Mirko Ćurić, gradonacelnik Trebinja.jpg (89 KB)

Град Требиње је током протекле четири године реализовао читав низ различитих пројеката који су допринијели развоју локалне заједнице, као и визији да Требиње постане најпожељнији мали град на западном Балкану, каже у интервјуу за „Глас Требиња“ Мирко Ћурић, градоначелник Требиња. Како напомиње, у Требињу је завршено 70 великих пројеката и више од 100 мањих инвестиција у свим Мјесним заједницама.  

Које пројекте бисте издвојили као најважније, да утичу на слику нашег града у сваком смислу, привредном, инвестиционом, туристичком?

У протеклом четворогодишњем периоду покренули смо велики инвестициони циклус, реализујући низ пројеката којима смо потпуно измијенили слику Требиња. Период иза нас обиљежен је интензивним радом, конкретним и мјерљивим резултатима. Уложили смо више од стотину милиона конвертибилних марака у различите пројекте, од чега се можемо похвалити са 70 великих пројеката чија појединачна вриједност прелази 50.000 КМ, око 100 мањих пројеката реализованих у Мјесним заједницама, те 54 програма из области подршке породици.

Од капиталних пројеката издвојио бих изградњу новог система за наводњавање, изградњу водоводне мреже, пречистача отпадних вода и резервоара Врело око. Желим да подсјетим да смо у сарадњи са ХЕТ – ом, уредили лијеву обалу Требишњице и извршили регулацију Мале поточине, гдје смо изградњом нове путне инфраструктуре и насипа смањили ризик од поплава и потпуно уредили један од најљепших дијелова обале Требишњице.

Својим средствима и уз подршку институција Републике Српске изградили смо више нових објеката. Издвојио бих Ватрогасни дом, Палату правде, Спомен собу страдалим борцима Одбрамбено – отаџбинског рата, а уз финансијску подршку Владе Србије изграђен је и нови вртић „Србија“ у насељу Горица. Изградњу објекта Градске тржнице, зграде за младе брачне парове, као и зграде за избјеглице и расељена лица приводимо крају.

Такође, желио бих да истакнем да смо у протеклом периоду реконстурисали једну од најдужих саобраћајних дионица, магистрални пут Требиње – Љубиње и уредили Градски парк по најмодернијим свјетским стандардима. Започели смо ревитализацију Старог града, а у току је и реализација пројекта изградње олимпијског затвореног базена са комплетном пратећом инфраструктуром, као и Духовног центра Мркоњићи који реализујемо уз подршку Владе Републике Србије и Републике Српске.

Као што је познато, извршили смо реконструкцију Главне улице у Требињу, као и санацију требињске Болнице, опремање Дома здравља и санацију других јавних објеката попут основних школа, средњошколског центра и Дома пензионера. Саниране су и улице у бројним Мјесним заједницама, а учествовали смо и у уређењу градских фасада у центру града и заједничких дијелова зграда. У насељима Петрово Поље и Горица изградили смо пјешачку инфраструктуру, затим санирали троторе на Каменом мосту и адекватно освијетлили камене плоче на овом објекту. Желећи да након више од четири деценије успоставимо саобраћајну комуникацију између насеља Горица и Полице, асфалтирали смо стари жељезнички мост. Уз све то, изградили смо бројне нове улице у мјесним заједницама, као и инфраструктуру и приступне путеве гробљима Подгљивље и Бањевци.

Не могу, а да не подсјетим да смо пажњу усмјерили и на изградњу спортсксих и дјечијих игралишта у Мјесним заједницама Гучина, Мокри Долови и Тини, а велики стадион у Полицама добио је професионалну атлетску стазу са шест трака, као и борилишта за све атлетске дисциплине, те неопходне реквизите за извођење такмичења међународног ранга.

Желим да подсјетим и да смо ради унапређења безбједности грађана и имовине успоставили систем видео надзора и поставили надзорне камере на цијелој територији града, као и на свим излазима из града. Такође, у складу са стандардима енергетске ефикасности, замијенили смо више од 1000 расвјетних тијела најсавременијом ЛЕД технологијом, чиме смо остварили и значајне енергетске и новчане уштеде.

На 34. сједници Скупштине Града Требиња усвојен је извјештај о извршењу Буџета града за период од 1. јануара до 30. јуна 2020. године, према којем је Град Требиње остварио суфицит у износу од 1. 724. 690 КМ. Иако су привредне активности у протеклом периоду биле знатно мање него иначе због пандемије, провели сте мјере штедње и омогућили стабилно стање у буџету. Јесу ли ове мјере, ипак утицале на финансирање неког од социјалних или других програма, те довеле до обуставе неких пројеката?

Рестриктивне мјере које смо увели као одговор на изазове глобалне пандемије корона вируса нису утицале ни на један пројекат који спроводимо. С поносом могу рећи да ни у најтежим епидемиолошким условима, какав је период иза нас и тренутно, нисмо стопирали ниједан програм Градске управе. У протеклом периоду смо се опредијелили за рационализацију утрошка средстава и усмјерили на провођење мјера штедње како бисмо обезбиједили довољно средстава за реализацију свега што смо започели, без обзира на епидемиолошку ситуацију.

