„Књига је добра и пријатна и корисна ствар, и када се чита и када се не чита; за свашта може да послужи, и за поклон и за украс, и за предмет разговора и за читање“, ријечи су нашег нобеловца, Иве Андрића, које нам намећу питања колико се у данашње вријеме чита, колико Требињци своје вријеме посвећују књигама.

Да ли бисмо могли рећи да је књига „изашла из моде“ и да су њено мјесто у друштву заузела разна електронска средства информисања? Или, пак, још увијек има оних који воле под прстима да осјете папир, да осјете мирис књиге и да се изгубе у свијету који сами стварају читајући?

У потрази за одговором на ова питања посјетили смо Народну библиотеку Требиње, разговарали смо са Дулом Нинковићем – продавцем књига на корзоу, Дијаном Лакић – незапосленом професорицом српског језика, затим са Горданом Симовић – професорицом српског језика и књижевности у Основној школи „Свети Василије Острошки“ и са Борисом Рашовићем – радником у књижари „Свети Данило Хумски“.

Мирела Ћук, књижничар у Народној библиотеци Требиње, каже да је, већ сада, на почетку нове године, број чланова велик и да имају утисак да Требињци све више читају.

„У Народној библиотеци Требиње отприлике је изједначен број чланова одраслих и основаца. Можда су некад старији или пензионери више читали, међутим, сада нам се дјеца основци све више враћају. У посљедње вријеме, поред основаца, долазе и предшколци јер имамо неких сликовница и књига које су њима занимљиве. Основци читају лектиру и неку забавну литературу. Долазе у друштву, дође двоје-троје из разреда и полако крећу и остали да се учлањују. Што се тиче одраслих, прије свега пензионера, они највише воле белетристику и неку лаганију литературу, док студенти и средњошколци више пажње посвећују некој стручнијој литератури.“

Књижничарка у требињској библиотеци нам говори да, на основу тога колико књига циркулише, имају осјећај да се број прочитаних књига повећава. По њеним ријечима, све више књига се износи из библиотеке, што говори да Требињци своје вријеме, ипак, посвећују писаној ријечи.

Требињци, примјећује књижничарка Мирела, највише читају белетристику, али и класици имају своје вјерне читаоце.

„Што се тиче белетристике, у посљедње вријеме се узима Дејан Стојиљковић, Вања Булић, Ведрана Рудан, као и Јелена Бачић Алимпић. Од класика је најчитанији Достојевски, поред Андрића, Селимовића, Хемингвеја, Хесеа.“

У требињској библиотеци су увијек спремни да посавјетују „почетнике у читању“. Иако су укуси различити, Мирела нам каже да би, као увод у читање, дјечацима препоручила неки криминалистички трилер роман, док би дјевојчицама предложила нешто лаганије, на примјер љубавни роман.

Премда је књижничарка у библиотеци под утиском да једнако читају и мушкарци и жене, и старији и школарци, Дуле Нинковић, човјек добро познат Требињцима, има другачије мишљење. На основу његовог искуства, жене више читају.

„Има одређен број популације у Требињу који чита. Нема правила коју књигу ће изабрати, све зависи од укуса. Тренутно добро пролазе Момо Капор, Љиљана Хабјановић Ђуровић, као и нова књига Вука Драшковића 'Александар од Југославије'. Код Требињаца је посебно популаран Јован Дучић.“

Примијетивши и дјечију литературу наметнуло нам се питање колико дјеца читају и да ли родитељи стварају читалачку свијест код најмлађих. По ријечима Дула Нинковића, родитељи купују дјеци књиге, посвећују пажњу њиховом образовању и подстичу их на читање.

Борис Рашовић, радник у књижари „Свети Данило Хумски“, мисли да, судећи по њиховим статистичким подацима, Требињци доста читају. Највише пажње поклањају Дучићу, Андрићу и Меши Селимовићу, док је Гијом Мусо најзанимљивији млађим генерацијама. Борис дијели мишљење Дула Нинковића да жене више читају, нарочито оне средње доби. Што се тиче дјечије књижевности, родитељи често купују дјеци бајке и сликовнице.

Дијана Лакић, дипломирани професор српског језика и књижевности, вјечни заљубљеник у писану ријеч, мајка двоје дјеце, која са пуно емоција говори да своју љубав према књижевности жели да пренесе и на њих. Због тога су сад, каже нам, наклоњени дјечијој књижевности.

