Од пријаве међу три хиљаде кандидата до првог кувања са 21 такмичарем, од прве до претпосљедње епизоде и уласка међу троје финалиста, од тренутака стреса преко бескрајног уживања до истраживања нових укуса и креирања чудесних јела, пут је који је успјешно савладао Билећанин Новак Мишељић, трећепласирани треће сезоне „MasterChef Србија“. Приказао је сву аутентичност, снагу и невјероватно кулинарско умијеће. Душу подарио сваком тањиру, чиме је више пута фасцинирао куваре свјетског нивоа, изнова надмашивши себе, потврдивши несаломивост и снагу херцеговачких гена.
Као први учесник из БиХ у све три досадашње сезоне овог кулинарског такмичења, и више је него оправдао очекивања. Његово треће мјесто у изузетно захтијевном и тешком такмичењу те жестокој конкуренцији, свима нама који смо га пратили и навијали, једнако је првом јер оно што је успио награда је без конкуренције.
А Новак, по природи скроман, досљедан себи, и сада је онај исти дечко који се једном одлучио да сања неке веће снове, не слутећи да их може и досегнути. Кување је, прича нам, његова велика љубав, страст коју је додатно учврстио, увјеривши се да границе постоје само ако их сами себи поставимо.
„Храна је љубав, себе изражавам кроз сваки припремљени тањир и то је оно на чему сам од почетка инсистирао чим сам крочио у „MasterChef Србија“. За такмичење ме пријавила дјевојка, а то сазнање сам дочекао са ставом - па, хајде да покушам - јер је све, заиста, било само на нивоу идеје када сам кренуо. Ни у једном тренутку нисам рачунао да ћу успјети да уђем у такмичење међу 3.000 кандидата, с обзиром да је потребно много тога да се уоште дође до кецеље. Имали смо четири фазе кастинга за улазак. Било је веома захтијевно и требало је показати знање да би уопште ушао у такмичење, а камоли да касније освојим 3. мјесто. Све је било невјероватно узбудљиво, занимљиво, турбулентно и препуно емоција“, даје нам Новак и овај путу душу, исту ону коју је подарио и сваком свом јелу.
Изузетан пласман у сам врх такмичења остварио је, рече нам, искључиво радом и трудом, непрекидним учењем и усавршавањем. Ми бисмо додали и иновативношћу, с обзиром да смо свједочили невјероватним комбинацијама намирница, наизглед неспојивим, које је овај, сада већ изузетан кувар, тако вјешто и визуелно стапао у савршену цјелину. Управо у томе дала се наслутити сва његова страст према кувању, али и огромни креативни набој који је изњедрио фасцинантне гастрономске комбинације.
„Сваки тањир је показатељ карактера, а по мени, карактер у јелу је најважнији. Заиста сам у сваком моменту представљао себе преко сваког сервираног јела. И иначе, у животу сам хедониста у сваком смислу, а храну нарочито волим, то ми је пасија одувијек. Све је почело на факултету, када сам био приморан или да спремам себи или да једем брзу храну у граду. Одабрао сам да кувам, припремао сам храну за друштво, нас неколико који смо живјели заједно и то је прерасло у љубав која траје и данас!“
Дјевојка као неизмјерна подршка
Када говоримо о овој Новаковој љубави и тој деликатној страни његове личности, не можемо да се не присјетимо макар дијела онога што је приредио током такмичења у „MasterChef Србија“. Од прве емисије, када је, према оцјени врхунских кувара спремио елегантно јело, међу четири најбоља, у наредној бриљирао у вјештини технике сијечења поврћа, затим упркос „стресу на максимум“, како је говорио по питању десерата направио најбољи те сервирао попару у савршеним залогајима до момента када му је шеф кухиње Никола Росић поклонио властиту кецељу за припрему „Гјозе“, опет најбољег јела уз комплимент - да је судији част кувати са њим - чиме се на достојан начин пласирао у топ 10. Незабораван је, наравно, и тренутак његовог уласка међу троје најбољих, неизвјесност која је трајала до самог краја, а коју је прекинуо само један поен разлике у свеукупном збиру оцјена.
