„Пљусак“ на сцени друге фестивалске вечери, а пљусак дословно и у Требињу. Ако су нам драмски аматери из Жупање и Ретковаца донијели очекивано добру представу, невријеме које је услиједило у граду било је апсолутно неочекивано. Али, то свакако није умањило осјећај да смо током сат времена уживали у комедији из живота личког села, коју је деветочлани ансамбл вјешто извео, једино смо били ускраћени за више информација од протагонисте вечери јер су глумци журили на сесију о изведеној представи.
Ипак, са Здравком Шињоријем, који је тумачио лик Стојана Марића, а проглашен за најбољег глумца вечери према оцјени жирија публике, успјели смо кратко да поразговарамо и забиљежимо колико је уживао играјући овај комад, стар више од једног вијека. Такође, и колико су њему, али и комплетном ансамблу, значиле овације и позиви на бис који су услиједили након представе „Пљусак“.
- Хвала публици која нас је тако дивно дочекала, уживала и дала нам на крају представе један огромни „пљусак“. Први пут смо у Требињу, уопште на овом фестивалу. Одушевљени смо градом, људима и домаћинима који су ово супер организовали и, ево на крају, публика је испунила сва наша очекивања!
То је обострано. Наравно, публика не би реаговала тако да ви, као и комплетан ансамбл нисте дали све од себе и да нисмо вечерас имали прилику да видимо једну одличну комедију. Како је било играти представу, радити овај лик, посебно што је ријеч о комедији која живи више од једног вијека?
- Да, ова комедија стара је преко сто година и ово је први пут у Славонији да су се два аматерска казалишта спојила у једно и радили представу заједничким снагама. Било је дивно учити од других глумаца из другог казалишта, међусобно смо се уважавали, поштовали, учили, некако имамо ту синергију играња заједно. Што се тиче лика, Стојан Марић носи цијелу представу и могу рећи било је тешко, али сам био у добрим рукама редитеља, својих колега глумаца и по награди коју сам вечерас добио - мислим да сам успио у том задатку.
Од глумаца често чујемо да је најтеже играти комедију. Какво је ваше искуство?
- Да, играо сам доста драмских улога и слажем се с тим, комедију је заиста тешко играти, насмијати публику, држати им цијело вријеме пажњу. Све је то лијепо када имамо овакву публику, која нас овако награди и надам се да ћемо у Требиње опет доћи.
Ова представа је на националном фестивалу у Водицама, од девет категорија добила двије награде и четири номинације. Да ли је одговорност сада, а претпостављам да јесте, приликом сваког новог играња изнова већа?
- Добили смо награду за најбољу представу, а мој глумачки партнер је награђена за најбољу споредну женску улогу. Имали смо номинације за очување културне баштине, за најбољу мушку и споредну мушку улогу и номинацију за најбољег режисера. Кад год се сада састанемо послије тих Водица и идемо играти представу, увијек кажемо – сада играмо представу која је најбоља у Хртватској, морамо дати све од себе, не смијемо разочарати људе! Публика долази, заправо, са очекивањем да ће гледати најбољу аматерску представу у Хрватској, тако да нам није лако, али трудимо се! Још једном желим рећи да нам је у Требињу било предивно и радујемо се поновном сусрету!
