kolege 2.jpg (252 KB)

Након десет година рада на крузеру, обиласка свијета уздуж и попријеко, нераскидивих пријатељстава, живота обогаћеног различитим културама, религијама, историјским знаменитостима, за Марка Ћузулана с пуним правом можемо рећи да у себи носи читав свијет. Ширина до које сеже његов поглед на све што га окружује је бескрајна и добронамјерна. Када се осврне, зна да је од себе дао максимум, као и да је сваки секунд минулих година вриједио, изградивши од њега човјека спремног да пригрли сву љепоту универзума. 

У свијет се отиснуо са јасним циљем. Досегао га је и постао професионални фризер за женске и мушке фризуре, стилиста, барбер и спа терапеут. Оно што га је као малог привлачило, иако нетипично за дјечака, овог Требињца није кочило да иступи из задатих оквира друштва и слиједи унутрашње принципе. 

„Одувијек ми је било занимљиво да правим фризуре. Код нас није било школе за фризере, па сам упоредо са Средњом економском, занат учио код родице у њеном салону. Онда сам отишао у Београд на даље школовање. Од пријатељице, тада запослене на броду, сазнао сам о животу на крузеру. Фасцинирало ме и одлучио сам да покушам. Волим да путујем, да се дружим, да изучавам језике и у тој причи сам се пронашао“.

kolege.jpg (169 KB)

Како нам каже, није било лако одлучити се за тако важан и велики корак који води у непознато. Истовремено није желио ни ускратити себи могућност за напредовањем и усавршавањем. Пријавио се на интервју за фризера за прекоокеанске бродове у тадашњој компанији „The One Board Spa by Steiner“. Прва адреса била је Београд, а одмах потом Лондон и Академија “Steiner Training Academy”, као најбоља препорука рада и учења, те оно најважније, незаобилазна улазница за одлазак на брод.

Академија је, сјећа се, била прилично захтјевна. Велики број предавања, праксе и константног рада. Програм учења траје три мјесеца, али и мање, у зависности колико спремности кандидат покаже. Марко је повјерење задобио за свега 17 дана. Поред посла фризера, научио је и друге дјелатности, од козметичких третмана за лице и кожу, за обрве, бријање, до парцијалне масаже и свега другог што се тиче третмана љепоте.

dd.jpg (133 KB)

Отиснувши се на прву пловидбу, могли бисмо рећи да је све остало историја проткана пребогатом животном деценијом са крестарења.

„Након Лондона, отишао сам у Њујорк, у Њу Џерзи одакле сам се укрцао на свој први брод. И сад се сјећам тог усхићења, као да је јуче било. Како је брод упловљавао у луку ја сам остајао без ријечи колико је то дјеловало нестварно. Као град на води! Био сам потпуно задивљен тим путујућим хотелом са пет звјездица! Огромни крузер велике бродске компаније „Royal Caribbean“, једне од највећих у свијету, прима од 1.000 до 6.000 путника, плус 2.200 чланова посаде, дакле у једном тренутку буде преко 8.000 људи на броду. То је фасцинантно“, открива Марко импресије, оживљавајући тај септембар 2009. године када је са 23 године, у буквалном смислу, завртио точак живота и отиснуо се на прву, од многих прекоокеанских пловидби.

Девет мјесеци на колико је потписао уговор, прерасло је у десет година рада на крузерима и исто толико фантастичних посјета различитим земљама свијета, невјероватних призора и доживљаја који су га оплеменили.

„Пловили смо за Карибе, Бахаме и по Америци, на Бермудска острва, у Азију и Европу. Сваки други дан крузер пристаје у нове луке, па смо стално у неком другом граду. Имамо један слободан дан у седмици и, иако се ради пуно, тај један дан толико мотивише и зато се живи. Све што сам видио, пропутовао, предивно је и незамјенљиво искуство. На посао сам се брзо навикао. Никада ми није било тешко да радим. Волим свој посао и готово да ријетко примијетим кад испловимо, а када пристанемо у луку“.