ГЕСТ КОЈИ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
„Радост и узбуђење које сам осјетио када су ми јавили да сам прошао кастинге и да улазим у такмичење може се мјерити са тренутком када сам постао топ 3 финалиста, као и када сам освојио тако висок пласман. Јер, сам улазак је на првом мјесту значио велики успјех. Тај први контакт са такмичарским духом и појављивање свих нас учесника нешто је невјероватно. И тек тада, кад стигнеш и када дођу сви ти људи, постајеш свјестан свега. Тренутак који нарочито памтим је када сам добио кецељу од шефа Николе Росића, коју нико за ове три године није добио у такмичењу. То је, изузев финала и главног јела којим су били одушевљени, ипак за мене посебан печат, та поклон кецеља и његово задовољство и одушевљење мојим радом и јелом!“
Доживио је бројне похвале, како од реномираних шефова Ненада Атанасковића и Филипа Ћирића, који су их свему учили од почетка до краја, тако и од гостујућих, којих је у овој сезони било више него у претходне двије. Имао је част да учи од најбољих кувара и посластичара свјетског гласа. Било је и критика, оних конструктивних, које је Новак безрезервно пригрлио и усвајао, што га је и довело до самог финала.
„Треће мјесто сматрам одличним пласманом и успјехом. Јесам имао пех који ме коштао добрих оцјена, али без обзира, пресрећан сам како сам изнио све кроз шта сам прошао. Велико животно иксуство! Не могу га поредити ни са чим и због емоција које сам доживио, али и свега осталог. Одвојен од породице, од свакодневице, стављен у кућу, такмичим се међу 21 карактером, непрекидна је борба, учење, а све је десет пута израженије тамо него да се дешава код куће. И све проживљене емоције су много јаче. Све вријеме је присутан и тај моменат одговорности, жеља да оправдам очекивања оних који су процијенили да заслужујем бити дио једног таквог такмичења. Неопходан је константан рад, а уз знање и познавање намирница, и умијеће спајања и примјене свега наученог. Најважнија ствар у „MasterChef“ - у је бити специфичан. Не може се са просјечним тањиром бити најбољи. Креативност је неминовна и без ње се не може постићи успјех“.
А осим свих знања, захваљујући којима се тако високо пласирао те из мале Билеће направио значајан искорак на гастрономску сцену, посебно важним моментом такмичења издваја пријатељства. Сву драгоцјеност сусрета који су му промијенили и додатно обогатили живот, на извјестан начин је и славио 13. јула у свом локалу „Требишњица“ у Билећи, када је организовао несвакидашњи кулинарски догађај.
Пет мастершефова у Новаковом локалу - пријатељство прије свега
„Скупило се нас пет кувара из такмичења са жељом да у Билећу донесемо специфичне укусе, све оно што смо научили и заједно смо кували за госте. Био је то отворени тип кухиње, веома занимљив „fine dining“ начин спремања хране, нешто што у БиХ још није заживјело. Одушевљен сам како је све прошло, како су људи прихватили овај концепт, а посебна прича, свакако је било дружити се и спремати храну са мени блиским и драгим људима. Са мном у кухињи су били Нина, Стефан, Михајло и Никола, и било је заиста емотивно, предивно! Поновићу и овај пут да је мало такмичења за награду, уопште оваквих формата у којима се људи боре да побиједе, а притом не доживите ниједан лош тренутак, ниједну ружну ријеч, било шта негативно. Упознао сам много дивних, добрих људи и пресрећан сам што смо наставили да се дружимо, а потврда томе управо је ово вече које је прошло и више него савршено! Одлично смо се забавили, а посебан гушт био је што смо, не само нама, него и гостима приредили вече за памћење!“
ПОДРШКА НАЈБЛИЖИХ КАО НАЈВЕЋА СНАГА
