„Све што је у пољопривреди развојна шанса овог краја може се радити на мањим домаћинствима, не захтјева велике површине, нити велика почетна улагања. Притом, имамо много запуштеног земљишта, такође и државног које дајемо у закуп. Управо је то начин да процвјетају породични бизниси: да можете са једном фармицом музних грла или са 500 квадрата пластеника породици да обезбиједите пристојну плату. Потребно је само да у себи пробудимо свијест да је будућност у породичним бизнисима. А све оно што се у Требињу произведе гарантујем вам да се може продати већ овдје на локалном тржишту и у локалним ланцима снабдијевања и не мора се возити даље.“
Једно посебно признање било је повод да у овом број „Гласа“ покуцамо на врата Аграрног фонда града Требиња. Привредна комора РС на „Избору најуспјешнијих у привреди Републике Српске“ за 2024. године наградила је Херцеговачку кућу Аграрног фонда „Посебним признањем - за развој домаће примарне производње, промоцију и пласман домаћих производа“.
Директор Аграрног фонда Веселин Дутина каже нам да је признање својеврсни печат на рад и труд улаган свих ових година, да не припада ни њему, ни једном појединцу нити било чијој идеји - већ свим радницима Аграрног фонда који су те идеје проводили и носили све активности. Признање је, додаје, и мотив и обавеза да се убудуће ради још више.
Дутина за „Глас“ говори о програмима подршке Аграрног фонда, награђеној Херцеговачкој кући и плановима око отварања нових продајних објеката у Србији, развоју система за наводњавање, перспективама пољопривредног добра и уопште аграра на подручју Требиња...
- Аграрни фонд је основан 2017. године с циљем унапређења пољопривредне производње на подручју Требиња. Кад се осврнете уназад, на ових осам година раста и развоја установе, колико се постигло у правцу зацртаних циљева? Да ли постоје неки мјерљиви индикатори који би показали да искорак у овдашњем добрано напуштеном и запуштеном аграру ипак постоји?
- Сваке године кроз анализу рада мјеримо учинак. Година иза нас је по свим параметрима била једна од најбољих у осмогодишњем раду Аграрног фонда. Број регистрованих пољопривредних газдинстава према подацима из АПИФ-а, било да је ријеч о комерцијалном, некомерцијалном газдинству или привредном друштву, мјерљив је показатељ да сваке године биљежимо боље резултате. На крају 2024. године ми смо на подручју Требиња имали хиљаду регистрованих газдинстава. То је 125 газдинстава више него што је било годину раније. Поређења ради, кад је Аграрни фонд основан 2017. године била су 454 газдинства уписана у регистар.
Посебно признање Привредне коморе Републике Српске
Да би неко добио подршку од Аграрног фонда мора бити уписан у нашу базу података и бити произвођач са регистрованим пољопривредним газдинством. Једноставно, желимо да знамо гдје иде новац грађана Требиња. Али бих напоменуо да људи не региструју пољопривредно газдинство само зато да би добили неку подршку од нас. Тиме они остварују и право на подршку Министарства пољопривреде, наравно зависно од врсте и обима производње. А програми министарства практично „покривају“ сваки вид производње, штавише окренули су се и микролокалитетима као што је наш, па су у подстицаје уврстили и производњу култура овог поднебља, попут смокве или маслине.
- Годишњи програми подршке произвођачима свакако су једна од окосница ангажмана Аграрног фонда на унапређењу пољопривреде. Помагало се у претходним годинама на разне начине и у више праваца - од додјеле пољопривредне механизације и опреме, пчеларских пакета, преко живе стоке, сјеменског и садног материјала, до намјенских новчаних средстава и бесплатне обраде земљишта и сличних услуга. На који начин се бирају приоритети који ће бити у фокусу подршке? Који су програми ове године планирани?
- Прије свега слушамо наше пољопривредне произвођаче. Водимо рачуна да то буду програми за које су људи исказивали интерес и претходне године и на који се пријављивао знатан број корисника. Те програме остављамо и у свакој наредној години. Наравно, потрудимо се да имамо и неки нови програм. Постоје и они које не успијемо да реализујемо јер све опет не зависи од нас, већ и од пуњења буџета града и распложивих средстава. У прошлој години реализовали смо седам програма подршке и кроз њих директно помогли 366 корисника. За ту намјену је утрошено 174.000 марака. Овдје мислим само на подршку из буџета Града Требиња.
