Разговори послије представе „Помрачење“

Александар Волић, водитељ разговора

Оно што је евидентно и заслужује све комплименте је редитељев процес, да је оприродио глумце који су дебитанти. Смислио је такву партитуру у радњи да су они, спроводећи сценску радњу, дјеловали потпуно опуштени, дјеловали су из свог лика. Желим требињском Градском позоришту да траје и да настави да истражује актуелне тематске кругове. Сачувајте оно што су гледаоци препознали, љубав према позоришту, ту енергију осјећамо!

Горан Булајић, редитељ

Лијепо је да је Фестивал фестивала завршен овако добром представом. Добро је да град домаћин има овакво остварење на једном савременом тексту, већ планетарно препознатом. Ово је један врло досљедно спроведен поступак, глумачки артикулисан у границама могућности једног позоришта. Дјелимично је успјешно драматизован. Имам основну примједбу да је негдје запостављен пар домаћина, који кроз драматуршко ткиво носи већу драму од ове, условно речено, хомосексуалне на крају, на коју је стављен превелики акценат. То је основна драматуршка примједба, и то само у драматуршким оквирима, а не у социолошком, психолошком и слично. Мислим да је један рукавац приче запостављен у односу на други. Требињско позориште има добру представу, добру цјелину и у односу на прошлу годину један модеран и артикулисан репертоар.

Лука Кецман, театролог

Увијек ми је драго када Градско позориште Требиње наступа на Фестивалу фестивала, који је и ове године показао да је задржао квалитет од прве до посљедње представе. Требињци су храбро ушли у рад представе која почива на тексту који је писан за филмски израз и  доста је посла урађено да се то претвори у позоришну форму. Доста тога је лијепо ријешено, сценографија је једноставна и функционална, а музика је била оригинална и још један равноправан актер у престави. Оно што је био камен спотицања су развој комплетне ситуације, један дио приче је претегао у односу на остале. Све остале морају имати један третман да би све што је труло у њиховим вишедеценијским односима изашло истом снагом. У једном моменту идемо ка климактеричном дијелу, када се све разоткрива и сазнајемо да је Коста поручио прстење, минђуше итд, наравно да дјевојка то не добија, али видимо да Ева одлази у собу муњевио и скида минђуше, што је показало невјерство између њих као пријатеља. Даље се то ничим не елаборира, не разоткрива се. Иако мислим да је то једна тачка на читаву причу, то је кулминаторни дио који треба да покаже све неискрености између њих. Глумци су врло добро вођени од стране редитеља, глумца Милоша Лучића и мислим да им је пуно помогао у глумачком дијелу, да се суздрже, отрпе одређене моменте. Уједначен ансамбл, али мислим да је женски дио био за нијанску јачи у игри. Заиста је добијен нови позоришни израз у требињском Градском позоришту. Честитам аматерима града домаћина на храбрости да се ухвате у коштац са оваквим текстом и да публици покажу тамам онолико колико је потребно, а  да не преиграју. Дарко Куртовић је константан у својим улогама и ни у једној до сада није подбацио, тако је било и у овој, гдје трпи радњу, што је прилично захтјевно у глумачком смислу. Честитам!

Вукица Стругар, новинар „Вечерњих новости“

Имала сам осјећај да су глумци пријатељи између себе, као и на сцени. Поставила бих питање редитељу Милошу Лучичу, око скидања и стављања минђуша и поновног њиховог скидања, да ли је желио потцртати нешто што је већ било јасно.

Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета

Ово вечерас је неки нови дух у нашем позоришпту. Срећан сам што се ово дешава, то је моје позориште, волим га. Честитам и захвалан сам што сте имали храбрости да уђете у предложак који је филмски сценариј. Хвала им још једном и честитам.

Драган Копривица, редитељ

На сцени је, осим Дарка и Игора, који су доказани више пута, све прштало од младости и талента. Посебно радује да је глумица која је први пут наступила добила награду жирија публике. Чини ми се да је редитељ Милош Лучић могао да штрихује експозицију, први дио, који је био помало опуштен. Када су ухватили копчу, то је било на нивоу најбољих представа Фестивала фестивала. Чини ми се да су могли раније да се раздвоје везани столови, за шта је, чини ми се било простора да се уради. Кад  су ухватили прикључак, били су бриљантни и оправдали су оно што годинама важи – Требињци су сјајни!

Марија Ђајић, глумица

Честитам Требињцима на овој изведби. Похвалила бих Милоша Лучића што се изборио да буде овдје и довео овакве људе да играју у тренутку када аматерско позориште нестаје, а све су паре. Ови људи су дошли овдје, оставили приватне обавезе и вјежбали од марта. Дјевојке су ме посебно одушевиле, а Игора и Дарка сам видјела у неком новом свјетлу и сматрам да треба да раде са разним редитељима. Овај Фестивал фестивала треба промјене и овом граду требају промјене, млади људи професионалнци, који ће то позитивно мијењати