Фестивал фестивала је организовао и школу за младе продуценте и редитеље у аматерским позориштима – мастер клас, која је завршила јуче, а пројектом је руководиo Милован Здравковић, професор Академије уметности у Београду, познати продуцент и селектор Единбуршког фестивала те директор Маркетинга у Народном позоришту Београд.
Мастер клас је похађала неколицина младих учесника Фестивала, од којих су неки учествовали у оном времену док су боравили у Требињу, али су зато Требињци с разлогом били најредовнији, долазећи на часове све док је школа трајала.
„Покушавам да разбијем окоштали систем који постоји код нас, јер у посљедњих двадесет година код нас, у ствари, не постоји никакав концептни систем како се праве позоришне представе и углавном доминира пракса „ја теби – ти мени“, не обазирући се да ли су представе компатибилне са средином, са ансамблом, временом, образовањем, па се трудим да и мојим студентима и овим младим људима са којим сам овдје, укажем на чињеницу да је неопходно поштовати поступке – дакле, поступци, поступци, поступци“, казао је професор Здравковић.
Позивајући се на ријечи једног познатог енглеског продуцента који је рекао да су за продукцију представе најважније три ствари - припреме, припреме и припреме, професор Здравковић истиче да је најважније, након рушења старог комунистичког система, и у позоришту успоставити нови.
„Пошто сам двадесет и нешто година професор позоришне продукције, покушавам да избјегнем и субјективизам, већ настојим поштовати оно што је систем и модел и по томе систему радим, чак и када сам и продуцент неких пројеката у које сам укључен, од Народног позоришта, до позоришних трупа, фестивала и томе слично.
То сам примјењивао колико сам могао јер тешко код нас може да се примени нешто што је систем, с обзиром да ми не волимо систем и нећемо да се укалупљујемо“, додаје професор Здравковић.
Каже да је нарочито одушевљен што су мастер клас највише похађали требињски млади глумци, код којих је запазио развијену културу одласка у позориште, нарочито код дјевојчица које су на часове долазиле лежерно обучене, али су увече на представама биле елегантне, обучене у хаљине, поштујући установу у којој су.
„Све је било замишљено као систем радионице у којој су и они учествовали заједно са редитељем и старијим глумцима и надам се да су нешто и научили и да ће то моћи касније примјенити“, додао је Здравковић.
Он каже да, ако је вјеровати статистици, студенти са предавања од професора могу запамтити 20% од оног што је он предавао, па се нада да су и млади људи на овој радионици запамтили барем толико.
Млада Требињка Милица Салата, која се већ неколико година бави драмским аматеризмом и редовно сарађује са Жељком Милошевићем, каже да је са занимањем слушала предавања професора Милована Здравковића, јер позориште воли толико да је као свршена средњошколка одлучила уписати глуму.
„Школу за младе продуценте и редитеље сам похађала од почетка и свакако да је корисно све што чујем овдје зато што то можемо послије да примијенимо и док радимо представу и сваки други позоришни процес. Јако је корисно оно што сам научила, јер нам је професор постепено објашњавао шта нам је све потребно да би дошли до тог коначног циља, до краја представе или премијере“, казала је Милица.
Ове је године покушала уписати Академију и нажалост није успјела, али је то није обесхрабрило и не одустаје.
„Још годину дана ћу да будем у Требињу и да похађам овакве и сличне радионице, да радим представе и да се још боље припремим за сљедећу годину и пријемни испит“, додаје млада глумица.
Каже да су је и предавања професора Милована Здравковића учврстила у одлуци да не одустаје од академије и од замисли да се бави глумом и уопште изучавањем процеса настанка представе.
„Схватила сам колико је тај процес нешто чаробно и нешто што нас изнова упознаје са неким новим стварима и што сваки пут сазнамо нешто ново и о себи“, закључује Милица.
.jpg)