Изузев непоновљивих искустава са брода и обилазака чувених свјетских дестинација, као неко ко је одрастао у бројној породици, овај бродски момак прича нам да са собом највише носи успомене на драге људе.      

marko 1.jpg (113 KB)

„Помисао на крузер у мени буди велики број емоција. Осим путовања, спознаје других култура и историјских чињеница, мени највеће богатство је што сам упознао велики број људи. Гдје год да одем свугдје имам пријатеље. То се ничим не може платити. У Требињу сам одрастао са братом и двије сестре. Наши родитељи увијек су били уз нас и подржавали све наше одлуке. Од малена сам навикнут на истинске вриједности и да су добри људи веома важни. Та привилегија да међу странцима нађем сродне душе и да ми постану као друга породица мени је била непроцјењива. Са свима сам у контакту и знам да свуда у свијету постоје људи на које могу да рачунам, као и они на мене. То је посебна драж оваквог начина живота!“  

Управо живот далеко од породице и пријатеља, из човјека почесто извлачи оно што је он у дубини душе. Омогућава му да сагледа и што боље прихвати све недаће, да нађе ослонац и настави даље. Тако је овај, увијек позитивни и насмијани момак, било гдје преко океана да се нашао од себе давао само најбоље. Усавршио је језике и течно говори енглески и шпански. Достигао врхунац у каријери и више пута, од своје компаније био проглашен радником мјесеца. Чак је доживио и да од бродске компаније добије награду за најбољег међу 2.200 чланова посаде!

„Не радим директно за бродску компанију, већ преко своје “One Spa World” као посредницима потписујем уговор, како бих радио за одређену бродску компанију на чијем крузеру ћу боравити. До сада сам радио за Бродске компаније „Royal Caribbean“ и „Celebrity Cruises“. Више пута сам од своје компаније проглашен за најбољег радника, а у сјећању ће ми заувијек остати чињеница да ме и бродска прогласила за запосленика мјесеца, 2017. године. Дешава се ријетко, а поносан сам што се догодило баш мени. Вјерујем да су препознали моју љубав и преданост послу, мој рејтинг и личност. Имао сам много позитивних коментара на свој рад од скоро свих путника да сам им путовање учинио незаборавним. То је за мене голема сатисфакција“.  

Као неко ко је скоро па домаћи на који год континент да крочи, важним искуством сматра стручни напредак и чињеницу да је на броду одрастао као особа и себе ојачао психички. Јер тврди, живот на броду није за свакога.

„У питању је велики изазов, који свакоме ко жели да напредује, отвара велика врата и пружа огромне могућности. Код свог посла, лично, волим изазове. Све што је недостижно, необично, другачије и теже за рад мене привлачи јер ми даје могућности да се креативно изразим и из себе црпим сва знања, вјештину и машту. На броду научиш да је муштерија у праву и не можеш да кажеш не, мораш наћи рјешење да задовољиш њихове жеље и потребе, што је по мени, добар подстицај за напредак“.

Због пандемије, Марко је већ скоро годину дана у Требињу. Ради заједно са братом, који је такође фризер, јер без свог посла, не може. Овдје га скоро сви знају, а како је на крузерима фризирао арапске принцезе, познате америчке и шпанске глумице, његов професионализам је неупитан. Ипак, брод не престаје себи да га вуче.

„Ми поморци увијек кажемо да кад смо на броду желимо да смо кући и обратно. Тамо ми недостају фамилија и пријатељи, а кући опет брод и тај начин живота. Живи се стотину на сат, узбудљиво, интересантно, слободно, неспутано. Све је брзо и такав ритам мом темпераменту савршено одговара. Овај период од годину дана је најдужи да нисам пловио и већ ме хватају сјета и жеља кад ћу поново отићи. Надам се смиривању ситуације са пандемијом и неким бољим данима“, рече нам опет ведро, док ишчекује нови сусрет са бескрајним плаветнилом пучине. 