„Купујемо им Дизнијеве бајке, излазе сваког четвртка. Стварно су дивне. Правимо им колекцију. Ћеркица узме књигу, сједне на своју столичицу, листа је, занима се. Кад ја читам, дође до мене и прелиста књигу, мада воли кад има слика. Углавном јој читам пјесмице, а полако се упознајемо и са бајкама. Кад дође вријеме, уписаћемо се у библиотеку.“

Својим говором и љубављу фасцинира. Из њених ријечи закључујемо да је одабрала право занимање. Машта да отвори малу играоницу за дјецу у којој би, прича нам, организовала читалачки кутак и упознавала дјецу са књижевношћу.

„Алберт Ајнштајн је рекао ᾿Ако желите да вам дјеца буду интелигентна, читајте им бајке, и заиста је тако. Настојим да код своје дјеце развијем читалачку навику и да им усадим љубав према књизи“, каже нам Дијана.

Љубав према књигама је одувијек постојала. Присјећа се како је, као дијете, проводила сате читајући романе. Посебну љубав гаји према класицима, али ни неку лакшу литературу не избјегава. Љето је увијек било вријеме за „лаку књигу“. Иначе, омиљени писац јој је Меша Селимовић, а роману „Тврђава“ се најрађе враћа.

Дијана нам говори да воли да чита полако, са разумијевањем и да анализира оно што чита, у својој глави.

„Кад читам, осјећам се као да уђем у други свијет, као да отпутујем у неку другу причу. Читање је као бијег у сигурну кулу одакле све можеш да видиш – мисао која најбоље описује моја осјећања док држим књигу у рукама.“

Иако има неке књиге у електронској верзији, највише воли кад књигу држи у рукама јер, како каже, ужива да је листа, да осјети мирис папира.

Ова мајка двоје дјеце нам прича како сад нема времена као раније да се посвети читању, али се труди да чита кад год има прилику.

„Истина је да најчешће читам дјечију књижевност, али и у томе уживам. Мислим да људи треба да читају, да граде себе и шире своје видике. Читање отвара један потпуно нови свијет и свако треба да закорачи у њега. Због себе првенствено.“

Гордана Симовић, професорица српског језика и књижевности, каже да је веома задовољна колико ученици у Основној школи „Свети Василије Острошки“ читају школску лектиру.

„Што се тиче наше школе, мислим да имамо двије трећине ученика који редовно читају лектиру. Велики број ученика успије да уђе у суштину дјела јер су књиге примјерене плану и програму и њиховом узрасту. Настојим да их у свакодневном раду, неким својим животним искуствима, мотивишем, да им укажем на то колико је читање значајно и мислим да, у великом броју случајева, успијевам.“

Ова професорица српског језика сматра да Требињци и те како читају, мада је мишљења да је куповина књиге, данас, луксуз.

„Мислим да много више читају средње генерације, од 40 година па надаље. То сам закључила на основу неког свог искуства, разговорима са пријатељима, колегама, комшијама. Ваљда се и крећем у друштву гдје људи заиста читају. Видим да се радо одазивају мијењању књига. По томе колико се књиге размјењују и купују нови наслови, мислим да Требињци релативно доста читају.“

На основу прикупљених података закључујемо да Требињци ипак своје вријеме посвећују читању. Књига је и данас заступљена у нашим животима и увијек ће постојати они који ће уживати у овом виду забаве.

Доктор Маретић је у предговору једне књиге написао „Чувај је као своје највеће добро и немој је штетити, јер је ова књига наше заједничко па и твоје властито добро. Прочитај књигу пажљиво, па ћеш тиме или обогатити своје знање или оплеменити своју душу и срце“. Овим ријечима је Маретић описао како бисмо требали да се односимо према књигама, као и то шта нам оне пружају заузврат.

Читањем се богати рјечник

„Нажалост, данас многи не схватају да читањем богате свој рјечник, богате свој језик. Ако је човјек комуникативан, ако има већи број ријечи на располагању, лакше ће се снаћи у одређеној ситуацији“, ријечи су професорице Симовић која, као велики проблем, истиче чињеницу да се, данас, на разним сајтовима, могу пронаћи препричане верзије лектира као и анализа истих.

Читање као лијек

Читањем, заиста, можемо да помогнемо себи, да се осјећамо боље и љепше, да обогатимо свој ријечник и живот уопште.

Поред тога што читање представља вид забаве, оно је, по неким истраживањима, веома здраво. Читање је најефикаснији начин да се опустимо и превазиђемо стресне ситуације. Доказано је да особе које су свакодневно читале имају боље памћење и мање могућности да добију Алцхајмерову болест. Несаницу, такође, можемо лијечити читањем.