Тако смо кроз програм субвенција рачуна за струју утрошену за пумпна постројења система за наводњавање помогли 12 удружења корисника вода а индиректно - преко хиљаду корисника ових система. Затим, помагали смо и у случају штета, кроз интервенције на поправци објеката. Обрадили смо бесплатно преко 500 дунума земље за 54 корисника, којима су требале различите услуге - од бушења рупа и подизања нових засада, преко орања и фрезања њива, до кошевине. Значи и ова помоћ људима јер смо им кроз овај програм, кад се све сабере, уштедјели преко 40.000 марака. Затим смо дијелили бесплатне саднице воћа, укупно 1.200 садница, за 47 нових воћњака. Радили смо и програм додјеле прасади за кооперантску производњу, кроз који је за 50 корисника подијељено укупно 150 прасади. Обнову сточарских објеката за 22 корисника. Подијелили смо преко 25.000 струка расада паприке, парадајза и краставца за 193 наша корисника.
Подржавамо наше произвођаче и кроз различите међународне пројекте. Такође, и кроз откуп производа. Када се све то зброји, подршка пољопривредницима прошле године износила је - више од милион марака. Кад је ова година у питању, новина је да ће програми бити реализовани преко надлежног Одјељења за породицу и развој села. Директно ће се на адресу Града подносити захтјеви. Аграрни фонд ће произвођачима бити сервис у смислу информисања и помоћи око попуњавања апликација. Правилници око програма подршке у надлежном одјељењу управо су у фази усвајања.
ХЕРЦЕГОВАЧКА КУЋА ЈЕ ПОДСТАКЛА ЉУДЕ ДА РАДЕ И ПРОИЗВОДЕ ВИШЕ
- Херцеговачка кућа - данас најпрепознатљивији бренд Аграрног фонда - осмишљена је с циљем тржишне валоризације традиционалних херцеговачких производа. То у коначници значи - да малом произвођачу обезбиједи континуиран и сигуран пласман, што не рећи - и бољу цијену за његов рад и труд. Израсла је у озбиљну и успјешну причу, у мјери да и други показују интерес да сличан пројекат примијене у својим срединама. Каква су ваша размишљања на ову тему?
- Херцеговачка кућа је засигурно подстакла људе да више раде, производе и прерађују у пољопривреди. Наши објекти сваке године остварују веће промете. Иако профит није био наш примарни циљ, нити је Херцеговачка кућа основана да служи нама за зараду. Циљ је подршка пољопривредним произвођачима кроз пласман њихових производа. Зарада која се остварује од маржи нама служи за промоцију и Херцеговачке куће и наших произвођача, за покривање трошкова учешћа на сајмовима или организацију сличних догађаја код нас, као што су „Херцег фест“, Сајам меда и вина а сад и „Вајн фајн“ /Wine Fine/ фестивал. У претходној години наши продајни објекти остварили су укупан приход од скоро 900.000 марака. Почев од овога у Требињу, који најбоље и послује, преко наших објеката у Бањалуци и Источном Сарајеву, гдје смо франшизу дали Центру за развој пољопривреде и села, односно Спортском центру „Славија“, до наше „кћерке“ фирме у Београду, која је још увијек у некој фази „разрађивања“.
Херцеговачка кућа - посјета Маје Гојковић, предсједнице Покрајинске владе Војводине
Већ размишљамо о отварању нових продајних објеката у Србији. Свакако, са само једним објектом не можемо ни пословати због скупих анализа, које се прво раде овдје да би се производ извезао, а потом и у Србији приликом увоза. Ако имате само један објекат, онда и извезете само онолико робе колико тај објекат може да прими, а све то поскупљује производе. Захваљујући сарадњи коју је наша градска управа успоставила са градоначелником Новог Сада, већ смо добили простор за продајни објекат Херцеговачке куће у Његошевој улици у Новом Саду, који је употпуности реновиран и само треба да се опреми. Тако да ћемо у овој години добити и продајни објекат у Новом Саду. Са нашим земљацима у Србији радимо на томе да се и у Београду отвори још један мањи објекат, око којег Град Требиње, управо захваљујући тој сарадњи са нашим људима у матици, неће имати никакав трошак.
Још једна веома важна ствар, коју у причи о Херцеговачкој кући често заборавимо да напоменемо, јесте да смо нашим кооперантима обезбиједили потпуно бесплатне анализе у Институту за јавно здравство за све производе који се продају кроз Херцеговачку кућу. Само у прошлој години урађено је 177 анализа за наше произвођаче, што би коштало да се плаћало око 13,5 хиљада марака. Услуга је уштедјела новца нашим произвођачима, али и појефтинила сам производ јер би овај трошак, да се анализа плаћала, свакако ушао у цијену производа.
- Прошле године, додаћемо и то, изграђен је и погон за прераду и паковање, који је такође замишљен да буде на услузи овдашњим пољопривредним произвођачима?
