Посљедње фестивалске вечери, након што је одиграна и требињска представа, чланови Фото-кино клуба Требиње су, као и сваке године, у рекордној брзини израдили и фотографијe овог остварења, да би на вријеме била отворена изложба „Фестивал у објективу“.
Жири, у саставу: проф. др Лука Кецман, театролог, начелник градског Одјељења за културу Слађана Скочајић и Миљан Вуковић, академски сликар и директор Културног центра Требиње, одлучио је да је најбоља фотографија чији је аутор Радоје Елез, другопласираном је прогласио фотографију аутора Катарине Пудар, док је Славенко Вукасовић добио трећу награду.
„Позоришна фотографија има своју основну функцију да забиљежи један тренутак из представе и да кроз тај тренутак, или дјелић тренутка, прикаже сцену, лик, карактер, експресију глумачке игре, тако да у награђеним фотографијама све ове елементе итекако можете да видите, а посебан елемент који мора да се види – то је ликовност, јер фотографија јесте један облик ликовног израза, с обзиром на то да она има могућност да региструје буквално све нијансе које се појаве на сцени“, истакао је овом приликом професор Кецман.
Због свих поменутих елемената, како је нагласио, добили смо још једну изузетну изложбу овогодишњег Фестивала фестивала.
„Комплетна ова изложба је врло богата сјајним фотографијама које много говоре саме за себе, а не постоји ниједна која је просто регистровала само неки тренутак. Свака од њих прича причу и ове три награђене су заиста најупечатљивије“, додао је кратко професор Кецман.
Проглашавајући изложбу отвореном, начелник Одјељења за културу Града
Требиња Слађана Скочајић је подсјетила да је ове године изостала велика
ретроспективна изложба свих ранијих фестивала и најавила је за наредну годину.
„Ми смо ове године жељели да направимо једну велику ретроспективну изложбу свих фестивала. Свима се допала идеја, па смо грлом у јагоде ушли у ту причу, али, када смо почели да радимо, схватили смо да је свака журба погрешна и да треба радити врло прецизно, озбиљно истраживати и отворити архиве, па узети оно што је најбоље. То је велики посао, пуно је година фестивала, добрих представа, па је било пуно и добрих фотографија. И тешко је заиста све то објединити, али ево, обећавамо, за 67. Фестивала фестивала слиједи ретроспектива од почетка ове манифестације“, казала је Скочајић.
Оно што је, међутим, иза овог фестивала у фотографском смислу остало, јесу бројне фотографије и двије изложбе – прва која је отворила и друга, која је затворила пратећи дио програма.
-02.jpg)
.jpg)