Након више од три деценије, на требињском фестивалу опет учествује позориште из Словеније, а у позоришној сали Културног центра Требиње, претпосљедње вечери, наступио је Театар „Магдалена“ из Марибора. Озбиљан глумачки ансамбл поставио је и озбиљну тему, драму у којој су истраживали питања истине, слободе, али и ауторитета и одговорности одраслих за свијет који креирају и остављају властитој дјеци. Комадом „Виктор или дјеца на власти“, упозоравају шта се догоди када дијете престане да вјерује онима који би требало да му буду, не само узор, него и подршка.
Током два сата, колико представа траје, овај уиграни ансамбл дао је све од себе да укаже на многе проблеме друштва, од лажног живота, морала до пошасти савременог начина живљења. Све то из визуре дјетета. А када се свијет посматра дјечијим очима, оно што добијемо је истина. Упркос језичкој баријери, разумјели смо се, што је публика наградила громогласним аплаузом.
По оцјени жирија публике, протагониста вечери је 19-тогодишњи Јанез Ивачич, који је тумачио лик Виктора, деветогодишњег дјечака који жели да промијени свијет и својим гласом укаже на све што није добро.
-Представу смо радили три, четири мјесеца, можда и дужи период и она је дјело свих нас. Сви смо заједно градили те ликове, много расправљали о свему, како и на који начин да се они повежу међу собом, у појединим тренуцима ишли смо и преко своје границе и мислим да се то осјећа. Наравно, много дугујемо и нашем редитељу који је све сјајно уклопио у ову тешку животну драму.
Сјајно си изнио улогу дјечака Виктора и рекли бисмо да је ово био захтјеван задатак?
-Да, јесте. Мој лик је прилично комплексан. Он је дволичан – на једној страни је дијете које само жели да се каже истина јер сви око њега лажу, а са друге тешко га је прихватити јер је мало и психопата, жели да уништи све те маске и друштво које се претвара, које живи лаж. Мој лик, заправо, представља истину против свијета. Било је захтјевно, али сам и уживао током цијелог процеса.
Ако узмемо у обзир језичку баријеру, реакције публике биле су одличне.
-Заиста су биле добре реакције, иако имамо баријеру у језику, не могу бити незадовољан. Можда нису све довољно добро разумјели, али оно суштинско, нашу поруку јесу и то је нама важно. Иначе, сваки пут када играмо и у Словенији реакције публике су веома различите. Никад глумац не може бити незадовољан јер публика увијек има право – и да бира шта јој се свиђа а шта не. На крају, то је театар!