- У сарадњи са Градом и нашом развојном агенцијом ТРЕДЕА аплицирали смо овим пројектом код Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, добили смо средства и прошле године изградили објекат пакирнице у Петровом пољу, површине 40 квадрата. Набављена је и процесна опрема за прераду и паковање и оно што је недостајало јесте увођење HASAP стандарда. Ове године ћемо издвојити средства и за стандардизовање пакир центра, што је и посљедњи услов да буде регистрован код надлежних институција.
Погон за прераду и паковање чека HASAP стандардизацију
Зашто смо све ово радили? Да бисте могли неки производ да извезете ван граница земље, мора да задовољи строге норме здравствене исправности хране, како наше тако и земље увозника. Кључан фактор ту је да постоји сљедивост – од саме производње до пакераја. А ако би неко од наших произвођача кренуо да ради за извоз, прво би морао да постигне довољно велики обим производње, а затим би морао да изгради и свој властити пакерај на домаћинству. Све то људима поскупљује производњу. Зато смо и дошли на идеју да ми изградимо један такав погон за паковање, да ми откупљујемо сировину од произвођача и пакујемо робу у нашем погону, при чему ће на етикети стајати име произвођача, али и Аграрног фонда који тај производ пуни и пакује. То је довољно да би се производи биљног поријекла могли извести у неку земљу. Али за све ово најприје је потребно обезбиједити HASAP стандард.
- Гдје су лимити када је у питању пројекат Херцеговачке куће? Другим ријечима, да ли је и у којој мјери производња коопераната довољна да осигура редовно снабдијевање данас четири, а већ сутра пет или више продајних објекта?
- Свакако да лимита нема. Закони понуде и потражње диктирају отварање нових продајних објеката. Како ми отварамо нове продајне објекте, тако и наши произвођачи повећавају свој обим производње. Данас имамо око хиљаду различитих производа у Херцеговачкој кући и преко 140 активних уговора са нашим пољопривредним произвођачима. До сада нисмо имали озбиљнијих проблема са несташицом робе. Обично буде само са медом када су лоше године. Али наши пчелари, дугогодишњи кооперанти са којима сарађујемо још од првог дана, воде рачуна и увијек негдје оставе на полицама својих магацина одређену количину меда за Херцеговачку кућу. Кад је година боља и деси се да људи не продају мед, нама нуде да тај мед откупимо, а ми увијек радо прихватамо сваког произвођача који има квалитетан производ.
Проблем некад може да буде и са сиром јер ми откупљујемо углавном сир груду и сир у уљу, а опште је познато у Требињу да ниједан произвођач сира нема проблема са продајом: све се прода на пијаци, кроз ресторане и хотеле, свадбене салоне, а добар дио и на кућном прагу. Али смо и ту радили на сарадњи са произвођачима па смо прије неколико година кроз један пројекат обезбиједили више сирана које смо дали људима да повећају производњу. Свакако да има још простора да се капацитети повећају.
ПЕРСПЕКТИВА ЈЕ У КУЛТУРАМА ОВОГ ПОДНЕБЉА
- Значајан подухват Аграрног фонда био је оснивање властитог пољопривредног добра. Како је замишљен његов развој?
- У вријеме короне подигли смо велико пољопривредно добро: разорали смо преко 27 хектара државних површина, у случају да не буде увоза и нестане хране како не би оскудијевали са неким примарним културама, као што су кромпир, лук, боранија, грашак... Разлог више био је да припремимо земљиште за подизање засада који би нам у будућности доносили већу корист - а то су на нашем поднебљу виногради.
Требињско виногорје је највеће у Републици Српској, овдје је и највећи број винарија регистрованих код нас, а вина са овог подручја најбоља су у овом дијелу Европе. Притом, велике количине грожђа се морају увозити. Људи су уложили озбиљне новце у своје винарије и не могу себи дозволити да немају довољно сировина. А сировине је све мање. За почетак, прије три године подигли смо виноград на три хектара. Тих око 8.000 чокота лозе изведено је на род и оно што од њих зарадимо инвестираћемо даље у нове засаде. Од министарства пољопривреде смо добили десет хектара земље и то је за сада неки оптимум колико можемо ми да обрадимо. Циљ је за почетак да сировину продајемо винарима, а у некој перспективи - да Аграрни фонд има своју винарију, своју производњу вина и ракије, које ће продавати под својим брендом у Херцеговачкој кући. Имамо већ добру логистику, своју механизацију и људство које ће то моћи да ради.
Производња расада у пластенику Аграрног фонда
Кад већ говоримо о производњи Аграрног фонда, подсјетио бих да ми у нашим пластеницима сваке године производимо расад парадајза, паприке и краставаца, који дијелимо нашим корисницима кроз програме. Један дио оставимо и за себе и садимо у пластеницима како би продавали на слободно тржиште. Сваке године подијелимо између 20 и 25 хиљада садница расада, што је значајна подршка људима. Увијек влада велико интересовање за наш расад. Такође, и двије до три хиљаде садница смокве и нара, које ми ожилимо и такође бесплатно дијелимо људима путем јавног позива за подизање нових засада.