На претходно поменутој сједници усвојена је и Одлука о оснивању Слободне зоне Требиње. Шта то значи за суграђане и привреднике у Требињу и када можемо очекивати слободну бесцаринску зону?

У циљу интензивнијег локалног и економског развоја, планирано је успостављање прве бесцаринске зоне у околини Требиња. Ово ће уједно бити и прва слободна зона у Републици Српској. Као подстицај интензивнијем привредном развоју, планирамо понудити бројне олакшице, а привредници који буду пословали у слободној зони биће ослобођени градских и државних дажбина, попут плаћања ПДВ-а за репроматеријал који се користи у производне сврхе, изградњу објеката и производну опрему. Према нашим плановима, слободна зона би требала бити завршена до краја сљедеће године.

На посљедњој сједници Скупштине Града Требиња одржаној 30. септембра усвојена је Стратегија развоја туризма града 2020 – 2030. Шта је планирано овом Стратегијом и какав је њен значај за Требиње, како у смислу унапређења туризма, тако и самог града?

Први пут у историји Требиња опредијелили смо се за стратешко планирање у области туризма и, сходно томе, израдили смо ову Стратегију. Сматрамо да је овај документ од виталног значаја за наш даљи развој, јер Требиње посљедњих година биљежи значајан туристички раст и постаје препознатљива дестинација на карти европских и свјетских туриста. Стратегијом смо дефинисали све важне циљеве у области туризма, а с обзиром на чињеницу да Херцеговина, односно Требиње, представља специфичан спој традиције и медитерана, фокусирани смо на развој све популарнијег руралног туризма, у оквиру кога можемо пуно тога понудити и показати будућим гостима, од требињских руралних крајева, природних богастава и љепота, до обичаја, стила, културе живљења, гастрономије и осталог.

Од многих пројеката, онај који је побудио највише пажње јавности у Требињу је градња аеродрома. У којој фази је овај пројекат и када би се могла очекивати његова реализација?

Аеродром у Требињу је пројекат који реализујемо уз подршку Влада Републике Србије и Републике Српске. Његовом изградњом омогућићемо бољу комуникацију Требиња са градовима у региону и Европи, што ће даље отворити наш град у привредном и туристичком смислу. Тренутно радимо на деминирању и рашчишћавању терена, а потом ће услиједити експропријација земљишта. Према најавама из Владе Србије, завршетак аеродрома можемо очекивати већ 2021. године.

У смјеру развоја пољопривреде недавно је проширена дјелатност  Аграрног фонда, увођењем доприноса побољшању социоекономског положаја грађана. На шта се конкретно мисли и да ли је планирано још сличних пројеката у смислу стимулација за људе са села, пољопривреднике и других врста помоћи?

У протеклом периоду, направили смо важну прекретницу у области пољопривредног развоја. Основавши Аграрни фонд спровели смо низ програма подршке пољопривредним произвођачима, обезбиједили стручну помоћ, мини грантове, додјелу пољопривредних пакета и практичну помоћ при обради пољопривредних површина. Преко Аграрног фонда смо обезбиједили значајну подршку развоју сточарства, подршку повртларској производњи кроз додјелу материјала и садница и подршку развоју пчеларства кроз додјелу пчеларских пакета. Уз то, реализовали смо пројекат развоја пластеничке производње кроз додјелу пластеника и провели бројне едукације о овој врсти производње.

Преко Аграрног фонда смо такође кроз пројекат „Херцеговачка кућа“ отворили тржиште за широк асортиман херцеговачких, односно требињских производа и обезбиједили стални откуп производа од локалних пољопривредних и привредних газдинстава. У оквиру пројекта, набавили смо и лабораторијску опрему за испитивање исправности и квалитета производа, а анализе се обављају у сарадњи са Заводом за заштиту здравља и у складу са најновијим европским стандардима, због чега су ови производи спремни за извоз и на тржишта изван БиХ. У РС тренутно послују двије „Херцеговачке куће“, једна у Требињу и друга у Бања Луци. До краја године Херцеговачку кућу планирамо да отворимо и у Источном Сарајеву, а у плану је отварање једне и у Србији.

Кад већ говорите о пољопривреди, најављено је да ће наредне академске године у Требињу бити отворен студиј Медитеранска пољопривреда. Колико је то извјесно и шта ће значити за град?

Требиње има једну високу школу и два факултета који су до сада дали важан допринос образовању и продукцији висококвалификованог кадра. Међутим, због чињенице да је ово рурални и медитерански крај, одлучили смо да, у сарадњи са Бањалучким Универзиитетом, отворимо одсјек Пољопривредног факултета. По том питању је недавно одржан радни састанак са деканом Пољопривредног факултета, са којим смо разговарали о активностима које је неопходно подузети, а обишли смо и просторије гдје ће се изводити настава. Студијски програм за медитерански смјер у Требињу је тренутно у фази акредитације, а прве студенте бисмо могли очекивати школске 2021/22. године.