„Учешће у „MasterChef“ - у ми је омогућило много. Проширио сам знања, упознао се са доста кухиња и намирница које до сада нисам видио у животу, што је показало и финале у коме сам припремао јела са укусима Азије, дакле оним са чиме прије уопште нисам био упознат. Све што сам научио сабрао сам у та три јела и примијенио све технике које сам успио да савладам. Кад год имам времена настојим да таква јела и сада спремим, да усрећим мени најдраже, дјевојку, породицу и другаре. Највише се радујем доласку мојих пријатеља јер се „MasterChef“ гледао и у Америци и у Русији. Једва чекам да њих двојица дођу да им приуштим комплетан доживљај - припрему хране и презентацију цјелокупног угођаја. Они су то заслужили као велика подршка и без њих, дјевојке и породице ништа од овога не би било, нити бих успио све сам да изнесем!“
Како ствари стоје, пред овим Херцеговцем већ је нови креативни талас. Да је наставио и даље да надограђује знања и бројне стваралачке замисли потврдио је, најприје себи, а онда и свима нама, помјерајући границе устрајношћу и љубављу. Водећи се максимом да је човјек срећан тамо гдје су му срце и дом, жеља му је да се усидри ту гдје је и поникао, на тлу родне земље, у малом ушушканом мјесту, одвећ спремном да пригрли све који долазе.
„Гдје год се човјек налазио ако има рад, љубав и дициплину, може много тога да створи па и успјешан бизнис. Остајем овдје. Вјерујем да је Билећа спремна да угости људе са разних страна, што се и показало на „Елан вечери“, 13. јула, када су нам дошли гости из Бањалуке, Београда, цијеле Херцеговине, са приморја из Херцег Новог и Будве. Овим смо већ постигли доста. Без озира што је Билећа мала, плодови љубави и рада беру се врло лако“, јасан је Новак Мишељић, један од најбољих кувара аматера у Херцеговини, али и шире.
У ДЕДИНИМ НОВИНАМА
„Пресрећан сам реакцијом суграђана и свих Херцеговаца који су ми упутили лијепе ријечи подршке. Ово није само мој, већ велики успјех за цијелу Херцеговину, коју сам непрекидно помињао у такмичењу, желећи да скренем пажњу на простор препун добрих и вриједних људи, као и гастрономски плодоносно и познато поднебље. То је неки мој, скромни допринос крају у коме сам рођен и у коме живим. Посебна ми је част причати за „Глас Требиња“, новине које за мене имају сентименталну вриједност. Наиме, мој деда, који нас је на жалост напустио 2013. године, поред „Новости“, редовно је читао и „Глас Требиња“, то никада није пропуштао. Вјерујем да би био поносан што се о мени пише у „његовим“ новинама!“
И није узалуд добио епитет најкреативнијег такмичара. Колико домишљатости је послужио, толико их је прошао и кроз сам живот. Одрастао у поратном времену, деведесетих година прошлог вијека, када се из ничега требало створити малтене све, оставило је на Новака својеврсни печат. Печат достојанства и храбрости да се упусти у непознато. Да се не одустаје ни када здравствене прилике сугеришу супротно. Да се иде напријед баш онда када нам живот сервира изазове.
Зато је и овај кулинарски успјешно савладао. На том терену гдје се спрема што се воли и не воли, што је познато и апсолутно непознато, износе јела и када сте њима незадовољни а собом разочарани, стаје пред судије и остаје професионалац до краја. Све то јача карактер, а човјека чини бољим, што му није непознаница, већ додатни елан из кога се црпе снага и мотивација. Уз све то, никада није заборављао да попут својеврсне разгледнице на најљепши начин представи и свој крај. С тога, његово данас, још више сутра, наговјештава да пред собом имамо стаменог човјека непоколебљиве одлучности да у сваком, са пажњом припремљеном залогају, понуди најтоплију добродошлицу, кад већ припада онима који се језиком љубави изражавају!