- Коју бисте од актуелних активности још издвојили из прилично широког дјелокруга рада Аграрног фонда?
- Радимо на промоцији Требиња, Херцеговачке куће и наших произвођача. Прошле године смо учествовали на 17 међународних сајмова у земљи и иностранству. Радо се одазивамо сваком позиву и прилици да се представимо, али смо свугдје и радо виђени гости. И захваљујући овој активности, далеко се чуло за Херцеговачку кућу и оно што радимо.
Такође, значајно смо ангажовани око система за наводњавање. Град Требиње је Аграрном фонду додијелио на управљање комплетан систем за наводњавање Требињског и Петровог поља и зубачког платоа, који су заједничким снагама изградили Град, министарство пољопривреде и Хидроелектране на Требишњици. Претходних година смо радили на развођењу мреже и изградњи преклопних станица на зубачком платоу и дефектажу читавог система. Сада на зубачком платоу имамо разведену комплетну мрежу до свих корисника који су исказали интересовање за прикључак на систем за наводњавање. Такође, и на подручју села Чичева. Само у прошлој години је изграђено 70 прикључака, укупно је до краја прошле године постављено 280 сатова, а још педесетак је урађено у овој. У наредним данима слиједи изградња педесетак прикључака у селу Граб, чиме ће комплетно бити завршен систем за наводњавање на Зупцима.
Зубачки плато никада није имао воду. Кад се почело радити на томе, многи су сумњали да ће то уопште моћи да функционише јер је ријеч о врло комплексном систему, са препумпавањима са 270 на скоро 1.000 метара надморске висине. И све, ево, функционише беспријекорно. План у овој години је, како рекох, да завршимо све на зубачком платоу, а затим слиједи прикључивање на систем у Петровом пољу. Тамо је добар дио мреже већ разведен: мјештани су сами то финансирали јер нису имали стрпљења да чекају, па зато неће плаћати ни пуни прикључак на систем. Да закључим, оно што се у Требињу изградило у системима за наводњавање - то у Републици Српској сигурно нема ниједна локална заједница, да домаћин до своје њиве има доведену техничку воду и сат како би могао да је залијева.
- Какве су развојне перспективе пољопривреде на подручју Требиња ако ову област привређивања сагледамо са свих аспеката – од природно-географских услова, преко пласмана и тржишта, могућности за зараду, радне снаге и уопште воље људи да се баве и живе од земље?
- Пољопривреда јесте једна од најтежих производних дјелатности. Најлакше се бавити трговином. Свака производња тражи више одрицања, нарочито пољопривредна, која захтјева много рада и стално присуство, гдје све и не зависи од вас већ и од временских прилика, земљишта и још много других фактора.
Сигурно је да развој пољопривреде у Требињу треба више ослањати на биљну производњу и на културе које не успијевају у неким другим, континенталним крајевима. Једна од перспектива је производња грожђа за потребе наших винарија. Поготову што је цијена грожђа сада прилично висока у односу на неке раније године. Смоква и нар су такође културе у којима је развојна шанса нашег краја. Маслина посљедњих година и овдје доживаљава озбиљну експанзију. Имамо већ неколико великих маслињака, са бројем стабала који се креће од 600 и до хиљаду и по. Подруми Вукоје и Манастир Тврдош недавно су добили и признања свјетског ранга за маслиново уље. То ће сигурно додатно подстаћи људе да подижу маслињаке.
Школарци на практичној настави у пластенику Аграрног фонда
Перспективе су и у пластеничкој производњи раног воћа и поврћа. Најбољу цијену увијек имају они производи који се први појаве на тржишту. За неколико година биће иначе немогуће бавити се „ситном“ пољопривредом без пластеника. О томе већ данас морају људи да размишљају и улажу у пластенике. И на крају, свакако и производња наших традиционалних сирева има будућност. Туристи када дођу овдје желе да пробају традиционалне локалне производе, а то може да им понуди само овдашњи произвођач.
Све што је у пољопривреди развојна шанса овог краја може се радити на мањим домаћинствима, не захтјева велике површине, нити велика почетна улагања. Притом, имамо много запуштеног земљишта, такође и државног које дајемо у закуп. Управо је то начин да процвјетају породични бизниси: да можете са једном фармицом музних грла или са 500 квадрата пластеника породици да обезбиједите пристојну плату. Потребно је само да у себи пробудимо свијест да је будућност у породичним бизнисима. Ми више готово и немамо великих комбината на које смо се раније ослањали. А све оно што се у Требињу произведе гарантујем вам да се може продати већ овдје на локалном тржишту и у локалним ланцима снабдијевања и не мора се возити даље...
.jpg)
