Градски одбор ПДП-а Требиње огласио се саопштењем поводом скупова опозиције и власти у Бањалуци.
Саопштење преносимо у цјелости:
Kаже се да ко пјева зло не мисли. У реду. Али, шта рећи за Додика који пјева? И за оне крештеће пратеће вокале око њега ? Та злокобна филхармонија, не само што је упропастила свој народ, понизила га, него му се, уз то, још и руга. Поцрвењели су од стида и многи испод бине на Тргу Kрајине слушајући своје безслухе вође, који су, без шатора и без стида, своме народу, окупљеном на свега неколико стотина метара удаљеном парку, пјесмом поручивали „Не може нам нико ништа“.
Озлојеђени живаљ само дошао да му кажу да лоше живи и да нешто треба мијењати, а, он, бесрамни кафанџија, њима, хиљадама гладних, обесправљених, и незапослених кабадахијски поручује да ће и даље бити то што јесу. Несретник, није ни свјестан да је друга субота маја мјесеца 2016. године дан када је добио други жути картон. Први је добио по рођењу, уз крштеницу. Слиједи, наравно, црвени. Ако ће му бити лакше, то је судбина свих тлачитеља и тирана. Очекивао је, најављивао и прижељкивао Баја украјински или неки други сценарио. С тим претензијама је и организовао контрамитинг, очекивао исламисте, призивао Сороша и кога све још, да би показао како је опозиција издала народ и државу и да силом жели срушити власт. Али, опет се прерачунао. Математика, као ни слух, нису му јача страна. Само је криминал његов заштитини знак.
Што се тиче смјене власти, ту му скидамо капу, јер је у праву. Али, љути Kрајишници, Херцеговци и сви други, јесу гладни и боси, али јесу и свјесни, савјесни и поносни. Знају да ничија није горила до зоре, да ће се и Додова утулити. Народна воља је најјачи демократски политички инструмент, који се не може бесконачно игнорисати. Хиљаде људи из цијеле Српске дошло је у главни град да му отворено каже да је ЛОПОВ и да је вријеме да оде тамо где је лоповима мјесто. А, он им је, да ли из мерака или слутећи нешто, са својим туњавим вазалима, запјевао на крају своју омиљену жалопојку „Ово је моја кућа“ . Да ли је мислио на вилу на Дедињу, станове по Београду, кућу у Лакташима или оних пет-шест квадрата на Туњицама, тешко је процијенити. Али, да су му Туњице најближе – јесу !
Градски одбор ПДП Требиње
