Фестивал фестивала се лагано приводи крају. У оквиру такмичарског дијела, синоћ смо имали прилику да гледамо домаћине, Градско позориште Требиње и претпосљедњу представу „Арт“. Причу о пријатељству, француске списатељице Јасмине Резе и свим оним што прати тројицу дугогодишњих пријатеља, на сцени су оживјели Дарко Куртовић, Зоран Јакшић и Владо Самарџић, глумци аматери, требињској публици познати деценијама уназад, а свима нама, изнова, радо виђени на позоришним даскама!
Интересантно, и они су пријатељи од давнина, спојило је их је позориште, али за разлику од ликова које тумаче, сличних размирица немају. Како нам је искрено рекао Дарко Куртовић, протагониста вечери према оцјени жирија публике, пресрећан је што су се његове колеге вратиле позоришту!
- Са Зораном и Владом сам играо још и прије 30 година на овој истој сцени. Све је почело са позориштем „Слово“. Тамо смо се упознали, ту су била наша прва искуства и радили смо десет година заједно. Играли смо доста заједничких представа, како дјечијих, тако и за одрасле. Изузетно ми је драго што су се вратили у позориште. Надам се да ће нам се придружити и неки други дивни људи са којима смо некада радили. Владо се вратио послије 20 година, а Зоран је од прије пар година ту у сталним поставкама, док сам ја ту скоро 40 година. Волим позориште и ништа ми није проблем. Запоставим доста тога да бих био у позоришту и често кажем ‘Волите позориште у себи а не себе у позоришту’. И свака наша екипа увијек је одлична, никад није било ничег ружног. И данас његујемо наш ритуал да послије свега обавезно одемо на кафу или пиво!
Жири публике се опредијелио да ти уручи награду за најбољег протагонисту, што ти није стран осјећај. Са друге стране, вечерас смо присуствовали премијерном извођењу позоришног комада „Арт“ и занима нас какав је осјећај извести представу први пут пред публиком, да ли је било извјесног терета одговорности?
- Да, играње премијере на фестивалу заиста је незахвално. Много би боље било, наравно, да смо је одиграли и који пут раније и да смо се уиграли, али задовољни смо оним што смо показали и вјерујемо да ће представа да расте. Што се тиче награде, могао је било ко од нас тројице да је добије јер ово је прилично глумачка представа и сви су доста добро одрадили посао. Ко год да је добио награду - не би била грешка. Ми смо, искрено, очекивали да то буде Владо јер је „повратник“ у позориште, али жири је одлучио другачије. Хвала им од срца!
Припремали сте се мјесец дана. Иако можда недовољно, ипак евидентно је да сте били уиграни и, што је најважније, достојно се представили.
- Надам се да јесмо, а по реакцијама публике рекао бих да јесте тако. Проблем је увијек кад се на фестивалу игра премијера, али такви су били услови. Немамо зашто да се правдамо, догодило се тако из оправданих разлога. Припремали смо другу представу, коју смо морали да оставимо за неке боље дане. За мало јаче од мјесец дана направили смо овај позоришни комад и драго нам је што смо га извели јер текст је одличан и приказали смо публици нешто мало другачије од нас. Такође, иако смо имали мало времена, дали смо све од себе да представа и сценографија буду квалитетени. Радили смо као да су нормални услови, имали неколико проба и од по 10 часова, окупила се добра екипа и ми смо задовољни.
Чини се да ти је мјесец дана било сасвим довољно и за градњу лика јер колико тебе познајемо, Марк ти је прилична супротност?
- У почетку је тешко наћи тај лик у себи, мада када сам дуже играо - схватио сам да Марк и није толико другачији од мене, и ја сам мало намћораст. Дакле, имам један дио Марка у себи. Ми јесмо другачији, али не у потпуности. Искрено, са првим читањем текста нисам био сигуран да ли сам прави избор за Марка, то је човјек који воли да управља другима, да буде главни у друштву и погуби конце када они постану самостални. Није слика узрок њихове расправе, већ чињеница да човјек који је слику купио почиње да се дружи са другим људима. И ту долази до неког прекида пријатељства што смо успјели да прикажемо, надам се успјешно. Било ми је касније жао што нисам играо Ивана или Сержа, али редитељ је рекао да је подјела права и испоставило се да јесте.
Сви добро знамо, а и често то говориш, колико волиш позориште. Ти си прави човјек за сљедеће питање - како је било вратити се опет у позориште, чији рад је прекинут због пандемије?
- Сјајно! Вечерас нисам имао осјећај да смо имали премијеру. Једва сам чекао да покажем све оно што смо спремили и било ме страх да не прегорим од превелике жеље за играњем. Сад сам ту и бескрајно сам срећан. Када је речено да ће се Фестивал фестивала одржати ове године - одушевио сам се. Уживам у овим фестивалским данима! Срео сам се и са старим познаницима из нашег позоришног свијета и након свега што нам се десило, све ово је једноставно прелијепо!
Жеља вам је наравно да представа настави свој живот. Да ли имате неких сазнања гдје би могла ускоро да буде изведена?
- Потрудићемо се да представа заживи и да је одиграмо гдје год будемо имали прилику. Мени је циљ да представа заживи, да има бар 20 до 30 извођења, и то је сан сваког глумца. То је оно због чега представу и припремамо. За сада немамо ништа конкретно, али надамо се да ће нам се прилика ускоро указати!
.jpg)
