Понедјељак, 27. јул, Културни центар, 20:30 часова
ПОЗОРИШТЕ “ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ” БОГАТИЋ
Хенрик Ибзен
АВЕТИ
Адаптација и режија: Ивана Терзић
Визуелни идентитет: Ивана Терзић
Избор музике: Ивана Терзић (композитор: Martin Phipps)
/Трајање представе: 80 минута/
Лица:
Госпођа Хелена Алвинг, удовица капетана и коморника Алвинга - Мирослава Ковачевић
Освалд Алвинг, њен син, сликар – Младен Јуришић
Пастор Мандерс – Мирослав Перић
Столар Енгстранд - Милош Јуришић
Регина Енгстранд, у служби код госпође Алвинг - Емилија Тешић
Привиђење - Милан Милошевић
***
Мајстор свјетла: Стефан Берић
Мајстор тона: Синиша Петровић
Шеф бинске технике: Милан Ковачевић
Реквизитер: Дамир Вучетић
Инспицијент и суфлер: Мина Шанковић
Столарски радови: Ивица Мијић
Кројачки радови: Драгица Максимовић
Плакат: Анастасија Ковић
Техничка обрада и припрема за штампу: Мирослав Перић
Ријеч редитеља
Хенрик Ибзен је “Авети” написао 1881. године, прије више од 140 година. Ипак, упркос тој историјској дистанци, болно је јасно да се мало тога суштински промијенило. Друштво које штити углед прије истине. Породица која ћути да би опстала. Религија која суди умјесто да ослобађа. Сексуалност која је спутана, потиснута, загушена. Жртве које се не чују и кривци који се не именују. У овој режији, фокусирам се на оно што често остане између редова -хипокризију, корупцију и репресију, како моралну, тако и сексуалну. Ликови попут Енгстранда и Мандерса нису карикатуре норвешке прошлости, већ живи свједоци и нашег садашњег тренутка, они су механизми и комитети. Након несрећног случаја, умјесто одговорности, гледамо планове за нови бизнис. Умjесто гриже савјести - инвестицију. И тако се пепео увијек изнова претаче у бетон система. Авети нису метафора, оне су име за све оно што нас прогања кад истина није добила своје мjесто.
Ова представа не тражи да аплаудирате, ни да се сложите. Тражи да погледате.
Јер тамо гдjе истина није пожељна, почињу авети.
О редитељу
Ивана Терзић је рођена 1985. године у Шапцу. Дипломирала је глуму 2011. године на Факултету уметности Приштинског Универзитета у Косовској Митровици, у класи професора Бошка Димитријевића, а мастер студије завршава 2013. на Факултету драмских уметности у Београду, код ментора проф. Драгана Петровића Пелета. Од 2020. године је докторант на ФДУ и стручни сарадник на предмету Глума на Факултету уметности у Косовској Митровици. Практични дио докторског умјетничког пројекта „Укратко, волим Вершињина“, који истражује утицај различитих глумачких партнера на креирање улоге Маше (Чеховљеве „Три сестре“), извела је у мају 2026. године у Народном позоришту у Београду. Једна је од иницијатора оснивања Градског позоришта Чачак, у којем активно ради као глумица, а сарађивала је са Шабачким позориштем, Битеф театром и Хартефакт фондацијом. Играла на телевизији и филму. Од 2014. године води удружење Шабачка индустрија културе (ШИК). Као редитељ, осам година је успјешно водила Омладинску сцену позоришта „Јанко Веселиновић", а од 2021. године режира и у првом ансамблу овог театра (вишеструко награђиване представе “ПР или потпуно расуло”, “Црна кутија”, “Авети”).
О писцу
Хенрик Ибзен је био норвешки драмски писац, „отац модернизма“ и један од најутицајнијих драмских писаца свог времена. Његова главна дјела су: Бранд, Пир Гинт, Непријатељ народа, Цар и Галилејац, Кућа лутака, Хеда Габлер, Авети, Дивља патка, Кад се ми мртви пробудимо, Росмерсхолм и Мајстор градитељ. Ибзен је најчешће извођени драматург на свету послије Шекспира, а Кућа лутака је била најизвођенија свјетска представа 2006.
Драмом Савез младих, са тематиком из савременог живота, Ибзен најављује своју критичко-реалистичку фазу, коју чине Стубови друштва (критика безочности грађанског друштва), Луткина кућа (критика положаја жене у друштву), Авети (проблем кривице и праштања) и Народни непријатељ (гушење истине која смета грађанском слоју). Те четири драме је написао под утицајем става данског критичара Георга Брандеса и његовог позива на стварање друштвено ангажоване књижевности и њима је изазвао велику пажњу. Њих повезује оштра критика двоструког морала. Због његове оштре осуде лицемерја и неких кључних вредности грађанског друштва, као што су брак и воља већине, нордијска позоришта су одбијала да играју више његових комада. За прво извођење Луткине куће у Немачкој, морао је да напише нов завршетак, у коме се Нора са покајањем враћа мужу и дјеци, док су Авети прво изведене 1882. године у Чикагу, а тек 1890. године у Бергену у Норвешкој.
Награде за представу “Авети” на Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије
- Сребрна плакета за освојено друго мјесто
- Награда за најбољу режију: Ивана Терзић
- Награда за визуелни идентитет представе: Ивана Терзић
- Награда за епизодну мушку улогу: Милош Јуришић
О позоришту
Аматерско позориште “Јанко Веселиновић” основано је у Богатићу почетком 1950. године, из пријатељског дружења ентизијаста и тадашњих заљубљеника у театар. Инако настала у провинцији, ова позоришна дружина својим радом и залагањем лако је пронашла пут до публике широм тадашње републике. Запаженим улогама, историју позоришта „Јанко Веселиновић“ исписало је више десетина глумаца, а чак њих четворо са тих дасака које живот значе уписало је глуму на академијама умјетности. У оквиру театра, постоји и дјечија и омладинска сцена, коју успјешно воде наши глумци.
Јаке темеље које су поставили оснивачи мачванског театра лако су надоградили насљедници на “даскама које живот значе”, те на мапи позоришног аматеризма у Србији ансамбл позоришта “Јанко Веселиновић” већ деценијама заузима једно од водећих мјеста.