Било је ријечи и о отварању Универзитета уз Клинички центар који у Требињу треба да се гради. Шта нам можете о томе рећи?

Изградњом Клиничког центра у Требињу отворићемо бројне перспективе за развој најсавременијих медицинских услуга, лијечења и дијагностике. У том смислу, постоји могућност да формирамо Одјељење медицинског факултета, који ће дјеловати при једном од Универзитета РС, а који ће засигурно бити подршка школовању и професионалном усавршавању медицинског кадра у Требињу. Ово се односи искључиво на области које немамо на катедри Медицинског факултета у Фочи.

Поменули сте да се изградња зграде за избјегла и расељена лица и зграде за младе брачне парове приводи крају. Докле се дошло са радовима, односно када ће ова популација становништва моћи да се усели?

Зграда за младе брачне парове и зграда за избјеглице и расељена лица су у посљедњој фази изградње. Тренутно се на обје зграде изводе завршни радови на околном уређењу. Усељење првих станара очекујемо до краја текуће године. У зграду за младе брачне парове, чија је изградња коштала преко 2 милиона КМ, уселиће 40 младих брачних парова, односно породица, а у зграду за избјегла и расељена лица, за коју је Град Требиње издвојио више 1.5 милиона КМ, уселиће се 48 породица.

Наводећи неке од значајнијих пројеката за Требиње, осврнули сте се и на Градску тржницу, затворени базен, радове на западној обилазници око града и Духовног центра у Мркоњићима и, како сте рекли реализација ових пројеката је у току. Када грађани Требиња могу очекивати да буду отворени Градска тржница и затворени базен, као и завршени радови на западној обилазници око града и Духовног центра у Мркоњићима?

Радови на Градској тржници су приведени крају и она ће бити отворена у овој години. Завршетак западне обилазнице, којом ћемо повезати магистралне путеве Требиње – Љубиње и Требиње – Дубровник, биће завршен до краја 2022. године, док план за Духовни центар Мркоњићи предвиђа завршетак уговорених радова у 2021. години. Изградња затвореног базена планирана је до краја текуће године.

Шта Градска управа ради да унаприједи школство, здравство, останак младих на овим просторима, као и шта је урађено да се помогне борачкој популацији, пензионерима, социјално угроженим породицама?

Градска управа је интензивно радила и на унапређењу образовања и развоју политике младих. Спровели смо низ важних програма у циљу подршке ученицима и студентитма, попут програма стипендирања студената основних студија и дефицитарних занимања, програма подршке ученицима из руралних подручја, помоћи ученицима без једног или оба родитеља, помоћи ученицима за одлазак на екскурзију, а уз то, као вид награде и стимулације за даљи интелектуални развој, у свакој школској години смо организовали путовања у иностранство за најбоље требињске студенте о трошку Града.

Такође, реализовали смо различите пројекте за младе, попут пројекта „Повратак природи“ за средњошколце, основали смо Школу спорта за предшколце и основце, а средњошколцима смо додатно омогућили бесплатно похађање курсева енглеског језика. Реализовали смо и програм унапређења стручног усмјеравања и образовања младих у складу са потребама тржишта. Основали смо предузетнички фонд за младе те реализовали програм за пословне иницијативе младих „YЕP инкубатор пословних идеја“, и друге програме.

У области бриге о борачким категоријама, обезбиједили смо грантове борачким категоријама и накнаде незапосленим демобилисаним борцима, накнаде супругама умрлих бораца, као и помоћи за лијечење борачких категорија. Осим овога, санирамо стамбене јединице родитељима погинулих бораца.

У оквиру програма социјалне заштите и бриге, у сарадњи са Центром за социјални рад и другим надлежним установама, дефинисали смо потребе социјалних категорија и сходно томе редовно дозначавали новчана средства социјално угроженим лицима.

У складу са проактивном наталитетном политиком и афирмативним приступом традиционалним породичним вриједностима, реализовали смо програме подршке незапосленим мајкама и породиљама, програме подршке вантјелесне оплодње и програме подршке склапању брака за лица старија од 38 година.

У области локалне политике запошљавања, реализовали смо низ програма за запошљавање и самозапошљавање те програме субвенционисања приправника и волонтера, као и различите програме обуке и оспособљавања кадра за локално тржиште рада, попут обуке кадра за рад на ЦНЦ машинама и других стручних обука.

Каква је сарадња Требиња са сусједним општинама и градовима у региону, те сарадња са Србијом која је и више него евидентна и колико је сваки вид сарадње значајан за наш град? 

Са сусједним општинама и градовима смо изградили коректне и пријатељске односе. Са Србијом имамо изузетну сарадњу у стратешким областима, а са сусједном Црном Гором смо фокусирани на прекограничну сарадњу, гдје смо већ успјешно реализовали више заједничких пројеката, попут пројекта „ProNaCul“, кроз који смо промовисали културну баштину Требиња, и пројекта „Emoundergrounds“, којим промовишемо Требиње као атрактивну туристичку дестинацију у југоисточној Европи.