marko 2.jpg (120 KB)

Препун импресија из Америке, са Кариба, Јамајке, Хаитија, Бахама, Тајланда, Бермуда, Ибице, Барбадоса, Флориде, Дјевичанских острва, из Мексика, Мајамија, Канаде, Малте, Грчке, Италије, Барселоне, Француске, Њемачке... овај момак највише задивљује у својој једноставности. Тезом да ће се новац вратити а вријеме неће, властита искуства радо и ненаметљиво дијели са другима у тежњи да их подстакне да покрену истраживачки дух и остваре амбиције. Бродски живот, ма како знао каткад и бити тежак, кад се све одузме и сабере, непоновљива је авантура, али и лекција да је свака препрека премостива, а живот узбудљива стаза, ако знамо да јој се препустимо.

Тренуци за незаборав

„Мексико ми је остао у најљепшем сјећању од свих мјеста на којима сам био. Тамо сам пливао са делфинима, имао прилику да их додирнем, што је предиван осјећај. Летио у ваздуху на жици са фантастичним погледом на предивне пејзаже и скакaо падобраном изнад плаже „Playa del Carmen“. Мада, свако путовање има своју драж. Посебан ми је био обилазак мјеста некадашњих чувених кула Близанкиња у Њујорку, а данас споменик свим настрадалимa. Пео сам се и на највећу зграду у Њујорку „Empire State Building“. Незаборавно искуство! И велики „Atlantis resort“ на Бахамима је величанствен. Огромни водопад и акваријум у коме сам пливао док су око мене ајкуле. На Кајманским острвима сам пливао са ражама, а у сјећању по свему носим и предивни Порторико. Имам много друштва и имао сам част да на броду више пута кумујем на вјенчању. Упознао сам и доста нашег свијета, из цијеле бивше Југославије. И данас се срећемо и та радост је предивна! Спознаја судара култура на броду, гдје свако носи нешто своје, веома ми је занимљива. Привилегија је све то доживјети!“

Све на једном мјесту

„Када сте на броду, уопште немате осјећај да сте на води. То су огромни путнички бродови. Радио сам на највећем крузеру на свијету „Symphony of the seas“ дужине 361 метар, висине 72,5, дубине 9,32 метра и тежине од 228.081 тоне, са 18 спратова, који укупно може да прими 9.000 људи, заједно са посадом. На њему се налази 19 ресторана, 14 барова, 70 различитих врста забава са феноменалним Бродвејским представама, изложбама слика, клизањем на леду, воденим театром, биоскопом, спортским и теренима за голф, сурфовање. Ту је и фото студио, Бионик бар у коме роботи служе пића, затим казино, вртић, разни бутици, спа салони и фитнес центар, базени, зип лајн, хелиодром у случају хитних случајева... Ти бродови имају огроман број запослених и сви ми можемо да посјетимо сваки од садржаја, што је предивно искуство. Крстарења трају зависно од крузера до крузера, до три дана или прекоокеанске до пола године. Крузери на којима сам био, углавном су у континуитету пловили од седам до 15 дана“.

Олуја као саставни дио пловидбе

„Понекад се деси да се брод мало више љуља усљед олује или невремена. Срећом, радио сам на највећим крузерима у свијету, на којима се то толико не осјети. Јако су тешки. Имају стабилизаторе и, на мосту гдје је навигација и официри који управљају бродом, могу да предвиде  временске неприлике па да на вријеме промјене руту. На свом првом броду „Explore of the seas“ доживио сам мало јачу, али не страшну олују. Пловили смо ка Бермудским острвима. Око четири сата ујутру осјетио сам како полако клизим и ударам главом о зид. Нисам се препао, јер прије укрцавања на брод прођемо све вјежбе и сигурносне тренинге и обучени смо шта да радимо и гдје да идемо у случају да дође до нечега озбиљног. Имамо и помоћне бродиће на крузеру, опрему за спашавање и преживљавање на води, спремне у сваком тренутку“.