Пчелари у источној Херцеговини суочавају се са једном од лошијих сезона, а према процјенама, овогодишње медобарње је само трећина у односу на добре медоносне године.
Поред дуготрајне суше и високих температура ваздуха, те неправилног распореда падавина, ситуацију овог љета су усложили велики пожари у цијелој Херцеговини.
Предсједник Удружења пчелара „Леотар“ Обрад Нинковић оцјењује да је пчеларство дошло у озбиљан проблем, јер ће се, због климатских промјена, екстремне временске прилике понављати.
„Медобрања су се у посљедње двије године помјерила са краја априла на крај маја, кратко су трајала и биће, вјероватно, све краћа. Сваки пчелар који је имао седам до осам килограма меда по кошници, може бити задовољан, а то је испод сваког просјека“, наводи Нинковић.
Он додаје да је на појединим микролокалитетима, према Поповом пољу и Дубровнику, „замедила шума“, односно појавила се медљика, и ти пчелари су, вјероватно, имали више меда по кошници.
„Пчелари који су овог љета морали да бране пчелињаке од ватрене стихије, морају наћи алтернативне локације гдје да премјесте кошнице, јер на опожареним површинама паше неће бити бар двије до три године“, каже Нинковић.
Он истиче да је селидба пчела на друге локалитете постала јако тешка, јер многи неће да прихвате пчеле, паше су много кратке, па ако пчеле нису стално на камионима, односно ако се ради класична селидба, то је скупо и троши пуно времена и, најчешће, се не исплати.
„Највећи проблем је патворени мед, не толико пчеларима колико људима који га конзумирају. Држава не улаже колико би требала у контролу продаје меда. Патворени мед, онај који није производ пчеле, је пчеларима конкуренција што се тиче цијене, а купцима је штетан по здравље, јер може, у неким случајевима, бити и канцероген за оне који га конзумирају“ ,објашњава он.
Цијена меда у источној Херцеговини је 30 КМ по килограму, а Нинковић каже да цијене зависе од понуде и потражње
„Те цијене могу расти. Мед који је добијен заиста из кошница, квалитетан и добар, не може се покварити и вјероватно ће пчелар оставити га и чекати више цијене, јер ниједан килограм квалитетног меда, никада није остао непродат“, наводи он.
Предсједник Удружења пчелара „Леотар“ Требиње каже да постоје и случајеви гдје се мјеша херцеговачки са медом из других крајева, гдје је медобрање било добро, и продаје под херцеговачки, али да без обзира што су купци обманути, то није опасно по здравље, ако је обје врсте меда произвела пчела.
„Мед купујте искључиво код пчерала којима вјерујете“, поручује Нинковић потрошачима.
Он пчеларима препоручује, пошто ове године сигурно неће бити паше вријеска, да на вријеме заштите пчелиња друштва од болести и ураде све остало што је потребно како би презимила пчелиња друштва.
Оно, што је по Никовићу добро је да пчелари засад не одустају од овог посла, а у Удружењу се труде да анимирају младе људе да наставе.
„Сви пчелари који испуњавају услове, у сарадњи са Туристичком организацијом моћи ће и да примају туристе, као винари, и то су додатни приходи“, најављује Обрад Нинковић, предсједник Удружења пчелара „Леотар“ Требиње.
