Након што је прије три године, на Фестивалу фестивала у Требињу, промовисана књига проф. др Милована Здравковића „Анегдоте и цртице из позоришног живота“, на овогoдишњем је фестивалу представљено њено друго допуњено издање.
Kњига je проширена са два нова поглавља, јер, како је на промоцији рекао и сам аутор, с обзиром да је позориште жив организам, дешавају се и нове анегдоте до којих је дошао истражујући и читајући.
„Ново поглавље је о новинарима и ново поглавље је о Цркви, јер су то двије осjетљиве ствари. Када се замjерите новинарима - `готови сте`, али и преко Цркве - када се замjеримо, онда требамо да се замислимо да ли ћемо Господу или не знам коме, тако да сам ту био страшно пажљив, али сам успио да се `извучем`, да се некако измигољим“, рекао је професор Здравковић.
Он додаје да је у допуњеном издању редиговао и неке мисли о позоришту, износећи ставове о позоришту великана ове умјетности, од Гетеа до наших Стевa Жигона, Бранка Плеше, Оскара Данона и других.
„На улазу у Национално позориште у Амстердаму стоји натпис `Не само за забаву`, док Краљевско национално позориште у Лондону има мото `Није свако за национално, а национално је за свакога`, што су само неке од мисли о овој умјетности“, каже професор Здравковић, обећавши да ће свакако урадити и треће издање свога дјела и промовисати га на неком будућем Фестивалу у Требињу.
Проф. др Зоран Ђерић, који је на промоцији прочитао свој ранији приказ првог издања „Анегдота и цртица из позоришног живота“, каже да је аутор врло успјешно дао приказ односа позоришта са новинарством и Црквом, што су врло осјетљиве теме.
„С разлогом, зато што се дуго вјеровало да је Црква била против позоришта, али анегдоте које се дају у овој књизи говоре да није увијек било баш тако, да је Црква и разумјела потребу за позориштем, без обзира што је било појединаца који га нису вољели, али исто тако и медији, гдје је стално постојао неки рат између медија и позоришта. У оба случаја се дају неке анегдоте које не иду у прилог томе и битно је да се зна да је позориште било присутно у свим сегментима нашег друштва и да су све те анагдоте везане за наш свакодневни живот“, објаснио је професор Ђерић.
Драматург и позоришни критичар Спасоје Ж. Миловановић је, и по ријечима аутора, ушао у саму срж његове књиге, а на њеној промоцији у Требињу ју је оцијенио значајном и са становишта театрологије и са становишта историје позоришта те одређивања друштва према овој умјетности и обратно.
„Милован Здравковић је врло искусно подијелио ову књигу у 24 поглавља, дајући нам преглед историје развоја позоришта и позоришне сцене у Србији и на новим просторима, да будем прецизнији, стварањем модерних држава до дана данашњег, и више је него успио у томе. Имамо једно озбиљно позоришно штиво за које вјерујем да ће сваки истраживач искористити за сферу његовог интересовања, а у исто вријеме ће и `обична публика`, односно сви они који нису стручна јавност, имати прилику да се дивно забаве, јер су позориште и анегдоте из позоришта често забавније од крајњег производа који се зове позоришна представа“, истакао је Миловановић.
Он додаје да, с обзиром на чињеницу да позориште траје хиљаде година и да ће трајати још хиљаде година, сваког мјесеца може да се направи неко допуњено издање.
Одломке из књиге „Анегдоте и цртице из позоришног живота“ на промоцији је говорила глумица Марија Ђајић.
