У оквиру оф-програма 66. Фестивала фестивала, у кино-сали Kултурног центра, промовисана су издања Српског народног позоришта из Новог Сада - „Енциклопедија Српског народног позоришта Нови Сад“ и часопис „Позориште“.
О издањима је говорио управник Српског народног позоришта др Зоран Ђерић, истичући да су у питању велики подухвати јер енциклопедија покрива период од оснивања позоришта 1861. до 1986. године, а услиједиће и наставак до данашњих дана, док часопис “Позориште” почиње излазити само десет година након оснивања позоришта и још увијек траје.
Енциклопедија, за коју је иницијатива покренута још прије 50 година, изашла је у три тома, објединивши, како каже др Ђерић, обиман посао који је урадило преко стотину театролога, историчара позоришта, позоришних критичара, писаца, истраживача, архивиста, не само из Српског народног позоришта, већ из Војводине и Србије, Хрватске, БиХ, Словеније, а садржи преко 5.000 одредница, на великом формату са 1.500 страна.
“То је нешто што свjедочи, не само о историји Српског народног позоришта, него о историји позоришта на нашим теренима уопште, будући да је ту и историја Народног позоришта у Београду и позоришта која су сарађивала са нашим глумцима и редитељима, гдjе су они играли и у Републици Српској, односно БиХ, па су били и у Сарајеву и у Бањалуци, али и у Загребу, Црној Гори, Македoнији.
То је заиста обиље података за истраживање, како појединих глумаца и њихових каријера, репертоара које су играли, тако и управа појединих великих позоришта, па се тачно види који су све ту били велики људи и какав је био њихов допринос у развоју позоришта код нас.
Мислим да је ово драгоцjена основа и за друга позоришта да нешто слично покушају да направе и да покупе све податке док је то могуће, док не нестану негдjе у неким архивама или магацинима, па да се објаве и монографије позоришта, али исто тако и да се прикупе сви подаци који су везани за један овако важан умјетнички и општекултурни, па и национални подухват”, казао је др Ђерић.
Напомињући да ова енциклопедија може бити кориштена и као полазиште за друга различита истраживања позоришне дјелатности, он је нагласио да се планира обрадити и период од 1986. године до данас.
“Ми смо недавно правили нову редакцију која би требала да настави да обрађује податке посљедњих четрдесет година и надам се да ћемо и то успјети у неком реалнијем року, да не чекамо опет педесет година, него да кренемо одмах, будући да та грађа већ постоји и треба само да се провјери, допуни и да се направи селекција, што ће бити неки задатак у наредних неколико година. Вјерујем да ћемо успјети да то урадимо, а да ли ће то бити један или више томова – то не знамо док не будемо имали сву грађу на једном мјесту”, додао је Ђерић, напомињући да ће бити ангажовано још сарадника са стране, који би им помогли да допуне грађу и да провјере све податке.
Говорећи о часопису “Позориште”, он је подсјетио да га је 1871. године основао и водио тадашњи управник Српског народног позоришта Антоније Хаџић те да је био посвећен углавном догађајима у самом позоришту.
„Некада је то био један лист, некада више, зависно од тога шта је било. То су биле као неке мале афише које су давале и неке анегдоте из позоришног живота, али и податке о представама које су се играле и онда је то тако излазило у неким периодима, па је било периода када се то обједињавало и штампало као новине, па су се претвориле у магазин који је излазио рјеђе, а сада је то више једна ревија која има осамдесетак страна и излази четири пута годишње, по два пута у свакој сезони“, појаснио је Ђерић.
Иако је цио часопис некада био у боји, данас су у боји, како додаје, само корице, док садржајно обухвата најаве о дешавањима у Српском народном позоришту, нове премијере, представља догађаје који су везани за Дан позоришта, али су ту и позоришне критике, разговори са глумцима, редитељима, кореографима, оперским пјевачима и у суштини - предствља једну хронику рада овог позоришта...
