијенте у Требињу, а истовремено не желимо да ти пацијенти морају да иду у Београд, Бања Луку, Сарајево, излажући се тиме трошку и физичком напору.

Као што сам већ истакао, ти спољни сарадници едукују домаћи кадар, како би временом у потпуности постали аутономни у пружању најквалитетније здравствене услуге. Протекле двије године у Болници Требиње расписане су 24 специјализације, међу којима су најмлађи доктор и најбољи студент Фочанске болнице др Сава Милојевић, као и др Јелица Кундачина која је прошле године понијела титулу најмлађег доктора. Такође, преговара са са пар специјалиста о могућности трајног доласка у Требиње, па у том смислу очекујемо да у другој половини сљедеће године кадар Болнице обогате специјалисти педијатар и неуролог. Требиње је привлачно својом љепотом, лијепим климатским условима. На нама је да у Болници обезбиједимо услове за квалитетан и несметан рад са квалитетним процесима, те самим тим закружимо предуслове за долазак квалитетног кадра.

Поменули сте градњу нове Болнице, као и да постојећи објекат више не задовољава потребе града који се прилично развија. Иако је Болница и реновирана, указала се потреба за новом, за чију изградњу је Влада РС изразила спремност да помогне. Колико ће изградња нове Болнице значити за Требиње и све грађане Источне Херцеговине?

-Изградња новог објекта ће бити од немјерљивог значаја. Као што сам већ истакао, тренутни капацитети нису довољни. Потребан нам је нови, савремени објекат који ће одвојити дијелове стационара, дневне болнице, операционе сале. Често, тј. сваког мјесеца, имамо проблем са креветима и укупним смјештајним капацитетом, с обзиром да је број пацијената у сталном порасту. Тендер за изградњу нове Болнице је при крају, па се надамо да ће се ускоро кренути са изградњом новог објекта. Радује чињеница да су у пројекат изградње новог објекта укључени људи од струке и реномеа. Истакао бих нашег Требињца, академика проф. др Предрага Пешка, који је и званични координатор испред Министарства за изградњу новог објекта. Његово знање, репутација, ауторитет и огромна жеља за остварењем овог пројекта свакако гарантују градњу објекта по највишим стандардима. Очекујемо да у наредном периоду, а то је мјесец до два дана, дође до потписивања уговора и завршетка остале документације, како би извођач могао да крене са изградњом.

Који су Вам планови за наредни период, на чему је неопходно највише радити како би пацијенти имали повјерење у медицински кадар и како би требињска Болница оправдала епитет здравствене установе са највећим признањем Града Требиња?

-Раписивање специјализација за љекаре, усавршавање и едукације постојећег кадра, како љекара тако и средњег медицинског кадра је први и основни циљ. Желимо да пацијентима обезбиједимо брзу, ефикасну и квалитетну здравствену заштиту. У том смислу, и у наредном периоду ћемо се и даље значајно ослањати на еминентне и врхунске спољне сараднике, који су уједно и едукатори домаћем кадру. Набавка најсавременије медицинске опреме, сарадња са осталим медицинским центрима у Републици Српској и региону, подизање услуге на још виши ниво, као и повећање љубазности медицинског особља према пацијентима је такође нешто на чему ћемо активно радити. Већа промоција свих болничких активности и информација за пацијенте кроз болнички сајт, званичну Фејсбук страницу, домаће портале, такође ће бити циљ. Паралелно са тим активностима, настојаће се и у економском смислу поправити тренутно стање, а све кроз добро пословно и стратешко планирање, рационализацију, веће контроле процеса рада. Настојаћемо да обезбиједимо редовно годишње позитивно пословање, уз тежњу да кроз наредних неколико година покушамо реализовати све раније настале обавезе према држави, добављачима и радницима, те на тај начин постати једна од прилично ријетких здравствених установа у јавном здравственом сектору, која послује са таквим исходом.