Посљедњег фестивалског дана, у позоришној сали Културног центра, наступиће Позориште „Јанко Веселиновић“ из Богатића, са представом „Авети“, коју је по тексту норвешког драмског писца Хенрика Ибзена адаптирала и режирала Ивана Терзић.
Она нам каже да су веома срећни што су први пут у Требињу и што ће се представити управо овим остварењем.
„Сматрам да је, можда, требало да нас требињска публика зна већ из неких претходних времена зато што смо врло често правили велике успјехе. Не знам како се то десило да до сада нисмо успјели да се представимо у Требињу. Али, никада није касно, и ево нас на 69. Фестивалу фестивала и веома смо срећни што ћемо управо ми да га затворимо“.
Гледаћемо класичну драму
„Можда није случајно што смо први пут у Требињу. Можда је баш требало да дођемо са овом представом. Први пут позориште у Богатићу ради једног великог свјетског класика. До сада су то били, углавном, или домаћи текстови или неки жанровски мање захтјевни текстови јер се од аматерских глумаца не очекује да ово играју. А, ја очекујем. Нисам свој критеријум спуштала ни у једном једином тренутку. Ово је драма, класик као и сваки класик који може да има савремено читање тако да сам ја и са режијом и адаптацијом дошла до неког свог читања. Позивам публику да дође и да види причу коју је Ибзен сковао крајем 19. вијека, а која у потпуности кореспондира са данашњим временом“.
Од фестивалаца, по кулоарима, чули смо да је ово добра представа.
„Ооооо, драго ми је! Нисам нити лажно скромна нити скромна. Мислим да ми је ово једна од бољих режија са овим ансамблом. До сада сам радила у омладинској сцени, онда сам почела да радим на Факултету умјетности у Приштини, на Одсјеку глума, па сам престала да радим са омладинцима јер ми је доста студената, ха-ха. Прешла сам да радим са првим ансамблом, ово ми је трећа режија и свака је била боља од боље, а мислим да је ова најбоља“.
Мирослава Ковачевић игра госпођу Хелену Алвинг, удовицу капетана и коморника Алвинга.
„Овдје смо први пут али се већ осјећамо као домаћи. Дивно је у Требињу. Надамо се да је ово само почетак стварања традиције нашег учествовања на Фестивалу фестивала. Ми се, заиста, врло добро познајемо, генерацијски смо приближни. Дуго година се знамо и корачамо сценом заједно. Заиста, у позоришту дивно сарађујемо. Госпођа Алвинг је удовица која одржава привид среће у својој кући, тек током представе признаје шта је све преживљавала док је коморник био жив. Она је лик који предочава колико одрицања једна жена мора да поднесе да би сачувала свој дом и породицу. У представи нас је шесторо. На премијери, у октобру, играла сам улогу Регине, служавке. Стицајем околности, глумица која је играла госпођу Алвинг морала је, због приватних обавеза, да одустане и ми смо ушли у други процес. Ја сам преузела ову улогу, а млада глумица, која је била у омладинској сцени, је преузела Регину. Представа сада изгледа скроз другачије. Видјећете, мислим да је све на свом мјесту!“
Колико је само госпођа Алвинг у данашњици!?
„Не можете да вјерујете колико жена након представе мени приђе и каже – “то што си ти на сцену донијела и ми преживљавамо”. Лик трпи радњу и то све вријеме кроз ту неку хладноћу, чврст став. Шта се у њој догађа, као и кроз сваку жену која покаже или не покаже емоције, само она зна“.
Почели су „Сумњивим лицем“ Бранислава Нушића, овом предством Хенрика Ибзена обиљежили су 75 година рада позоришта. Посвећени су и радни, а према ријечима позоришних критичара, превазишли су аматерско позориште.
Кажу да назив драме није метафора, него име за све оно што прогања породицу и друштво.
Не тражи аплаузе нити да се сложите. Тражи да је погледате јер тамо гдје истина није пожељна - почињу „Авети“.
Добро дошли!
