Milica Ilic protagovista veceri p na Mlavi(1).jpg (202 KB)

Шесте фестивалске вечери представило нам се Позориште „Драгољуб Милосављевић Гула“ из Петровца на Млави, који су, очекивано, одушевили публику изведбом комада „Путујуће позориште Шопаловић“. Поставили су нам низ питања, а за срчану игру, награђени су вишеминутним аплаузом.

Извели су један од најигранијих драмских текстова Љубомира Симовића. Иако су, углавном, комичари, бриљирали су у драми смјештеној у вријеме Другог свјетског рата, у паланачкој атмосфери, доносећи нам сву трагичност фрустрације друштва тог времена. Феномена, за који бисмо и данас могли да кажемо да није ишчезао.

Жири публике одлучио је да награду за протагонисту вечери додијели глумици Милици Илић за улогу Гине. Сишла је са сцене расположена и са нама, у свега пар минута, колико смо имали времена за разговор, подијелила импресије.

Како вам је било у Гининој кожи?

- Било је добро, посебно што је ово моја прва драмска улога. У свом позоришту ја сам комичарка већ једно 15, 20 година. Са те стране гледано, био је велики изазов играти драмски лик, уопште велики изазов играти дивног, најдивнијег писца Љубомира Симовића!

Колико је трајао припремни процес?

- Припреме су трајале нека два мјесеца. Детаљно смо се посветили, као и свему што иначе радимо. Добра је подјела и била је лијепа атмосфера током цијелог процеса. Имамо и младе и старије глумце. Ми ово јако волимо и зато се лијепо осјећамо док ово радимо.

Чули смо да сте прижељкивали долазак на Фестивал фестивала у Требиње, што вам је омогућила побједа на овогодишњем Фестивалу аматерских позоришта у Кули, гдје сте освојили још три награде? 

- Да, петровачко позориште је први пут на требињском фестивалу. Постојимо 115 година, али нисмо нешто такмичарског духа. Наш највећи успјех је што се свака представа игра најмање 30 до 100 и више пута. Лијепо је доћи на овај фестивал, велика је част играти пред требињском публиком. У Кули смо ове године ненадано побиједили, пријавили смо се за наше фестивале на наговор селектора Драгана Јовичића Јовића, редитеља и драго нам је да смо играли у чувеном Требињу. То је сан сваког аматера. Ето, досањали смо га!